Njegova supruga (Dunja & Ognjen)

Dvadeset četvrto poglavlje

"Ne razumem, stvarno sam se izgalamila na Ognjena onako za džabe?", upitam prebacujući težinu s jedne na drugu nogu nakon što mi čiča Ognjen polako objasni da je on lično proverio mog muža koji je kao suza čist. Stvarno je vreme da počnem da slušam ljude.

"Izgleda da je tako sine. Trebala si da ga poslušaš, ne vredi da uvek teraš inat drugima. Tako nigde nećeš stići.", kaže kroz uzdah. Klimnem glavom bez reči pa još jednom pogledam u Marka i onu ženu. "Hoćeš li se vraćati večeras kod Ognjena?"

"Neću. Rekao je da se ne vraćam. Biću gore u sobi, i ne želim nikoga večeras.", koračam prema sobi a misli me odvlače Ognjenu. Pošteno sam zajebala celu stvar i sada se bojim da mu izađem na oči. Stvarno mi ne vredi da teram uvek po svome, jednostavno to tako ne može. Pogotovo ne sa Ognjenom. On je čovek koji ne daje objašnjenja, ne voli izgovore i nikada se ne izvinjava. Uzdahnem. "Sjebala si stvar Dunja. Sad je došao red da se suočiš sa svojim sranjima."

Polako se svučem želeći da sperem sa sebe znoj a da iz sebe izbacim svu napetost koja se nakupila u meni tokom današnjeg dana. Nakon podužeg tuširanja, umotana u peškir vratila sam se u sobu u kojoj su sedeli tata, Filip i Marko. "Mislim da sam rekla kako ne želim nikoga. Zašto ste došli?"

"Dunja, nisam očekivao od tebe onakvo ponašanje ni prema Marku a ni prema Ingrid. Nisu zaslužili da im se onako obraćaš, Ingrid pogotovo.", nasmejem se na ovo sarkastično. Marko nije zaslužio? Ne bih rekla. "Ja sam tebe vaspitavao da budeš prijatna prema svima. Ne znam odakle odjednom sve ovo?"

"Kada si planirao da mi kažeš da si ubica?", prekinem ga u dosadnom izlaganju. Filip i Marko me pogledaju kao ludaču a tata prebledi. "Kada si mislio da mi kažeš da si ubio čoveka i da sam zbog toga u životnoj opasnosti? Zbog tebe jedan matori jarac hoće da spavam sa njim!"

Napadnem i ja njega. Ova moja galama je svakako dosta važnija od njegove. Meni se radi o glavi, meni a ne njemu! Imam svako pravo da budem besna. Svako pravo imam da se ljutim i galamim. A gospođi Ingrid i gospodinu Marku ako smeta neka izađu napolje da me ne slušaju i neka se ne vrate više nikada u životu. Što se mene tiče.

"Ceo život živim po tuđim pravilima, svaku želju tebe, dede i stričeva sam ispoštovala, radila sve ono što niko drugi nije hteo niti morao samo da bi me na kraju udali za čoveka koji da je malo stariji mogao bi i otac da mi bude. Nema veze, sa tim sam uspela da se pomirim, zavolela sam svog muža i taman kada sam pomislila da mi je krenulo bolje saznam da me svi lažete uključujući i njega. A za sve to kriv si ti. Pa baš ti hvala što si me vaspitao hajde sada mi sačuvaj živu glavu i ovo malo dostojanstva što mi je ostalo, molim te!", snizila sam ton jer bih u suprotnom ostala bez glasa. Tata je neko vreme ćuteći gledao u mene kako besnim, a onda podigao ruku prema mom obrazu i.... ošamario me.

"Budi zahvalna što sam do sada uspeo da te sačuvam Dunja. Neke stvari ne znaš i bolje je da ih ne znaš. Ne njuškaj okolo i ne raspituj se o Zoranu Krstiću. Čuvao sam te sve ove godine, čuvaću te i sada. Ali ja ovakvo nešto da doživim od tebe nisam zaslužio.", sa tim rečima je napustio moju sobu i ostavio me da suznih očiju posmatram Filipa i Marka koji su sa nevericom gledali u ono što se maločas odigralo pred njima.

Ja, Dunja Mandžukić po prvi put u životu dobila sam šamar od oca. Još neko vreme gledala sam u njih, razmenjivali su nekakve poglede u tišini, povremeno gledajući u mene. "Idite odavde, obojica."

Rekla sam posle poduže tišine. Marko se trznuo čuvši moj glas a Filip odmahnuo glavom odrično. "Nećemo Dunja. Promenila si se otkako si se udala. Razumemo da si zavolela svog muža, ali Marko je osoba koju si itekako volela pre Ognjena. Nije zaslužio neke stvari koliko god ti iz nekog razloga bila kivna na njega."

"Dobro, ostanite. Ja ću sada leći da spavam.", ignorišem sve što je rekao jer sam shvatila da Marko prema meni nikada nije gajio ono što sam ja gajila prema njemu, on je mene koristio. Ognjen mi je pokazao kako veza treba da izgleda. Kako sve oko tebe izgleda kada te neko voli i kada si zbog nekoga na onom sedmom nebu o kome pričaju.

Uzmem pidžamu i odem u svoje kupatilo, tu se na brzinu presvučem, operem zube i vratim se u sobu u nadi da su otišli, ali što bi moj muž rekao, ne lezi vraže. Još uvek su sedeli na mom krevetu i zijali kroz prozor ili u plafon i pod. Telefon sam uključila a kako mi je baterija bila pri kraju, priključila sam ga na punjač. Prva stvar koja mi je privukla pažnju jeste bio propušteni poziv od Ognjena. Druga stvar bila je gomila njegovih poruka. Kliknula sam na obaveštenje za poruke i pročitala par njih koje su me podsetila zašto sam zaljubljena u njega.

"Ne glupiraj se nego dođi kući! Neću da razmišljam da li si stigla kod tvojih ili ne. Odvešću te ja sutra kod njih pošto već toliko želiš."

"Tako si teška nekada ali ne mogu dugo da se ljutim na tebe, makar mi javi da si dobro."

"Zašto si isključila jebeni telefon?! JAVI SE DUNJA."

Poslednja me nekako nasmeje, popizdeo je što sam otišla a rekao mi da se ne vraćam kod njega. To je bila poruka koju je poslao odmah nakon poziva koji sam propustila pre deset minuta. Bože, jako ga volim. Bez više razmišljanja stisnem ikonu slušalice i okrenem njegov broj.

"Gospode Bože, ubiću te ženo. Zašto si isključila taj telefon, srce mi je stalo zbog tebe. Već sam mislio da krenem do vas i izudaram te tamo pred svima! Ludi mali stvore!"