Njegova supruga (Dunja & Ognjen)

Dvadeset prvo poglavlje

Jedan poziv bio je dovoljan da se razmrdam i pođem da odbranim ono što mi pripada i dušom i telom, onu koja mi pripada i dušom i telom. Uletim u Masku gde me sa vrata dohvati Joca za rukav košulje u pokušaju da me zaustavi.

"Jovane bolje me pusti i reci mi gde je govnar. Nisam spavao celu noć, neću imati milosti ni za tebe ni za bilo koga drugog.", kažem mrtav ozbiljan. Umoran sam kao pas plus mi je Krstić došao na vrata. On ili je totalno izlapeo, ili ima muda do patosa kada je došao kod mene da razgovara o Dunji. Jovan me ne posluša već me odvuče na stranu. "Koji ti je kurac?"

"Ognjene, moraš da shvatiš ovo ozbiljno, Dunjin život zavisi od tvog današnjeg razgovora s Krstićem, znam da ti se neće svideti ono što on ima da predloži, ali ako hoćeš da sačuvaš svoju ženu, razmisli dobro o njegovoj ponudi."

"Nisam došao da pregovaram niti da prodajem svoju ženu. Ubiću govnara i završiti s tim, veoma je prosto. I bolje vam je da me niko ne ometa.", otrgnem ruku iz njegovog stiska krenuvši prema svojoj kancelariji gde me čeka taj smrad. Zalupim vratima kancelarije a njega zateknem u mojoj fotelji kako pije moj viski i puši moje cigare. "Vidim ti si se baš odomaćio Krstiću."

"Šta da ti kažem Teofiloviću, lepo je biti ovde. I drago mi je što si pristao na razgovor sa mnom, dobru si odluku doneo. Smesti se, slobodno.", slobodnom mi rukom pokaže na hoklicu koju je, očito doneo ovde sa sobom. "Hajde, hajde sedi.", u par koraka obiđem sto nadvijajući se nad njim poput smrti. Upravo to ću ja i biti. Njegova smrt.

"Krstiću druže, došao si na moju teritoriju, ovde sam ja glavni, ja delim naređenja koja svi drugi treba da izvršavaju. Zapamti to.", prorežim na njega jer sada mi stvarno ne trebaju njegove gluposti. Ne sada i ne ovde. "Govori zašto si došao a onda odlazi odavde pa da te ako Bog da nikada više ne vidim."

"Zaboravljaš da ja u svojim rukama držim život tvoje voljene ženice. Imam ponudu za Dunju Mandžukić i za tebe, a kako ona nije ovde, na tebi je da odlučiš šta ćete i kako ćete.", odgurnem se rukama od stola, nije baš da želim da ga sada slušam, ali živo me zanima šta je to psihopata smislio. Kako je moguće da je neko poput njega maltene na vlasti?

"Pre nego što počneš da sereš, jedna mala ispravka. Moja žena nosi prezime Teofilović. Dunja Teofilović a ne Dunja Mandžukić.", cerek koji mu se nađe na licu govori mi da je baš to reakcija koju je želeo da izvuče od mene. Takve sitnice u svetu u kom ja živim govore koliko mi je stalo do moje žene. A meni je stalo i ja to ne krijem ni od koga, a kamoli od tog korumpiranog policijskog govnara. Od pacova koji je prodao veru za večeru i kome je novac bitniji od obraza. "Gukni beli moj golube, gukni da te čujem! Šta je tvoj bolesni um smislio?"

"Ne žurimo nigde Teofiloviću, ne žurimo nigde. Lepo ti kažem da se raskomotiš, biće ovo dug razgovor, ja samo brinem o tebi.", nasmejem se i tresnem rukom o sto sa kog padne fotografija koja je nastala na dan Dunjinog i mog venčanja. Slika je nastala u opštini dok smo potpisivali papire.

"Krstiću više nije zabavno, počinješ da me ljutiš! Da čujem šta hoćeš pre nego što te ubijem!", unesem se pacovu u lice a on... on odluči da me izbaci iz takta svojim odvratnim smejanjem. Na ivici sam živaca ali sada mi ne treba murija za vratom, pa govno neće dobiti batine barem danas. "Govori.", zarežim a on se konačno uozbilji.

"Baš ne znaš da se zabavljaš Ognjene, evo ovako da ti objasnim svoj genijalan plan. Želim da ostavim tu sirotu devojku u životu, nije ona kriva za grehe svog oca, ali kao i sve u životu i njen opstanak ima cenu.", zakleo bih se Bogom da će ga skupljati po Terazijama kašičicama za sladoled ali za razliku od njega ja sam vernik. Ne kunem se u Boga. "Želim da provedem jednu noć sa Dunjom. Samo ona i ja, u hotelskoj sobi koja gleda na grad ljubavi."

O definitivno mu ni Bog neće pomoći da se izvuče iz mojih šaka kada ga dohvatim. "Ne dolazi u obzir jarče matori! Nećeš da ukaljaš Dunju svojim prljavim šapama. Budi siguran da nećeš."

"To je cena njenog života Ognjene. Shvati ovo kao njenu jedinu šansu da se spase od mene. Ne tražim ništa više osim jedne noći. Uostalom odluka nije na tebi, na njoj je a ja ću kad-tad doći i do nje.", mrak mi polako pada na oči. On nije svestan koliko snage i volje ulažem u napore da ga ne ubijem!

"Ubiću te Krstiću, ubiću te!", urliknem kao da me je ubo vilama u dupe, otkud mu ovako bolesne ideje, da li je stvarno do te mere izlapeo?! "Gubi mi se s očiju Zorane, nemoj da te sastavim sa zemljom ovde.", zadovoljan što me isprovocirao pođe na vrata ali bes u meni me skroz oslepi. Dohvatim ga za rukav košulje i okrenem ga prema sebi nabivši mu pesnicu u lice.

"Ovo ti je za nauk, jarče. Nikada više da ti nije palo na pamet nešto ovakvo. Svečano ti obećavam, ostaćeš bez muda budeš li se približio mojoj ženi, a ti probaj da joj priđeš, samo probaj.", Jovan utrči u kancelariju i razdvoji me od Zorana kome sam razbio nos jednim udarcem. Njega izvede iz kancelarije a mene ostavi da pičkaram i jedem se jer je lukavi majmun uspeo da me namami u zamku. Sada mi ne ostaje ništa drugo osim da držim oči širom otvorene. Kako sam dozvolio sebi da padnem na njegovu provokaciju?!