IGRAJ ZA MOJE OČI

You?

"Sta radite ovde, ovako kasno?" Upitala sam.
"Mogu li da sednem"upitao je nervozno..
Klimnula sam glavom, skrivajuci pogled od njega.
"Vidi Sandra, ovo sto se danas desilo bila je potpuna greska. Ne zelim da mislis da te iskoriscavam ili bilo sta slicno. Video sam u tvom pogledu koliko ti nije bilo lepo dok sam te vukao tamo vamo, na onom dogadjaju. Dosao sam da te pitam da mi oprostis.. ti si jako dobra osoba, nisi zasluzila to." rekao je posramljeno, a u meni je sve zaigralo zbog njegovog govora.
"U redu je, nisam ljuta.. samo mi nije bilo prijatno biti Vasa lutka koju pokazujete svima.." prevrnula sam ocima.
Nije stvar u tome, stvar je sto ja ne mogu Vise da kontrolisem svoja osecanja prema njemu. Ne znam kako da se pravim da moje srce nece da iskoci kada je on u blizini, i kako sve reci nestaju kada se on pojavi, sve sto vidim kada idem da spavam je on, sve sto sanjam je on, sve sto zelim je... on.
"Sandra, nikada to vise necu ponoviti, veruj mi." Rekao je dok je prisao i uhvatio me za ruke.
Ostala sam izgubljena. Gledala sam kako me drzi za ruke i kako meni drhte kolena, dok je on blizu mene.
Podigla sam pogled ka njegovim ocima i posmatrala.
Samo sam posmatrala, boje koje se tamo nalaze, pricu koju pricaju, bol koji mi nanose. Zelela bih da ove oci uvek gledam. Ali, ne.. ne zanosi se Sandra. Izvukla sam ruke iz njegovih i okrenula se ledjima njemu i gledala u svoje sake.
Osecam velike muske sake na svojim ramenima. Te sake me miluju, spusataju se gore i dole. Osecam tesko disanje, osecam topao izdah na svom vratu. Tisina je ubitacna. Ne okrecem se. Stojim gledajuci u pod.
"Zasto mi to radis Sandra?"upitao je tiho.
Pitanje me iznenadilo, ali bez okretanja, u istom polozaju postavila sam pitanje : " Sta?" Tiho istim tonom kao on.
"Oduzimas mi kontorolu nad samim sobom." Rekao je i sklonio ruke sa mene i izasao iz sobe.
Okrenula sam se za njim, ali nisam se makla ni korak dalje. Stala sam kao zakopana u mestu, razmisljajuci sta je hteo da kaze.
Legla sam da spavam ali oci nisu htele da se sklope. Postao je moja nesanica, insomnia. Sta ti meni radis Tajlere? Razmisljas li ti sta ti meni radis?

Tajler P.O.V.

Nista me ne sprecava. Zasto mi ta zena, stoji u mislima svaki dan, svake noci. Svaki deo mog srca trci ka njoj. Hodam po sobi kao pomahnitao i ne zelim da sednem. Uznemiruje me njen pogled, uzbudjuje, ocarava, tera me da se zaljubim u nju.
Nisam u stanju da je gledam u oci, a da ne pomislim kako bih voleo da je moja.
Sta me sprecava da joj kazem?
Krecem na spavanje pokusavajuci da smetnem misli na nesto drugo, ali uzaludno.
Svet snova otvaram sa njom kao glavnom ulogom.

