➪ Prvi deo serijala ''Zlatna Kruna''.
Život pronalazi različite načine da nas reši uverenja kojih se čvrsto držimo i dokaže nam da nismo baš uvek u pravu.
Jednu veoma tvrdoglavu devojku, od roditelja diskriminisanu i neshvaćenu, život je na teži nač...
- Pobogu Ksenija gde si se do sada smucala? I to u takvom izdanju? - Kasija me kinji još sa vrata, ali ne marim.
Bitno je da me je primila kod sebe, tako da neću morati da trpim očeva predavanja.
- Znaš da bi te se otac sada odrekao da si ovakva otišla kući? - nastavlja ona.
- U redu je presveta bogorodice. - bacam se na dvosed, usput izuvajući štikle.
- Ksenija, dokle misliš ovako da živiš? Bez cilja i svrhe u životu. Nemaš više 15 godina, aman!
- Dok se ne udam za bogataša. Tada ćete me svi vi moliti da vas pogledam. - mumlam zatvorenih očiju.
- Da da, svet je lep kada sanjamo. Idem ja sada još malo da odspavam, pa da ustajem za posao. Kada se danas vratim bilo bi lepo da te ne zateknem ovde. - brecne mi se i odmaršira u svoju sobu.
- Ne brini gospođice ''savršena''. Nećeš me zateći. - kažem sebi u bradu.
Ima 28 godina, a ponaša se kao da ima 58. Baba u telu devojke...
Uhhh htela ja to ili ne, moram da se vratim u roditeljsku kuću. Nemam gde drugo...
Kasija je majci i ocu oduvek bila omiljeno dete. Vredna, poslušna i uspešna.
Oops! This image does not follow our content guidelines. To continue publishing, please remove it or upload a different image.
Sve što ja nisam, niti ću ikada biti. Ja sam oduvek služila za lečenje njihovih kompleksa i nekih ličnih frustracija. Ali nažalost do dana današnjeg nisam uspela ništa sebi da obezbedim kako bih napustila njihovu kuću i oterala ih u tri lepe jednom zauvek.
Dok Kasija ima završeni medicinski fakultet, master i ne znam ti ja šta sve. I plus radi u apoteci kao farmaceut. U njihovim očima ona je svetinja, a ja greška prirode. Ali odavno me to već ne dotiče. Samo imam želju da što pre odem odavde.
Zato i nastavljam sa svojim planom o udaji za bogataša.
Adrijan
- Da li je moguće da ti kasniš na sastanak bratiću? - podsmeva mi se Kostadin, moj srednji brat.
- Ma pusti ga. Sinoć je izigravao heroja nekoj kurvici, pa se zato malo uspavao. - dodaje kroz smeh Ognjen, naš najstariji brat. - Nadam se da si je bar dobro isprangijao. - obrati se meni na šta obojica prasnu u smeh.
- Khm. Nije nikakva kurva bila u pitanju i nisam imao seks sa njom. Uspavao sam se jer sam jutros do svitanja svodio račune oko kazina koje vas dvojica večito zapostavljate. - odgovorim im ležerno.
- Da vidim. - uozbilji se Ognjen, uzimajući tablet iz mojih ruku, dok se Kostadin i dalje samo smeška.
Oduvek je bio najneozbiljniji. Obožava boks, teretanu i da se šepuri nalickan kazinom dok devojke balave za njim. Ali kako su godine prolazile nekako smo se navikli da nam je on zaštitno lice kazina. A on uživa u tome.
