Njegova supruga (Dunja & Ognjen)

Dvadeset peto poglavlje

"Gospode Bože, ubiću te ženo. Zašto si isključila taj telefon, srce mi je stalo zbog tebe. Već sam mislio da krenem do vas i izudaram te tamo pred svima! Ludi mali stvore!", čim ugledam njeno ime na ekranu iako sam besan što je otišla, zasvrbe me prsti i javim se. "Glave ćeš mi doći. Jesi li dobro?"

"Nisam dobro, ispala sam glupa što nisam slušala sve što si rekao...", tužno progovori moja ženica a meni u grudima nešto počne da se grči i da me boli. Tužna je i plakala je, a ja sam joj rekao da mi ne dolazi više na vrata ako ode. Užasan sam. "Ljubavi jesi li tu?"

"Tu sam voćkice, razmišljam.", govorim opružen na njenoj strani kreveta. Celo veče mirišem njen jastuk. Dođavola, fali mi da je tu. Zatelebao sam se kao lud u to malo čudovište.

"Stvarno? O čemu to razmišljaš? Mislim, ako smem i ja da znam. Želim da znam.", radoznalo kaže i uspe da izmami osmeh na moje lice. Šta sada da joj kažem a da bude uverljivo?

"O tome kako sam očajan muž i kako sam posle prve svađe proterao svoju ženu iz naše kuće. Možeš li da zamisliš kakav sam smrad?", čujem je kako se kikoće a onda se začuje muški glas za koji bih rekao da je od onog malog govnara Marka, i smeh je ispario.

"Užasan si muž, ali nekako sam sigurna da tebe tvoja žena voli čak i ako si govnar velikih razmera. I znam da si upravo prestao da se smeješ jer si čuo Markov glas, ali on i Filip nemaju nameru da mi izađu iz sobe i ostave me da pričam sa tobom nego mi pomeraju dupe o tome kako smo odvratni.", iznenađen time što je rekla, otme mi se kikot sa usana koji nisam očekivao u ovom momentu. Treba da se ljutim što je on u njenoj sobi a ja sam impresioniran činjenicom da je ona mene upoznala ko svoj džep.

"Dakle ja sam govnar velikih razmera a moja žena i bez obzira na to ludi za mnom?", Bože osećam se isto onako kako sam se osećao sa svojom prvom curom. E kakva je to curica bila luda ko struja, a onda sam oženio jednu luđu i od te devojke. Osuđen sam na lude žene. "A Filipa i Marka mogu da prebijem na brzinu ako želiš? Ili da dođem po tebe?"

"Veliki govnar, i nemoj da dolaziš. Baka je verovatno već legla da spava. Videćemo se za koji dan, dok i ti i ja malo smirimo strasti. Bitno mi je samo da znam da si dobro, da si živ i zdrav u jednom komadu i da nisi gladan."

"Nedostaješ mi mala. Toliko mi nedostaješ da sam do daske odvrnuo onu tvoju seljačku plej listu i dođavola, pesme uopšte nisu loše.", istina je, iz stana mi trešti Gastozz i Proteini vitamini i Aritmije. Muzika je stvar oko koje nas dvoje ne možemo da se dogovorimo. Oboje imamo svoj ukus, i dok je njen raznovrstan ja se držim samo stranog repa. Naravno da znam i dosta naših pesama ipak živim na Balkanu ali te pesme nisu nešto što mi prija. Ne uživam u njima.

"Čujem Gastozza kako urla, ništa ne brini. Taman da se malo naučiš na dobru muziku. Nego, nisi mi rekao da li si jeo?", dobra muzika za teranje svraka. Naravno da nisam lud to da kažem jer bi me zadavila. Sve mogu da joj diram ali Gastozza nikako.

"Skratila si mi život svojim odlaskom, zar zaista misliš da mi je bilo do jela Dunja?", mahinalno lanem i bolje da sam rekao ono za muziku. Već je vidim kako beči svoje mačkaste okice ljutito.

"Ognjene majku ti jebem! Lepo sam ti rekla da jedeš i da ne budeš debil, a ti si odlučio da budeš debil i da ne jedeš. Krvi ću ti se napiti sutra!", vikne na mene i nasmeje me. Moja majka vrlo često strada od nje. Sirota žena.

"Jadna moja majčica pored tebe. Od toliko seksa neće moći da hoda sirotica."

"Ma idi u pičku materinu, budalo jedna luda.", smeje se ona, smejem se ja a ovo moje ludo srce konačno je prestalo da se grči. Postao sam zavisnik od njenog smeha jebote. Bože koliko je volim.

"Drugu noć zaredom nema seksa za mene, kada mi se vratiš kući najebala si i ti. Nećeš moći da me streseš sa sebe, obećavam ti to ovako svečano.", zezam je.

"Inače sam do sada baš mogla da te stresem sa sebe. Ja ti jednom dala a ti ga od tog momenta, s oproštenjem ne vadiš!", prihvata šalu i odgovara mi onako kako samo ona ume. Lajavica.

"Šta da ti kažem, radim na onoj bebi o kojoj smo onomad pričali. Ja sam već mator i vreme mi je da imam dete a tebi je bolje da budeš mlada mama pa ono, zašto da ne?", slušam kako cokće dok ona dva mala skota u pozadini dobacuju.

"Hajde idi jedi. Ne moraju moj brat i bivši momak da slušaju kako buran seksualni život imam. Neprijatno je, znaš?"

"Oni siroti ne privode ništa pa ne znaju šta nas dvoje to radimo. Filipa pozdravi a Marka izbaci iz sobe, složićemo se da je užasno što bivši momak moje žene leži pored nje u njenom krevetu. Dok ja ovde maštam o tome da te zagrlim."

"Isterala bih ja njih obojicu ali govna me ne slušaju ništa. Hajde idi večeraj i lezi da spavaš, verovatno si umoran a mi se vidimo ako ne sutra, onda prekosutra. Volim te."

Nasmejem se jer ne mogu da dočekam ni sutra, a šta ako me bude držala bez sebe čak do prekosutra? Pa umreću bez nje. "Volim i ja tebe voćkice. Lepo spavaj a ja idem da jedem ono što je ona moja luda žena skuvala, bojim se da ću se otrovati. Bila je ljuta danas.", kažem a ona prasne u smeh.

"Ne jedi gulaš koji je skuvala ljuta žena Ognjene. Ne znaš ti šta sve budali padne na pamet u tim momentima, uvek može otrov da ti namrvi unutra.", zajebava me ona a meni lepo, zajebana je ova ljubav.

"Nije problem. Iz ruku te žene svesno bih uzeo otrov i niko ne bi mogao da me odgovori od toga."