Njegova supruga (Dunja & Ognjen)

Dvadeset drugo poglavlje

"Moraću ozbiljno da razgovaram sa Dunjom. Ludak mi je predložio da mu poklonim svoju suprugu kao... ubiću ga sledeći put kada ga vidim.", galamim na sve svoje zaposlene kao da je njihova krivica što ja imam problema sa ludakom. Stoje postrojeni ispred mene u stavu mirno kao da ću ih pobiti ako se pomere. Znači ipak me se plaše, a već sam pomislio kako ih boli uvo za moju galamu. "Šta stojite koji krasni svi tu? Marš bre nazad na posao, ne gledajte me ko tele u prazna jasla, sikter svi do jednog!"

Kako dreknem tako se svi razbeže. Zbunjen okrenem se prema Joci koji prasne u smeh, otkad me se moji zaposleni boje? Da je sve normalno boleo bi ih kurac za moje vrištanje i smejali bi mi se u lice kako su to uvek i radili. "Joco bre, šta bi ovo? Otkad me se ova govna mene plaše?"

"Otkad si se oženio nervozniji si i rigorozniji, navikli su da si miran i staložen, a otkako si sa Dunjom sve si samo staložen najmanje.", kaže Joca i podigne sliku koju odmah vrati na moj sto. Nisam ni pomislio da me se svi ti ljudi plaše. A poznaju me godinama. "Šta, ti si sada kao iznenađen? Ne glupiraj se Ognjene, idi da razgovaraš sa Dunjom. Vidiš da je ovaj lik bolestan koliko je težak."

"Pobrini se da Selena bude dobro a onome ko joj je napravio to po telu uradi šta želiš. Ja sam nešto već imao u planu ali sada žurim.", klimne glavom a u očima mu sevne neka munja. Znam da se već duže vreme loži na Seli, i znam da ga ona odbija zbog posla koji radi i jer je on njen šef. "Javi šta si uradio a mi se vidimo. Dođi u nedelju do mene, dugo nismo posedeli samo nas dvojica i ispričali se kao ljudi."

Stigao sam u stan oko sat vremena kasnije. Dunju sam pronašao u kuhinji, nije me čula jer je nešto pažljivo čitala na laptopu. Kao i svakog dana otkako je ona ovde, i danas se miris domaće supe i još jednog jela širio po čitavom stanu.

"Možeš slobodno da uđeš, sedneš i kažeš mi gde si bio i šta si radio dok nisi bio kod kuće.", reče okrenuvši se prema meni. "Ne gledaj me tako čoveče. Nisam gluva a i tvoj miris prepoznam i sa kilometra."

Neraspoložena je. Šta sam sada uradio pa je ljuta na mene? "Šta sam sada uradio?", pitam polako jer u očima joj vidim da želi da me ubije, spali i skače po mom pepelu na sred Knez Mihailove.

"Ništa. Moram da ti kažem nešto što bi možda moglo da bude bitno."

"Da? Slušam ljubavi.", polako prilazim i sedam tačno do nje, uzimajući je nežno za ruke koje drhte. Šta je to gledala na laptopu kada je tako uznemirena. "Voćkice?", trgne se i izvuče jednu šaku iz moje pa onaj laptop okrene prema meni. Izbečim oči dok čitam i gledam ono što je ona pronašla. Kako je sada ovo moguće? Pogledam u nju a u njenim očima raspoznam kajanje. Nije trebala da gleda ovo, uopšte nije trebala da istražuje.

"Ja nemam nikakve veze sa Krstićem Dunja. Veruj da nikakve veze nemam s njim. Ja možda jesam skotina ali ne baš takva skotina.", odakle im sve ove idiotarije na internetu? "Zar ti misliš da bi te Dušan dao meni da zna da sam dobar sa Krstićem?"

"Ne znam šta da mislim Ognjene. Buni me čitava ova situacija, razumi me. Udata sam sa devetnaest godina za muškarca od trideset i kusur, izgovor za to bio je bankrot mog dede, sada se ispostavilo da mi neko radi o glavi, a na internetu pročitam da moj muž kog volim ima veze sa čovekom koji želi da me ubije. Kako bi se ti osećao? A na sve to nadodaj i to da je tvoj otac ubio nekoga."

"Dunja kunem ti se u nas da ne mogu da smislim tog Krstića. Nikada nisam bio dobar sa njim. Nikada. I kada smo već kod njega, bio je danas u Masci.", odlučim da joj kažem istinu u vezi današnje posete Masci. Delom jesam otišao da izlomim govnara koji je dirao Selenu, ali najviše sam otišao da izlomim Krstića čim mi je Joca javio da se pojavio na vratima.

"Šta je on tražio u tvom lokalu ako već nemaš ništa s njim Ognjene? Sve ovo je tako konfuzno za mene, ja ne znam više kome i u šta da verujem.", izvuče drugu šaku iz moje i sada obe položi u svoje krilo. Vazduh uvučem duboko u pluća pre nego što joj ispričam šta je hteo od mene.

"Želi da spava sa tobom. Kaže da je to cena čitavog tvog opstanka.", govorim ovo teška srca dok gledam kako beči svoje sive oči na mene. Zagrize usnu ljuto i ustane da isključi šporet.

"Nadam se da nisi pristao na to Ognjene...."

"Naravno da nisam pristao Dunja! Pa jebote za šta ti mene smatraš?! Shvati već jednom da te volim i da sam bio ozbiljan da ću te čuvati prvog dana kada si ušla u ovaj stan!", mahinalno joj se unesem u lice.

"Ne unosi mi se u lice Ognjene!", kaže i odgurne me od sebe ljutito. Našao sam s kim ću da se guram po kuhinji, pa ta je slika i prilika svog dede Lazara, luda je koliko je dugačka! "Ne pada mi na pamet da radim to sa njim. Ne dolazi u obzir."

"Ma jel da? A ja sam baš mislio da je to sjajna ideja! Znaš ja jedva čekam da neko jebe moju ženu! To mi je ipak životni san!", uhvatim je za ruku jer pokuša da se provuče pored mene i izađe iz kuhinje. "Naći ću drugi način ljubavi, ali tebe deliti neću. Ti si samo moja, zapamti to."