Elizabeth's POV
S nestrpljenjem cekam da se bus zaustavi, suze mi naviru na oci. Ponekad me nervira sto sam ovako osetljiva, mogu zaplakati za svaku sitnicu cak I kad vetar duva, ali bas me briga ovosu suze radosnice, samo pokazujem da sam srecna.
Evo je izlazi, dusa moja , vidim je kako se gura kroz nadrndanu I umornu masu putnika. Napokon je dosla, nikad nismo bile tako dugo razdvojene. Dok je bila manja cesto bi me zvala u njen krevet kad bi nesto ruzno sanjala I tako bi zagrljene spavale ususkane ispod jorgana.
Drhtavim glasom izgovaram njeno ime I krecem da je zagrlim. Rily me toliko steze da da ostajem bez daha I nakon 5 minuta me pusta da dodjem do vazduha I prelazi na Cala, Elenu I ostalu ekipu
••••••••
"Jel' gotovo, jesi pri kraju?" cujem Rily negde iza sebe dok pravim sendvice za gladnu ekipu u garazi.
"Bicu ako mi se I ti pridruzis, ne bi ni Eleni skodilo da nam pomogne, mislim brze bi bilo gotovo." odgovaram joj sa osmehom, kao da pravim najkomplikovanije jelo na svetu.
Posle nekog vremena ja I Rily se pojavljujemo u garazi sa ogromnim posluzavnicima u rukama (nestali su za tren oka). Ili su moji sendvici toliko dobri ili su ovi ljudi stvarno gladni.
Sreca pa je ova nasa garaza dobro izolovana, takoreci kao gluva soba, pa se nadam da je komsiluk mogao spavati. Igrali smo karaoke. Elena,Rily I Martin (sve sami talenti) I momci I ja (ja im ne trebam al ajde). Bila je ludnica , ovo troje su zvucali ko pijani terminatori. Ludirali smo se do kasno u noc. Mislim da je bilo oko 4h posle ponoci kad smo pospali, svi u garazi na nekim starim krevetima. Baka ih je tu stavila kad je renovirala kucu, sad su nam bas dobro dosli. Na jedan ja I Martin, na drugi Ash, Rily I Cal, a Elena, Michael I Luke, pa oni su spavali na podu.
Michael je zaspao cim se spustio na pod, Luke takodje. Rily je dugo cavrljala nesto sa Elenom I Calom, a ja sve I da sam htela ovaj moj sreco mi nije dozvoljavao. Postavljao je neka glupa pitanja usput se igrajuci sa pramenovima moje ljubicaste kose, stalno mi je govorio kako mi divno stoji, a ja samo koju taman ocima, vise me bole koliko mi se spava, ja jes dosadan. Nekako sam zaspala nemam pojma kad.
Jos sam u dubokom snu ali osecam kako mi neko otkida ruku, jedva se malo razbudjujem I shvatim da je to Rily. Pokusava da me probudi, sto joj I polazi za rukom, s obzirom da kasnimo morala sam odmah skociti I poci. Brzo se spremamo I trceci napustamo kucu.
Posto sam je ostavila ispred akademije pozurila sam ka bolnici, treba sad naci slobodno parking mesto, UF. Najzad evo ga, nekako uspevam da se uvucem izmedju nekih kola, jes da je na kraju bolnickog parkinga al je barem u njemu. Joj, nadam se da doktor Wilmer ( procelavi, namrgodjeni cicica, ljut cak I sam na sebe, meni su njega dodelili da me poducava) nije stigao, jer ako jeste ko ce ga slusati ceo dan da drobi kako se na posao mora dolaziti na vreme, bla-bla-bla.
Ulazim na velika bolnicka aluminijumska vrata sa velikim prozorima I susrecem se sa punim hodnikom pacijenata, super. Uh, dobro je 'gargamel' jos nije dosao (taj sam mu nadimak ja dala, ma preslikani je). Brzo oblacim svoj mantil I obuvam bele papuce, kosu vezem u visoki rep da mi doticni gospodin ne prigovara kao sto je to radio prvi dan, te boja ti je ovakva, duzina ovakva...
Taman kad sam sela za sto da proverim ko je prvi pacijent da pripremim sve, gospodin ulazi na vrata.
"Dobro jutro gospodjice Hood" govori nekako kroz nos, ko da ima stipaljku na njemu "vredni ste jutros" a ja samo kiselo odgovaram "Dobro jutro doktore" I nastavljam da trazim karton prvog pacijenta.
Posle iscrpnih par sati smena je napokon gotova, sad pravac na Akademiju po Rily pa picerija.
Brzim korakom napustam ogromnu belu zgradu I odlazim na vec dobro znano mesto.
Za nekih pola sata sam stigla do Akademije, malo sam sacekala (ne dugo) da se Rily pozdravisa drustvom I uuputila se zajedno s njom ka piceriji. Sad mi samo fali da tamo bude krcato pa da skroz poludim.
"Kako je bilo?" pitam dok je stipkam za obraz (znam da mrzi kad to radim)
"Ma super samo mi je malo glupo, Irina je pala". Znaci zato je neraspolozena.
"Pa dobro nju to toliko nije ni zanimalo, a ko da joj I trba skola, snace se ona." komentarisem,u zelji da je malo utesim,skoncentrisana na voznju.
Stigle smo veoma brzo, nema guzve u saobracaju , ulazimo u piceriju gde nas kolege iz prve smene zeljno iscekuju da sto pre zbrisu kuci i naravno dosadni Christopher. Covek bi pre sluzio 10 musterija nego njega jer on jednostavno ne zna sta hoce, misli da je neki frajer, zna samo da ti digne oritisak na 300 I to je to.
Dok sam se ja skanjivala oblaceci uniformu I vezuci kosu, Rily se vec nasla iza sanka. Po njenom izrazu lica videlo se da joj je bas 'zabavno' u drustvu onog 'frajera'. Nakon visesatne smene napokon idemo kuci, ja naravno opet vozim. Ulazimo u kucu a Rily jos na vratima kuka kako je gladna, ja joj se valjam od smeha jer zvuci ko da nije jela vise meseci, a radi u piceriji
U kuci zaticemo Cala I njegovu ekipu.
"E sta ima?"pozdravljam ih
"Imamo iznenadjenje !" Cal I Ash govore.
Ja ih u cudu gledam, jakvo iznenadjenje, ono ocekujem nekog klovna, ulazim u dnevni I vidim One Direction. Posto me toliko I ne zanimaju produzujem korak I zavrsavam u sobi. Jako mi se spava I ne zanimaju me price ono kao popularni smo a ne shvatamo to, mi smo kao I drugi momci bla-bla-bla. Jedino mi je zao sto ne vidim Rilynu facu da se malo smejem, samo da se nije onesvestila jer mi vec 3 godine probija glavu s njima. Na brzinu se tusiram I lezem u krevet. Ovo je bio dug dan.
