Rily's POV
Ja sanjam, ma da ja sigurno sanjam. Nema sanse da je ovo stvarnost. Ovakve snove jos nisam sanjala. Mozda pocinjem da ludim, ma ne, ja sam odavno luda, ovo je samo novi stepen već postojeće bolesti. Mozda treba da potrazim strucnu pomoć, definitivno bi trebalo, mozda već sutra...
"Rily!!!" Ash mi vice na uvo " jel slusas ti mene?"
" Sta se deres, konju jedan!"
" Ne, planiram posetu psihologu." govorim sva ozbiljna na sta kao odgovor dobijam sme. Lepo bogami ja ovde ludim a njima je smesno. Opet me nerviraju.
" Bolje zacepite da....." ostatak moje recenice se gubi u trenutku kada se moj pogled sreće s pogledom 5 nasmejanih, meni dobro poznatih momaka.
" Hej, Rily, jel da?" Sva izgubljena klimam glavom.
" Maca pojela jezik, hahaha" - stvarno Ash, stvarno, sad si nasao da me sramotis i tako ne znam gde se nalazim.
" Zacepi." sikćem dok ga udaram laktom u stomak.
" Hej, to boli." Konacno dolazim sebi, koliko je to moguće i namestam osmeh od uva do uva.
" Ćao ja sam inace potpuno normalna, samo sam malo u skou." govorim dok prilazim Louisu, ispruzam rukuspremna za rukovanje ( pokusavsjući da izgledam sigurno.) Na moje iznenađenje bivam uvucena u topao zagrljaj.
" Cemu nervoza, to smo samo mi." Govori kroz smeh.
Lako je tebi da to kazes, mislim, a ja ovde smo sto u nesvest nisam pala. Zagrliti Liama, Harrya, Nilla i Louisa je neverovatan osećaj. Ne postoje reci koje mogu da objasne moja osećanja u ovom trenutk. Horan hug, Liamov topao pogled, Louisov osmeh, Harryeva kosa, cine da se osećam jos vise izgubljenom (ako je to uopste moguće). Dolazim do Zayna i u tom trenutku kad nam se pogledi sretnu shvatam.....
" Ti..."
" Da pa mi smo se već upoznali." Govori. " Izvini jos jednom bezao sam od novinara i nsam gledao kuda idem."
On je decko sa stanice. Zato mi se cinilo da odnekud znam, pa svi postri, slike, ne mogu da verujem da ga nisam prepoznala. Imao je kapu, ali glas da ne prepoznam, pa koji sam ja kreten. Sad kad se setim kako sam drska bila dodje mi u zemlju da propadnem. Kako sad u oci da ga pogledam, otvori se zemljo, ufff. Cujem blago nakasljavanje i kada pogledam, pogled mi se susreće sa Zaynovim, stvarno treba da prestanem da se iskljucujem.
" Ovaj izvini, zbog moje reakcije." konacno izgovaram, skrećući pogled. Pre nego sto i uspe nesto da mi odgovori Michael se ubacuje.
" Oooo, koja reakcija, sta si mu rekla, da ga nisi udarila. Jel te udarila???"
" Nisam ja nikog udarila, ali ukoliko ne zacepis istog trenutka, tebe ću sa zadovoljstvom." Svi pocinju da se smeju i zezaju Michaela, a njegovi pokusaji odbranei mene nateraju na blagi osmeh.
" Dođji" cujem iza sebe, okrećem se i vidim Zayna sa sirom rasirenim rukama " samo jos mene nisi zagrlila." Polako ulazim u njegov zagrljaj i ne znam, osećaj je nekako drugaciji, nekako lep..... i ja ponovo zvucim kao zaljubljeni kreten, zapamti Rily ne smes opet da se zaljubis. Iako to zapravo ne zelim polako se izvlacim iz njegovog zagrljaja.
Vidim da Michael jos uvek pokusava da se odbrani tipa " Ona je opasna, znate i sami," bal bla bla. Dolazim do Cala i grlim ga, kao sto uvek radim kad ne znam sta ću sa sobom. Onda primećuje i uzvraća zagrljaj.
" Baka je kod Marine, otisla je da bi imala mira posto ce svi spavati ovde, zbićemo se nekako, a sto se rucka tice imas u kuhinji, mi smo već jeli." Zahvalim mu i krenem ka kuhinji.