Nedelja je. Danas ne dolaze kucne pomocnice, sami smo. Imamo ceo dan, za sebe.
Ustajem i prolazeci pored njene sobe, provirim da li jos uvek spava. I da, spava i dalje. Silazim u kuhinju, odlucno pripremajuci dorucak za nas dvoje.
*Lupanje na vrata*
Pored onolikog zvona, lupas na vrata. Ovo mora da je neko od novinara, mada ne bi ga obezbedjenje pustilo.
Brisem ruke i krecem ka vratima.
Otvaram ih i prizor koji zaticem me zbunjuje.
Stariji covek, sede kose i brade u iscepanim farmericama i beloj majici na bretele, stoji ispred mene i izviruje se na sve strane. Izgleda jako neuredno i smrdi na alkohol, prvo sto mi pada na pamet jeste da je neki beskucnik, a drugo imao sam osecaj kao da mi lici na nekoga.
"Dobar dan, sta Vam treba?" Upitao sam.
"Gde je Sandra?!" Upitao je covek drsko.
"Molim Vas da odete odavde.."rekao sam, i ako i dalje ne znam kako zna Sandru.
"Ne idem ja nigde, moja cerka je pod ovim krovom, odmah je zovi!" Rekao je, vec ljutito ovaj covek.
Kroz glavu mi je prosla svaka prica koju mi je Sandra ispricala za svog oca, da jedino sto bih sada uradio jeste ubio ovog coveka.
Odlucno se hvatam za bravu i spreman da zatvorim vrata, cujem iza sebe glas.
"TI!..." viknula je Sandra.
"..STA CES OVDE?!" vec uplakano zavrsava recenicu.
"Cerko moja..." pokusa da kaze onaj covek, ali ona ga presece pogledom i prekide.
"ODLAZI ODAVDE, nikada ti nisi bio moj otac, niti sam ja bila tvoja cerka!" Dok se gusi izgovara ove reci i gura ga sa vrata.
Povlacim je unutra i naredim obezbedjenju, da ga izbace i nikada vise ne pustaju.
Ona mi se nalazi u zagrljaju i jeca od bola na mom ramenu. Osecam svaku njenu suzu, zarivene nokte u moje ruke i bes u njenim ocima. Gusi se od suza i ne prestaje da place. Naslanjam se sa njom na kauc i spustam njenu glavu na svoje grudi. Snazno je grlim, da bih joj stavio do znanja da sam tu, uz nju sam, drzim je i tesim iz sve svoje snage. Suze samo sto meni ne krenu. Bol koju je ona kroz suze iskazala sam ja osetio.
" Zasto mi to radi? Zar nije bilo dovoljno prokletih 16 godina?.." vikala je.
"Hejj, smiri se. Sve ce biti u redu. On ti sada ne moze nista, ne samo on, bilo ko. Cuvacu te kao malo vode na dlanu. Niko te nikada nece povrediti." Poljubio sam je u celo i jos cvrsce zagrlio. Tek kada sam to izgovorio shvatio sam koliko mi zapravo znaci, i koliko sam spreman na sve zbog nje.

Sedimo i jedemo u kuhinji. Jedini zvuk koji se cuje, jeste duboko disanje, poneki jecaj koji joj je ostao i sudaranje viljusaka i nozeva o tanjir.

"Da li si dobro, kako se osecas sada Sandra?"
"Dobro sam, hvala ti na brizi... puno mi znaci."
"Uvek sam uz tebe, zapamti.."
Pogledali smo se u oci i zadrzali neprogutan zalogaj u ustima, dok oboje na tren nismo vratili se nazad mislima.

*cetvrti poziv telefona, koji odbijam*

"Zasto se ne javljate na telefon? Ako imate neke obaveze, idite obavite to, ne zelim da zbog mene gubite vreme.." rekla je zabrinuto..
"Potpuno je sve nebitno, trenutno. Zelim da budem ovde gde sam. Sve moze da saceka sutra, ili neki drugi dan, sve sto je sada vazno je da se ti oporavis i smiris."

Sandra P.O.V.

Srce mi lupa pomahnitalo. Nikome ovoliko nije nikada, stalo do mene. Znaci mi previse, sto on, je tu, sada, sa mnom.
Nasmejem se cisto da zna da i kada sam najtuznija, on je u stanju da mi izmami taj osmeh.
Sta to radimo mi. Dokle cu cutati o svojim emocijama prema njemu.

Pokusavam da se pomirim sa cinjenicom, da me je onaj covek, koji je moj otac, nasao. Sta zeli sada, kada se sve sredilo? Opet da mi unisti sve?
Nece moci. Necu dozvoliti da povredis ni mene, niti bilo koga ikada vise.