Njegova supruga (Dunja & Ognjen)

Osamnaesto poglavlje

Izlazimo iz kola u dvorištu moje porodične kuće. Sve je isuviše mirno, a to nikako ne valja, u ovoj kući je uvek neki lumperaj. To je i normalno s obzirom da moj deda ima četiri sina, čak osmoro unuka i jednu unuku, odnosno mene. Moji stričevi su vredni ljudi, šta drugo da kažem. Svuda oko dvorišta postrojano je obezbeđenje, ne kažem da sam ikad bila oduševljena time, ali daleko od toga da ih mrzim. Oni zarađuju za hleb onako kako moraju. Snalaze se. Njihova deca nisu imala luksuz kakav sam ja imala da se rodim kao ćerka Dušana Mandžukića. Niti je ćerka bilo koga od njih imala luksuz da udajom pređe iz bogate u još bogatiju porodicu. Da li je to sreća ili ne, ne znam.  Moje šesto čulo vrišti kako će se dogoditi nešto loše.

Koračamo kamenom stazom držeći se za ruke, kako sam ja u svojim isto tako i Ognjen je zarobljen u svojim mislima. Deluje mi kao da i njega muči njegovo rođeno šesto čulo. Stisnem njegovu šaku pre nego što stignemo do vrata na kojima nas očekuje moja strina Anja, Lukina supruga. Osmeh ne mogu da sakrijem, volim Anju kao svoju majku. Zamenila mi je Cecu onda kada mi je ona stvarno bila potrebna. Ognjen pogleda na kratko u mene i namigne mi puštajući moju ruku kako bih se pozdravila sa Anjom.

"Mila moja devojčice, dobrodošla.", Anja me steže. Ma malo joj fali da me udavi ovde kako me jako grli. Uželela sam se njenih zagrljaja. Za jednu tako slabu ženu grli se isuviše jako.

"Uželela sam te se.", progovorim kada me odvoji od sebe kako bi me pogledala. Kad se uveri da me moj muž nije masakrirao i odsekao mi ruku ili nogu, pogled je prebacila na njega lažno mu se smeškajući.

"Ne gledaj u mog muža tako! Vidiš da mi ne fali ni ruka ni noga, čitava sam.", zakikoćem se uzimajući njegovu šaku u svoju. Podignem glavu a dočekaju me njegove usne na mojima. Anja nas čudno gleda dok u mojim očima traži potvrdu da sam odlepila za Ognjenom.

"Vas dvoje ste..?", klimnem glavom.

"Znam ja kako mene Vaš muž i svekar poštuju, prema njima nisam uopšte fin, ali sa Dunjom čovek ne može da bude na ratnoj nozi. Pokušao sam Anja, verujte mi.", sa poštovanjem se obrati mojoj strini koja ga pogleda kao da mu raste treća ruka. Ko zna šta su joj čiča i deda napričali o Ognjenu. Mada, verovatno je bolje da ništa ne znam.

"Ona je moja duša, Luki i meni jednostavno nije išlo da dobijemo ćerku a onda je Ceca rodila Dunju, ona je postala moj svetić obučen u roze benkicu čim su mi je prvi put dali u naručje.", Ognjen mirno klimne glavom. Ne znam odakle mu toliko strpljenja, pošto mi je poznato da je on muškarac bez strpljenja.

Nakon što Anja odluči da nas je dovoljno gnjavila u hodniku, dopusti mi da povedem Ognjena u dnevnu sobu u kojoj je sedela čitava bulumenta. Sva moja braća, stričevi, strine, baka, deda i tata. Dođavola, i Marko je tu. Samo ne znam šta on traži tu. Rečeno je da će ovo biti porodično veče. Kako je on naša porodica stvarno ne znam. Pažnju svih privukla je moja ruka kojom sam se držala za Ognjenov biceps.

"Tata!", ciknem pošto ga od venčanja zaista nisam niti jednom videla. Sa smeškom na usnama i pogledom na Ognjenovom bicepsu došao je da se sa oboje pozdravi. Čim nam priđe pustim svog muža da bih zagrlila svog oca.

"Ljubavi tatina, čuva li te ovaj tvoj muž kako treba? Ili da potražim sebi drugog zeta?", ne vidim Ognjenovo lice jer mi je lice u tatinoj košulji, ali verujem da želi da ubije tatu. Moj muž mene voli.

"Ne diraj mog muža, savršeno obavlja svoju dužnost, ne mogu da se žalim na njega. Barem ne više.", tata se nasmeje i pusti mene pa zagrli Ognjena koji tegli poklone za moju najmlađu braću, strine i baku. Ja sam rekla da ne uzima ništa, ali on je odlučio da ga moja baka zadavi. Šta ćeš.

"A pitao sam se da li si nepodnošljiva na mamu ili na tatu. Zaboravio sam da ti je otac šaljivdžija, mada dugo se nismo sastali da popijemo pivo zajedno.", obraća se meni ali gleda iza mene. U Marka.

"Ja nepodnošljiva? Dobro gospodine, sutra ćeš onda da jedeš svoje nokte. Ja ti kuvati neću.", podignem nos pa pozdravim sve ostale ignorišući Ognjena. Deda i Luka se smeju kada sednem između njih dvojice. Znam da Ognjen tu neće prići. Barem se ja nadam da neće. Smeška se i deli poklone Ognjenovim sinovima od tri godine. Nepodnošljivi ali preslatki bliznaci. Oduševljeno otvaraju poklone i grle svog zeta kog oslove sa "čiko" što nas sve nasmeje. Sedne između Igora i Petra na pod sklapajući im igračkice, a ja ga zamišljam kako isto ovo radi sa našim detetom.

"Ljubavi mamina nije ti on čika, on je tvoj zet. Dunja ti je seka, a Ognjen je sekin muž.", Helena polako objašnjava Igoru kako stoje stvari, ali on odbija ideju o udaji njegove sestre i nastavlja da Ognjena naziva čikom.

"Osećam se staro...", kaže gledajući u Helenu ali dopušta Peri da se penje po njemu, koji se srećno zahvaljuje Ognjenu na poklonu. Za njim i Igor skoči na Ognjena, ovaj se nasmeje i obojicu ih povuče u krilo.

"Ma daj čiko, pa nisi baš toliko star. Primetila sam da se još uvek držiš. Bićeš star kada počnu da ti se obraćaju sa deko. E onda si ugasio.", namignem mu.

"Voćkice ti si udata za čiku, kad mene deca na ulici počnu da zovu dedom tebe će da zovu bakom. A ti probaj da im objasniš koliko godina imaš."

"Oho! Voćkica? Čiča, zavrni svom zetu uši, meni ovde nešto smrdi. Ti, mala, govori!", Filip me napadne a za njim se i ostali skotovi ustreme na mene. Pošto me sva šestorica napadnu, oteram Igora i Petra iz krila svog muža da se ja smestim tu.

"Znaš Dunja, to što mi sediš u krilu uopšte ne umanjuje činjenicu da će tvoj tata da mi zavrne uši. Sad si mi napravila problem bez problema.", udari me prstom preko nosa, dok me podiže i seda na kauč pored Nemanje.

"Samo se pravi mrtav i biće sve okej.", dam mu savet prijateljski, ali onda deda odluči da prekine radovanje ozbiljnim tonom pozivajući Ognjena.