IGRAJ ZA MOJE OČI

Solved

"Sandra saslusaj me.."
"Ne, ne zelim da slusam.. izgubio si sansu, sa kime se igrate ti i ta zena, koja je navodno moja majka. Vi se sastajete ha?
Kao da sam vasa igracka i vi se dogovarate kod koga ce biti i sta ce raditi, i kada ce nekoga upoznati ili ne..."
"Danas sam to hteo da ti sve ispricam na rucku, ali ti si to saznala i pre njega. Molim te nemoj da se ljutis, samo nisam znao kako da resim ovu situaciju. Znam da imas problem sa ocem, zeleo sam bar da upoznas majku. Ona je dobra zena, sve si pogresno razumela." rekao sam.
Zacutala je i gledala u pod.
"Treba mi vremena Tajlere, razumi me... Mogu sama da donosim svoje odluke."
Ustala sam i otisla u sobu ne znajuci sta sada.
Osecala sam se izgubljeno, i nisam imala odgovore na svoja pitanja.
Zatvorila sam se u sobu i zamracila je, jer trenutno mi sunce ne treba, moram dobro da razmislim sta i kako dalje.

Tajler P.O.V.

Gledao sam kako u suzama odlazi u svoju sobu. Nisam nista preduzeo. Treba joj vremena da bude sama. Nije ovo bilo u redu sa moje strane, ali ja to radim iz najbolje namere. Sedam na kauc i hvatam se za glavu. Hajde Tajlere nadji resenje.

Sandra P.O.V

Mozda sam imala previse burnu reakciju, ali opet nisam to ocekivala od njega. Nije na njemu da me upoznaje sa tom zenom...
Joj.. moj zivot je tako zbrkan.
Vrata se otvaraju i ulazi Tajler.
"Smetam li?" nasmejano me je upitao.
Kako da mu odolim?
"Udji" rekla sam, uzdisuci.
Seo je kraj mene i uhvatio me za ruku. Zatim me je spustio na svoje grudi, tako da sam ja sada bila u njegovom zagrljaju. Krenuo mi je prstima kroz kosu i poceo da se igra sa pramenovima koji su ispali iz moje neuredne pundje.
"Sandra moram da ti ispricam nesto...
Kada sam bio mali, moja majka je radila po ceo dan. Jedva da sam je vidjao. Otac takodje. Sve sam ja imao, i hranu i krov nad glavom i da se obucem... sve... ali falilo mi je... uvek mi je falilo.. da sednem sa njima... da pricamo.. jedemo zajedno... idemo na putovanja... tek kasnije kada sam odrastao oni su manje radili i imali smo vremena iedni za druge, samo sto sada ja imam sve manje vremena... e sad mogu da zamislim kako je tebi, bez i jednog roditelja, sama, da, imas mene, ali veruj mi roditelji su pravo bogatsvo ako te vole i ako brizni, ova zena, tvoja majka, Veronica, je neko koga zelim da upoznas. Veruj mi, bar zbog mene to uradi..."
Vladala je tisina. Cutao je. Cutala sam. Na belu postelju pala je suza. Video je. Obrisao mi je sa lica svaku suzu. I pogledao me ponosno.
"Mislis... da ja to mogu?"upitala sam nesigurno.
"Znam da mozes."rekao je i zagrlio me snazno. To mi je i trebalo.
Odlucila sam kako sam odlucila.
Mozda je odluka losa. Ali, ocigledno je da ne mogu pobeci od proslosti. Ali, drago mi je ssto je on moja buducnost.