Njegova supruga (Dunja & Ognjen)

Sedamnaesto poglavlje

Svaku njenu želju sam sinoć ispunio. Probali smo sve ono što je ona želela, i priznajem, nikada ranije nisam doživeo bolje zadovoljstvo od onoga sinoć. Ma nijedna me nije izludela kao Dunja. Divlja noć je sada uveliko iza nas, a ja se rado prisećam svake od tih mnogobrojnih scena u kojima mi se predavala. Najbolje od svega je što smo oboje bili pripiti, ja od konjaka koji me je opio još kod kuće koji sam kasnije zalio slatkim crvenim vinom, a ona samo od vina. I tako, oboje u polupijanom stanju jasno smo pokazali jedan drugom šta želimo. A želeli smo nešto divlje, vatreno. I to nešto odvelo nas je preko granice ludila u kome smo zauvek obeležili jedan drugog. Ja nju kao svoju, i ona mene kao svog.

"Ljubavi koliko dugo gledaš tako u mene?", hrapav jutarnji glas moje male ženice natera me da se osmehnem. Nisam primetio da je budna. Još uvek mi se mislima roje scene od sinoć. Ne mogu da je se  zasitim a čini mi se da nikada i neću moći. Kao droga je.

"Otkako sam se probudio. Obećao sam da ćemo se probuditi zajedno, odnosno da ćeš se ti probuditi u mom zagrljaju. Ispunio sam obećanje.", govorim nežno ljubeći njeno lice, dok se lagano prebacujem iznad nje i zavlačim ruke pod njenu zadnjicu pa je podižem od kreveta i zahvaljujući tome što smo oboje obnaženi, ulazim u nju čitavom svojom dužinom i širinom. Automatski me opaše nogama rado prihvatajući igru strasti u koju je uvlačim vlažnim poljupcem i brzim prodorima u njenu nutrinu, a ona nastavi gde je noćas stala i započne istraživanje mog tela.

Volim što ne miruje. Volim što je zahtevna i što želi da vodi, da dominira. Odlučujem da joj to i dopustim, prevrnuvši nas tako da ona završi preko mene umesto ja preko nje. Iznenađeno me pogleda, i zadihano otvori usta da nešto progovori.

"Radi sa mnom šta ti je volja. Sama odredi tempo, hoću da nas danas ti odvedeš preko granice ludila, voćkice.", govorim držeći šake na njenim kukovima, pomognem joj da odredi tempo koji joj odgovara, u početku bila je spora, mučila me je a onda, onda se dogodilo čudo. Povukla me je za ruke u sedeći položaj i nabila mi glavu u svoje grudi. Po naređenju, zasisam jednu njenu bradavicu, a ona poče sve jače i brže da se spušta i podiže.

"Volim kada me mučiš usnama i grickaš mi kožu.", njeno priznanje natera me da upravo to uradim. Kožu njenih grudi uvučem među svoje zube, počnem da ostavljam crvene tragove gde stignem a ona se privija uz mene mrmljajući mi nešto u kosu. Kada shvatim da će doživeti svoj prvi orgazam, počnem odozdo da se nabijam u nju, ostavljajući modrice po njenim butinama. Ali ona se nije bunila, nastavila je da me bodri konstantnim vriscima sve dok se nije rasula preko mene vrišteći upravo moje ime. Lepo. Njen prvi orgazam s mojim imenom na tim slatkim usnama. Kada nakon nje svršim i ja, padne na mene svom svojom težinom mazeći mi obraz kažiprstom.

"Ovo je bilo..... čarobno.", prodahće tiho što me natera da se zasmejem. Pa do sada je vrištala. Ipak samo je jače zagrlim dok još uvek potpuno goli ležimo ispletenih nogu.

"I biće sve bolje i bolje. Obećavam ti.", klimne glavom i pruži se da uzme telefon koji zvoni već deseti put. Neko je baš navalio. Pokušam da provirim ko je to ali njeno odjednom crveno lice mi sve kaže. Dušan.

"Halo tata?", njen zbunjeni ton me zasmeje. Zvekne me po sred čela šakom i to otvorenom pa mi prst nasloni na usne a telefon stavi na zvučnik i ostavi ga na krevet kraj nas.

"Duki pa što se ne javljaš? Zovem te već deseti put. Jel se dogodilo nešto?", da Dušane, dogodilo se. Tvoja ćerka je bomba koja voli grub seks. Što grublje njoj sve bolje. Čudo od devojke.

"Zvuk mi je bio smanjen a Ognjen i ja smo nešto razgovarali pa nismo odmah reagovali.", da baš smo se siti ispričali. Nikada ranije nisam vodio ovako duge i konstantne razgovore. Dok se ja svađam tako sa njom u sebi, ona me gleda i cereka se. Veštica mala, tačno zna da se raspravljam sam sa sobom.

"Dobro sine, nema veze. Gde je onda moj zet? Jel još uvek negde u blizini ili se izgubio?", Dušanov veseli glas opusti Dunju, pa pre nego što odgovori ocu na pitanje, poljubi me.

"Tvoj zet leži pored mene. Čekao je da se probudim. Sinoć smo do kasno bili u Skadarliji pa su ga zanimali moji utisci.", mene oduševljavaju njeni utisci a nekako ih je puna ma prepuna je utisaka. Ludo stvorenje.

"Onda je očigledno raspoložen samo za razgovor sa tobom, pošto tako mudro ćuti.", bocne me moj dobri Dule a ja ne mogu da mu ne odgovorim.

"Dušane ja tebe stvarno neizmerno poštujem ali znaš, krevet delim sa tvojom ćerkom. Sa njom hteo ne hteo moram da pričam, ali sa tobom ne moram uopšte.", Dušan se iz sveg grla nasmeje a Dunja ljuto gleda u mene. Uštinem je za prćasti nos i ljubnem slatke, napućene usne.

"Dobro, tu si upravu. Ali sa mojom ćerkom razgovori su lek za dušu. Veruj mi.", sa tvojom ćerkom je sve lek za dušu. Čak i svađanje.

"S tvojom ćerkom je i svađanje lek za dušu Dušane. Stvorio si pravo malo čudo, druže. Ali sada brzo kaži šta imaš, moram da oraspoložim tvoju ljutu ćerku. Inače će mi svaliti zgradu na glavu.", nije ona ljuta na svoju sreću, ljubi me svuda po licu i očito želi da Dušan već jednom spusti slušalicu.

"Zovemo vas večeras na večeru kod nas. Znam za tvoju netrpeljivost prema mom ocu i mom bratu, ali ako obećam da će noćas biti smerni..?", vidim kuda sve ovo vodi, i otići ćemo večeras samo zbog Dunje.

"Inače bih te odbio, ali zbog Dunje danas nemam srca da to uradim. Doći ćemo, znam ja kako da izađem sa njima dvojicom na kraj. Ipak, meni je bitno da moja žena bude srećna pored mene.", kažem milujući njena leđa. Dušan je prozborio još par rečenica a onda uz reči pozdrava konačno, Bogu hvala spustio slušalicu. Ja volim Dušana, ali njegova ćerka mi je zanimljivija.