Njegova supruga (Dunja & Ognjen)

Četvrto poglavlje

Njegovo prisustvo čini me nervoznom. Znam da sam ga iznenadila svojom preteranom brigom, iznenadila sam i sebe, ali cerek na njegovom licu me istinski nervira. Nedelju dana od našeg venčanja proteklo mi je u nerviranju i samoći, samoća mi je prijala a nervoza je prisutna otkako sam postala svesna sebe pa, prema tome nijedan od ta dva pojma mi nisu strani.

"Nastaviš li da se keslaš, ostaćeš bez zuba.", obećam mu iako i on i ja znamo da od tog posla nema ništa. Čak i kada bih ga udarila, što mi nikada ne bi uzvratio, svejedno ne bi ni osetio udarac.

"Može. Nisu mi potrebni zubi da te ljubim i grlim.", i znam da ovo brblja da bi me isprovocirao, ali iz meni nepoznatog razloga ne isprovocira me, nemam želju da mu otkinem glavu već poželim da ga poljubim.

"Nisu ti potrebni, ali mene da ljubiš i grliš nećeš.", ipak stanem na rep svojim ludim mislima jer ako se ovo moje ponašanje nastavi, zaskočiću ga. Ustanem od stola i kao mahnita počnem da ga raspremam jer ne smem da pogledam mog muža u oči. Ruke na struku me iznenade te se momentalno ukopam.

"Hoću, hoću samo ti još uvek nisi svesna da ti se sviđam. Tvoja briga za mene govori sve.", reče mi na uvo spuštajući usne niže na moj vrat. Kolena mi klecnu ali se rukama držim za sudoperu kako se ne bih patosirala pred njim. Nek sam prokleta! Kud sam i otišla da proverim da li je živ. Šteta što se govno nije udavilo.

"Da, baš šteta. I ja isto mislim.", još jednom me poljubi i onjuši kao nekakvo kuče pa se pomeri od mene grabeći svoju, već ledenu kafu koju je popio u jednom dahu.

"Molim?", šta priča on?

"Rekoh, šteta je što se nisam udavio. Slažem se sa tobom, u tom slučaju ti bi sada slavila ali za mesec dana možda bi tvoja porodica plakala.", izađe iz kuhinje ostavivši me da se žderem. Da li je on meni ušao u glavu ili sam ja to rekla na glas? I da li je bre njega neko udario macolom po glavi kad me saleće da me ljubi? Dok se nije vratio sa posla bio je sasvim normalan. Kako red nalaže, izbegavao me je. Šta se u međuvremenu desilo, nemam pojma.

Još jedan dan je prošao. Sunce je zašlo za oblake a nad Beogradom nadvio se mrak. Odbrojavam polako dane do jeseni, muka mi je više od ovih vrućina. Sva se ulepim od znoja. Sveže okupana uđem u sobu gde se Ognjen već uveliko krtoži i vrti po krevetu.

Da su stvari između nas normalne, kao što nisu, on me ne bi ni pogledao, samo bih mirno legla na moju stranu kreveta i zaspala. No, kako bi on sam rekao, ne lezi vraže. Zatvorila sam vrata za sobom a njegove oči započele su vršljanje po mom telu. Imam na sebi spavaćicu ali sada se osećam kao da sam skroz gola a on ne prestaje da me meri kao mačor miša.

"Sviđa ti se to što vidiš?", pitam ga dok puštam svoju kosu iz peškira kako bih se očešljala. Nisam nešto posebno zgodna, to je ono što nisam nasledila od pokojne mame ali kada me on gleda tako kako me gleda imam osećaj da sam Adriana Lima.

Spavam u bebi dol spavaćicama, do sada me nije puno zagledao i nije mi bilo teško da spavam pored njega, ali večeras neću zaspati pre njega kako to obično biva. Nije mi odgovorio ni kad sam legla pored njega, na licu je imao nestašan osmeh koji me je ježio od glave do pete.

Ma jesam li ja to počela da padam na svog sopstvenog muža? Ne, to ne sme da se desi. To nikako ne sme da se desi. Ni pod tačkom razno.

"Video sam i bolje voćkice. Video sam i bolje.", opet pokušava da me isprovocira. Govnar je od čoveka ali ko da mu zameri kad je zgodan? Dunja, uozbilji se jebla mater svoju.

"Pa onda mi je baš drago što me gledaš kao mačka miša, a drago mi je i što si oženjen pa sada možeš samo da gledaš bolje od mene.", kažem mu ljutito. O da, počela sam da padam i pitanje je kad ću skroz pasti. Jebo on svoju mater onu ludu, kako je izveo da mi se uvuče u misli kad sve ukupno do danas nismo progovorili više od dvadeset rečenica.

"Ne budi ljubomorna voćkice, ja sam samo tvoj. Znaš ti to vrlo dobro. Moje oči vide samo i jedino tebe, i postaje pitanje vremena kada ćemo naš brak na papiru učiniti pravim brakom."

"Crkni Ognjene, molim te crkni. I prestani da me zoveš voćkom. Ti si rekao da me nikada nećeš dodirnuti, čak ni kada ja to poželim. Zato me ne dodiruj jer ja to svejedno ne želim.", otresem, razmišljajući ko je kriv za to što sam ja obična živina, tačnije kokoš. On ili ja?

"Ja te nisam dodirnuo nijednom otkako si legla pored mene. Ja te ljubim van ovog kreveta, u krevetu sam planirao da ti radim neke druge stvari. Mislim, čisto da ti pokažem kako muško voli i poštuje svoju suprugu, a s obzirom na činjenicu da si devica i da samo malo umirim ove svoje nagone pećinskog čoveka.", on je stopostotni ludak. Okrenem mu leđa i sklopim oči razmišljajući o izgovorenim rečima. Odakle on zna da li sam ja devica ili nisam? Odakle bilo ko osim mene zna da li sam ja devica ili nisam?

"Voćkice....", pomerim njegovu ruku sa ramena. Ne volim da se zalazi u moju nevinost. Ne volim jer ja o seksu ne znam praktično ništa. Nije imao ko da priča sa mnom o seksu, a sa njim praksu ne želim. Ne deluje kao neko ko bi imao razumevanja za devicu.

"Ostavi me da spavam Ognjene. Neka sve bude onako kako je i do sada. Ne razgovaraj sa mnom i ne gledaj u mene. Moju nevinost ostavi meni a ti idi i radi sve što si do sada radio. Ja ću ostati tvoja supruga samo u knjizi venčanih."