ANĐEO ČUVAR

23. Partnerstvo

Ksenija

Iste sekunde kada je Adrijan zaključao vrata za nama, bacili smo se jedno na drugo. I naravno opet mi nije dao svoje usne.
Ali nisam baš imala kada da se požalim na to, jer ih je spustio na drugo mesto i pomutio mi um.

Toliko je dobar u svim sferama seksa da sam već sada ubeđena da niko nikada neće moći da ga zameni. Čak ne znam ni zašto sam oduvek smatrala da muškarci u njegovim godinama pojma nemaju kako da zadovolje ženu.

A možda je Adrijan samo jedan u milion...

- Ah, Bože koliko si savršen... - dahćem ubrzanim tempom dok provlačim prste kroz njegovu kosu.

Ne dobijem odgovor, jer su mu usne zauzete mojim međunožjem.
Da li je i Kasiji ovo radio?
Glupo pitanje mi totalno pokvari uzbuđenje.

- Čakaj. Stani. - zaustavim ga.

Pogleda me zbunjeno.

- Moram nešto da znam. - tim rečima sam ga očigledno još više zbunila.

- Reci. - kaže ne pomerajući oči sa mojih.

- Da li si... Mislim da li ste ti i... Mmm... Da li si ovakav bio i tokom seksa sa Kasijom? - posle par mucanja izgovorim napokon pitanje.

- Molim? - namršti se.

- Kasija mi je rekla da ste spavali one noći kada me je Gvozden zaprosio, ali da ste nakon toga rešili da ostanete samo prijatelji.

- Da, tako je bilo. - skrene pogled.

- Dakle? I njoj si sve ovo radio? - pitam blago razočarano.

- Ne. - kaže i ustane sa kreveta. - Sa njom je bilo sve previše brzo. Samo jedna poza i... Je l' moramo zaista sada o ovome? Jesam spavao sa njom i uz dužno poštovanje što ti je sestra, ali nisam uživao. To sam uradio iz inata što si ti ''spavala'' sa Kostadinom. - stisne vilicu na ovu poslednju rečenicu i već i meni postaje neprijatna celokupna situacija.

- Okej. Nećemo to nikada više da pominjemo. - ustanem i ja i stanem ispred njega.

- Ne znam kako se ti osećaš, ali ja želim samo tebe. - uhvatim ga za ruke.

- Hm, da. Samo mene, a verila si se sa nalickanim. - podigne obrvu.

- Okej, ako ćemo uvek da se vraćamo na tu temu onda bolje da zaboravimo na ovo što smo upravo hteli da uradimo. Ja trenutno mogu da ti dam samo svoje telo. Tako da uzmi ili ostavi. - krenem da se oblačim.

- Stani. - uhvati me za nadlakticu. - Razumem te. I prihvatam sve što mi nudiš, pa makar to bilo i samo tvoje telo.

Ovo je zvučalo toliko loše, toliko pogrešno. A i sama sam svesna da je još od prvog trena kada smo se upoznali počeo da mi krade srce, deo po deo. Ali mu to nikada ne smem priznati.

- Onda da nastavimo gde smo stali. - kažem i krenem da mu ljubim vrat dok ruke uposlim u skidanju njegovih bokserica.

Adrijan

Zašto me ovoliko peče kada god izgovori tako nešto? Pa do sada sam shvatio valjda da osim tela nikada ništa drugo od nje neću ni dobiti.

Spustila mi se dole i prepustio sam se užitku. Ove teške misli me ionako čekaju kada noću legnem sam da spavam.

SUTRADAN

- Čudi me da gospodin Timotijević kasni na ovako bitan događaj kao što je potpisivanje ugovora sa ''Zlatnom Krunom''. - kažem ironično dok sa braćom i advokatom očekujemo kretena u kancelariji.

- Adrijane. - opomene me Ognjen.

- Ja se zaista izvinjavam što kasnim. - začujemo Milutina na vratima.

- Nema problema, izvolite. - Ognjen mu ponudi stolicu.

- Gospodine Timotijeviću, počastvovani smo što ćemo sarađivati sa Vama. - ulizuje mu se Kostadin.

- Da da, verujem. Najmlađi od vas pogotovo. - pogleda u mene ovaj kreten, na šta samo hladno klimnem glavom.

Za sada još uvek mogu da se kontrolišem.

- Izvolite. Vaš potpis ovde moliću. - naš advokat doda papire Timotijeviću.

- Imam predosećaj da će ovo biti jedno lepo i dugotrajno partnerstvo. - komentariše kreten dok potpisuje.

- Svakako. - odgovori Ognjen.

- Izvolite sada Vi. - prosledi advokat papire Ognjenu.

Kada smo svi potpisali ustali smo da se rukujemo sa njim. I naravno, znao sam da će morati nešto da prokomentariše kada stigne do mene.

- Mladiću, i dalje tvrdim za Vas da ste najhrabriji. Nadam se da među nama nema zle krvi zbog onog malog incidenta. Ognjen mi je objasnio da je tog dana bio vašoj majci rođendan, pa ste svi bili pomalo smeteni. I znajte da Vas savršeno razumem. Meni je majka svetinja, Bog da mi je poživi. Eno je kuva mi džem od jagoda, iako ima skoro 70 godina. To samo majka može. - gleda me prodorno tim svetlim očima i moram priznati da deluje iskreno.

- Slažem se da je majka svetinja. Ja svoju neću zaboraviti dok sam živ. Bila je prava lavica. - odgovorim mu dubokim glasom.

- Eto, super je što se za početak bar u nečemu slažemo. - pusti mi ruku i nasmeje se.

- Dozvolite da Vas ispratim. - skoči Kostadin na šta ovaj klimne glavom i krenu ka vratima.

Ognjen priđe do mene i uhvati me za rame.

- Videćeš da nam je ovo možda i najbolja odluka u vezi kazina koju smo do sada doneli.

- Videćemo. Nego, zaista si mu rekao da sam onog dana bio narogušen jer je našoj majci bio rođendan?

- Pa, morao sam nekako da ga smirim.

- Znam. Hvala ti. Mada bih verovatno bio još gori da joj je zaista tog dana bio rođendan. - spustim pogled.

- Nebitno, to je sada za nama. Gledajmo ka budućnosti. Mada ne znam kako će reagovati ako sazna da si u šemi sa njegovom bivšom, Ksenijom.

- Molim? Otkud ti to?

- Video sam vas sinoć na kameri. Nigde nisam mogao da te nađem, a telefon si ostavio u kancelariji. Tako da sam morao da proverim apartmane.

- U redu je, kapiram. Pa, nadajmo se da neće saznati. Ni on, a još manje njen nalickani verenik.

- A da jednostavno batališ to sve sa njom?

- Voleo bih, ali ne mogu. Pokušao sam i nije mi uspelo. Ima to nešto u sebi što me kao magnet vuče ka njoj i ne mogu da se oduprem.

- Hm, okej... Ti najbolje znaš šta radiš. Samo budi pažljiv, molim te. - potapše me po ramenu.

- Ne brini, pažljiv sam. U svakom smislu te reči. - uverim ga, a zatim i mi napustimo kancelariju.