Elena's POV
" Hoćeš skoro da otključaš ta vrata? Ne mogu više da držim ove torbe." kada je otvorio vrata, utrčala sam pre njega spuštajući torbe. Podižući pogled sa patika, ugledala sam ogromnog belog labradora kako trči prema meni, a za njim još jedno malo, čupavo, kučence koje skakuće. Samo mi još ovo trbalo. Okrenula sam se i videla da su vrata zatvorena. Skočila sam na Isca stežući ruke oko njegovog vrata, a noge oko njegovog struka. Počinjem sa paničenjem, normalnim za mene u ovim trenutcima, skoro plačući govorim.
" Molim te moliiiimmm teee aaaauuuiiiijojjjj, pomeri ga od meneee."
" Nije to slon budalo. Silazi sa mene, boli me sve."
" Neću prvo im reci da se pomere!" vikala sam, udarajući ga obema rukama po leđima
" Prestani da me udaraš! Zar ti nije bilo dovoljno? Messi, Dona, idite!"
Prestala sam da ga udaram, pomerila sam glavu u nazad, gledajući ga pravo u oči. Nikad lepše oči nisam videla, tako blizu. Ovo zapažanje sigurno je posledica straha. Brzo sam se pomerila, pokušavajući da izbegnem njegov pogled.
" Hvala. Izvini za udaranje."
" Da me ne boli sve, ovo bi se drugačije završilo." nasmejao se i namignuo, samo sam prevrnula očima. Muški bolesnik.
" Dođi da ti pokažem našu sobu."
" Šta našu sobu?" okrenula sam se prema njemu sa upitnim pogledom
" Šalim se, tvoju sobu."
" Ha-ha, nego zadržavaj svoje stanare, dok unesem ostatak stvari iz auta."
" Ako ti ne trebaju večeras, ja ću ih sutra uneti. Ako budem mogao da ustanem." govori dok ulazmo u sobu i stavljam stvari pored kreveta.
" Ovde ti je ormar, kupatilo." objašnjava pokazujući rukom
" Da mi ti nisi rekao gde je kupatilo i šta je ormar, ja ne bih znala."
" Opet počinješ. Samo sam hteo..."
" Ok, dobro, laku noć."
" Super što si ovde, ne moram nikoga da zovem da čuva Messia i Donu, kad imam utakmice."
Ko još daje ime Messi psu?
" Šta?!" Ja da ostanem sa dve psa, sama?"
" Pa nisi sama." nasmejao se i krenuo prema vratima
" Idiote nemoj da..(izašao je i zatvorio vrata) Nadam se da se nećeš moći pomeriti sutra!" vikala sam
Obukla sam moju Tom and Jerry pidžamu. Kada sam je kupovala, zajedno sa još tri samo sa Disney, Pingvini sa Madagaskara tj. Kralj Džulian i Tweety motivima, tražila sam od prodavačice da ih upakuje kao za poklon. Ipak su namenjene za decu uzrasta do 12 godina, a ne za nekoga ko ima 21.
Celu noć sam pokušavala da se rashladim na sve moguće načine. Iako je u sobi imala klima, bila je ugašena, a ja nisam imala sa čim da je uključim. Malo pre izlaska sunca sam konačno zaspala.
Nečije disanje meni u lice i 'hajde skoči' me budi. Kada sam otvorila oči, ugledala sam psa odmah pored kreveta kako gleda u mene. Nisam imala snage da ustanem i počnem da skačem po krevetu, već sam se vraćala u nazad dok nisam pala sa kreveta. Isco je stajao naslonjen na vrata hvatajući se za stomak od smeha. Meni srce hoće da pukne od straha, a on se smeje.
" Šta se smeješ majmune onaj kretenski, ja se stvarno plašim. Mogla sam da umrem." govorim dok ustajem
" Ne bi bila velika šteta." tiho je promrmljao, ali sam ga čula. Samo da ovde nije pas video bi da li je velika šteta.
