Njegova supruga (Dunja & Ognjen)

Dvadeset treće poglavlje

"Nemoj Ognjene.", odgurnem ga kada pođe da ostavi poljubac na moje čelo. Ne želim to u ovom trenutku. Boli me što ga guram i znam da boli i njega ali nisam sigurna u šta da verujem. Ko je u pravu? Ko laže? Ko zaista radi na tome da me sačuva? To su sve pitanja na koja želim da mi neko odgovori. Neko ko nije moj muž i neko kome mogu da verujem. "Trebaju mi neki odgovori Ognjene, sutra idem do mojih, ali bez tebe."

"Ne znam šta da uradim da mi ti poveruješ Dunja. Ja se ubijam ovde radeći na tome da te odljutim, a ti čak i ne pokušavaš da me saslušaš. Idi gde hoćeš, više me ne zanima. Što se mene tiče idi još večeras!", besan je na mene i možda ima pravo da bude, ali meni njegova reč u ovakvoj situaciji ne znači ništa. "I kada budeš otišla i čula isto ono što sam ti ja sada rekao ne pokušavaj da mi se izviniš. Nisam ja kriv ni za šta što se sada dešava, kriv je tvoj otac. Zbog njega Krstić juri da te ubije. Ne zbog mene.", u jednom dahu kaže i izađe iz kuhinje, kroz par minuta čujem ponovno otvaranje i zatvaranje ulaznih vrata. Otišao je i to besan kao ris.

Možda je tako i bolje. Nekako ne mogu da poverujem da se sve među nama srušilo za jedan dan. Prošlo je samo dvadeset i četiri sata a imam osećaj da je naš brak upravo upao u jednu od onih kriza. Naravno da ću otići da razgovaram sa mojima. I to još večeras. Prespavaću tamo jer mislim da je trenutno tako i najpametnije. Da se odmorimo od sranja ovog drugog.

"Otišla sam. Večera ti je u rerni, jedi kada se vratiš. Ne budi debil i ne brini me.", poslala sam mu poruku pa isključila mobilni. Znam da bi me zvao i odgovorio od odlaska a to je ono što mi najmanje treba. Na brzinu sam otrčala u sobu, očešljala se pa njegovu majicu koja mi je dosezala do polovine butina i sobne papuče zamenila laganom letnjom haljinicom na bretele i sandalama. Uzela sam telefon, novčanik i punjač koje sam potrpala u torbicu i istrčala iz stana u letu zaključavajući vrata.

Kada sam pokucala na vrata kuće iz koje se jasno čuo smeh moje familije, iznervirala sam se. Oni se smeju a meni se svet ruši, brak rastura a život mi visi o koncu. Divno. Kako mi niko čak ni od posluge nije otvorio vrata ljutito sam se okrenula prema jednom muškarcu iz obezbeđenja.

"Šta se ovde slavi Gogo?", prividno mirnim tonom ga upitam nakon čega se okrene prema meni. Pustio me je u dvorište na jedvite jade, jer se, Bože moj nisam nikome najavila. Zašto da se jebeno najavljujem kad je ovo moja kuća?!

"Nisam obavešten gospođo, ako želite mogu pozvati da vas puste unutra?", on nije obavešten? Lažljivi krpiguz. On je uvek bolje od mene znao šta se kada slavi ovde.

"Niko ne treba da me pušta u moju kuću Gorane, ući ću unutra sama.", pogledam ga kao ludaka i ponovo priđem vratima, polako pritisnem kvaku na dole i vrata se hvala Bogu otvore. U dnevnoj sobi nisam zatekla nikoga, ali zato je u trpezariji bila žurka. Svi su sedeli za stolom, jeli i smejali se. Kraj mog tate sedela je vitka brineta njegovih godina. Možda koju godinu mlađa, ali tu je. Znači zato je Goran rekao da ne može da me pusti u kuću. Hteo je da sačuva dupe svog šefa od loma koji ću napraviti. "Lepo. Dok moj život visi o koncu i dok mi se brak rastura vi se ovde smejete i slavite."

Na zvuk mog glasa sve je utihnulo. Tata se okrete ka meni a za njim i ona brineta. Polako sam pridobila pažnju svih prisutnih pa čak i Marka koji koliko vidim ne izbija odavde.

"Sine otkud ti ovde? Nisi se javljala od juče, pomislio sam da si ljuta..."

"To da li sam ja ljuta ćemo tek da vidimo. Došla sam ovde da pričam sa vama petoricom, onaj manijak na kapiji nije hteo da me pusti u kuću jer se nisam javila da ću doći, ovde zatičem Marka koji je izgleda postao Dunja broj dva i ovu... gospođu. A ako smetam otići ću ja, nije problem."

"Ne lupetaj dete! Dođi, sedi ovde. Ovo je...", htede deda da mi predstavi oštrokonđu koja se nakačila na tatu ali ja neću da slušam o njoj. Ne treba mi zamena za majku sada. Kada mi je trebala imala sam Anju.

"Apsolutno me ne zanima ko je. Kada mi je zamena za majku trebala tu su bile moje strine. Došla sam da razgovaram sa vama, ne da sedim sa Markom i sa njom.", fino pokažem rukom na njih oboje. Filip se glasno zakikoće kada streljam Marka pogledom ali ne usudi se da kaže nešto.

"Pre svega sedi i kaži nam šta se dešava. Ognjen i ti ste se posvađali?", Luka koji je već uveliko naoštren da prebije Ognjena pita me dok steže Anjinu ruku koja stoji na stolu. Druga ruka joj se ispod stola i deluje mi da ona mazi svoj stomak.

"Ne znam pročitala sam danas da su Krstić i on u dobrim odnosima. Uplašila sam se, šta znam.. i kada je došao iz Maske gde je bio sa Krstićem napala sam ga. Naljutio se na mene i otišao od kuće rekavši mi da ne dolazim kod njega kada od vas dobijem isti odgovor koji sam dobila od njega.", Luka klimne glavom a sada Anja strelja pogledom mene. Znam da je Ognjen nju juče kupio svojim ponašanjem prema meni i da ga smatra svojim rođenim zetom, ali ja sam previše zbunjena.

"Ti bi devojčice mogla malo i da počeš da slušaš šta ti drugi ljudi govore, znaš?", moj stric a Ognjenov dragi imenjak mi se nasmeje. "Tvoj dragi muž kog odjednom mnogo voliš je proveren i spreda i otpozadi sine."