Njegova supruga (Dunja & Ognjen)

Trideset prvo poglavlje

Za stolom vlada prijatna atmosfera, tu su Ognjenovi i moji roditelji. Tu je i ostatak moje familije. Čak su sa sobom doveli i moju majku-maćehu Svetlanu-Ingrid, svesna sam pogleda koje mi sve vreme upućuje ali pravim se luda i jednostavno je ignorišem. Ognjen mi se nešto unervozio, svaki čas gleda u telefon i kucka poruke nekome. Nešto mi govori da će se izdešavati veoma loše stvari večeras.

"Sve u redu Ognjene?", poklopim njegovu šaku svojom i time privučem pažnju svih. Pogleda u mene na kratko a onda klimne glavom i nasmeje se nekako na silu. Zašto hoće da me slaže? "Pričaćemo kasnije Ognjene.", još jednom klimne glavom i svu svoju pažnju posveti trudnoj Anjuški koja se maltene davila u hrani. Tako je slatka.

"Dunja mi je spomenula da nosite devojčicu? Mnogo mi je drago zbog toga, znam da dugo to želite. Nadam se da je sve kako treba sa bebom?", šaramntno se nasmeši mojoj strini pa stavi još jedno parče mesa u njen tanjir pošto ga jako čežnjivo gleda. Anja nakon toga pocrveni pa odloži viljušku i nož i odmakne tanjir od sebe. "Nemojte to da radite Anja. Uzeo sam sasvim dovoljno hrane za sve, neću da se zbog mene nešto loše desi bebi ili Vama. Samo vas dve uživajte."

"Malo mi je neprijatno Ognjene. Navikla sam da kod kuće pojedem sve živo što mi padne pod ruku. Meni malo treba da pojedem i stoljnjak.", Ognjen se još jednom nasmeši a Anja se osloni na mog strica koji joj odmah pomiluje stomak. Ima li nešto lepše u ovom momentu od ovog prizora? Luka je izuzetno hladan čovek, ali izgleda Anja još uvek uspeva da izvuče iz njega malo toplote.

"Kažem da je sve u redu. Trudnicama se ništa ne sme zameriti, i jesam uzeo više hrane zbog Vas. Nećemo da beba bude gladna. Uostalom, to će biti moja jedina svastika, moram da je pazim isto koliko pazim i svoju ženu.", on bifla a ja imam osećaj da mi iz očiju sevaju srca dok ga slušam i gledam. Kako sam ja i čime zadužila Boga da mi pošalje ovakvog čoveka u život?

"Imam neki osećaj da će tvoja svastika tebe jako da voli, i nemoj da mi persiraš. Ako ne persiraš mom mužu, ne vidim potrebu da persiraš meni. Nisam baš toliko starija od tebe, uostalom, familija smo.", Anja je kao i uvek prava dama, svaku reč pažljivo bira a moj stric deluje izuzetno ponosan zbog toga. Oduvek mi je bilo fascinantno kako on nikoga nije voleo osim Anje. Ja mu jesam bila mezimče pošto sam jedino žensko, bila sam svima, ali ostali ga nikada nisu previše zanimali. Čak je i prema rođenoj braći i roditeljima hladan, što za moja druga dva strica i tatu ne može da se kaže. "I mislim da je vreme da nam kažete zašto smo došli. Treba mi nešto što će mi skrenuti misli sa hrane.", tada i ostali odlože svoj pribor za jelo ja nastavim normalno da jedem i spojim pogled s Ognjenovim. Posle par trenutaka dogovaranja pogledima klimnem glavom i na oči svih prisutnih uhvatim Ognjena za ruku i čvrsto je stisnem. Jeste me strah, ali boriću se za Ognjena i naše dete makar svi bili protiv nas. Oni su moja porodica iz snova, sve što sam sanjala i sve čemu sam se nadala.

"Naravno. Neću da kružim kao kiša oko Kragujevca jer je ovo i ovako mučenje za mene. Trudna sam, nas dvoje ćemo postati roditelji.", jednostavno kažem ali ne dobijem nikakvu povratnu reakciju. Svi prisutni nastavili su da gledaju čas Ognjena, čas mene. "Dobro, možete i nešto da kažete. Zvali smo vas da bi vas obavestili i čuli šta vi mislite o tome. Mada to nije bitno, odmah da kažem zadržaću dete.", od nervoze stisnem mom mužu ruku dok ne pomodri i tek je tada malo pustim, ali kada pogledam u tatu, ponovo je stegnem. Niko ne deluje impresionirano. "Ljudi, bilo šta kažite ili idite odavde!", vrisnem i rasplačem se od muke. Strah me je i pod stresom sam.

"Nemoj da plačeš Duki. Naravno da ćeš zadržati dete, zbunjeni smo jer je vaš odnos uznapredovao jako brzo. Ipak, bićete roditelji. Bravo lepoto čičina, čestitam vam oboma.", Luka se prvi ofrkesti i priđe do Ognjena i mene, obriše mi suze i poljubi. "Bićeš najlepša mama na Svetu jabuko čičina. Žao mi je Anja ali moja sinovica je ipak najlepša žena ikada rođena. Čestitam i tebi zete, svaka čast."

Odmah posle njega pokrenu se i svi ostali. Čak nam je i Svetlana-Ingrid čestitala i izljubila nas a moj otac je ostao da sedi miran na svom mestu. Anja je sela na Ognjenovo mesto i sve vreme zadivljeno miluje moj stomak ali ja to ne osetim. Hoću da me tata zagrli i poljubi, hoću da me pomiluje i kaže mi da je srećan zbog mene, ali to se izgleda neće desiti.

"Dobro... ja ću sada otići da legnem. Umorna sam i jako mi se spava. Nadam se da se ne ljutite, laku noć svima.", u letu uhvatim Ognjenov tužan pogled i znam da on zna šta se dešava, iako ostali možda to i ne primećuju. Zaronim lice u svoj jastuk i zajecam. Moj tata je razočaran u mene. Po prvi put u životu je razočaran u mene i osećaj je užasan. "Ljubavi neću da pričam sada. Idi sedi sa njima i isprati ih kasnije a ako zaspim popriča.."

"Nije Ognjen ljubavi, ja sam.", nežno kaže a toplina u njegovom glasu natera me da se onako uplakana i slinava okrenem prema njemu. Podlakticom obrišem nos i nasmejem ga. "Kaži mi zašto plačeš, hm?"

"Pa ti si ljut i razočaran. Ali Ognjen je stvarno super prema meni, voli me i rekao je da će čuvati i bebu i mene i volim i ja njega...", momentalno se raspričam i gledam ga kako pažljivo seda na Ognjenovu stranu kreveta.

"Odakle tebi ideja da sam ja ljut ili razočaran? Luka je već sve objasnio, nisi bila srećna kada si se udala za njega, a sada oko mesec dana kasnije ti si već u drugom stanju, nosiš njegovo dete i vidim koliko se volite. Stvarno nisam ljut, iznenađen sam, i naravno da želim da postanem deda. Već jedva čekam da držim to bebče u rukama. Bićeš najbolja i najlepša majka na Svetu, baš kako ti je stric i rekao.", pomiluje me prvo po kosi a onda i po stomaku. "Nemoj plakati više. Voli te tata uvek, ti si najveći uspeh u mom životu."