ANĐEO ČUVAR

24. Sećanja

Ksenija

Prošla je cela nedelja otkako je Gvozden odsutan i moram priznati da sam uživala. Trošila sam njegov novac šta god da mi je trebalo, a i na ono što mi nije baš bilo neophodno. Jer eto ''ima se - može se''.

Adrijana sam viđala skoro svaki dan, zbog seksa naravno i još uvek ne mogu da se sastavim sa sobom od toga koliko je dobar.
Jebali smo se u apartmanu, u njegovim kolima, a i na njegovim kolima, tačnije na haubi. Na krovu kazina i u ostavi kazina, ponovo. Nekim danima smo čak i dva puta. U toku dana i uveče ili ujutru i uveče. Iskradala sam se od Pikola, jer nisam luda da me on vozi na seks.
E a juče me je Adrijan totalno iznenadio. Odveo me je u njihovu vilu gde žive sva trojica zajedno. On je nazvao kućom, ali koliko sam ja upućena nešto tako ogrmno je sto posto vila. Tu smo se pojebali par puta i vratio me je kući, tako da nisam imala vremena da razgledam.

Ali zato danas... Danas mi ceo dan ne odgovara na poruke i pozive, a Gvozden se vraća prekosutra. Zbog toga sam htela još večeras da se nauživam tog ludog seksa sa njim, ali njega nema pa nema. Zato idem sada u kazino da lično proverim u čemu je stvar.

...

Ušla sam ubeđena da ću ga zateći za šankom, ali šipak. Nema ga. Produžim do stolnih igara i krenem da razgledam, ali nije ni tu. Hm, možda je u kancelariji. Nisam sigurna gde se ona nalazi, ali pronjuškaću malo.

- Da pogađam, tražiš Adrijana. - štrecne me jak, prodoran glas iza mene.

Okrenem se maltene u skoku i momentalno prevrnem očima kada shvatim ko je.

- Ne tiče te se. - odgovorim mu drsko i nastavim da koračam duž hodnika koji mi deluje kao da vodi do kancelarije.

- Ovde ga večeras nećeš naći. - dobaci mi, na šta zastanem u mestu i dvoumim se da li da se okrenem i pitam ga zašto.

Naposletku to i uradim.

- Kako to misliš? Ali on je uvek u ovo vreme u kazinu. - pogledam ga u oči.

- Da, osim ovog dana u godini. - spusti pogled i stisne vilicu.

- Zbog čega? - priđem mu za korak bliže.

- Danas je godišnjica smrti naše majke. Osma, da budem precizan. A Adrijan je oduvek bio najprivrženiji njoj od sve trojice, tako da mu ovakvi datumi veoma teško padaju.

- Tako mi je žao. Nisam znala da vam je i majka umrla. Oca mi je pomenuo kada sam se čudila što ne pije, ali majku nije nikada.

- Pa, inače je ni pred kim ne pominje, jer mu je to bolna tačka.

- Dakle, kod kuće je sada ili? - gledam ga krupnim očima, čudeći se što smo nas dvoje ipak u stanju da komuniciramo normalno.

- Jeste. I iskreno bih voleo da ti kažem da ga ne uznemiravaš, ali... - ponovo skrene pogled.

- Ali?

- Ali iz svega do sad priloženog, smatram da jedino ti možeš da ga oraspoložiš kada je u ovakvom stanju. Nije da sam najsrećniji zbog toga, ali to je činjenica. Otkako tebe zna oči mu sijaju nekim drugačijim sjajem.

- Khm, ne znam šta bih ti rekla na to Kostadine.

- Ne moraš ništa da mi kažeš. Samo idi kod njega, budi mu podrška večeras. Znam da mu to treba.

- U redu. Idem iz ovih stopa. - pođem da se okrenem, ali me uhvati za ručni zglob.

- Stani. Evo ti ključ od naše kuće. On ti sigurno neće otvoriti, a poslugu je raspustio kao što uvek to radi na ovaj dan. - pruža mi ključ sa tonom nekih raznih privezaka.

Nisam znala za ovu njegovu stranu ličnosti. Čak bi mi bio i simpatičan kada bi uvek ovakav bio.

- Hvala ti. - pogledam ga u oči malo duže i čim mi klimne glavom pohitam ka izlazu.

- Pikolo, taksijem ću odavde, ti si slobodan do sutra. Evo ti neki keš da imaš kod sebe. - tutnem mu poveću sumu u ruke i odmah krećem da zovem taksi.

To sa kešom uvek insceniram da deluje kao spontano, a u stvari ga time podmićujem da ništa ne kaže Gvozdenu. Bar se nadam da neće, jer smo razvili jedan totalno kul drugarski odnos.

...

Napokon stižem do vile i otvaram vrata Kostadinovim ključem.
Samoj sebi sam se čudila što nisam ni tren zastala da razgledam raskošni enterijer sada kada imam priliku, već sam samo kao furija odjurila pravo do Adrijanove sobe.

Zbog tebe medeni, menjam sebe...
Medeni? Prekrstim se sama sa sobom što sam ga tako nazvala u svojim mislima.
Kada stignem ispred vrata ne usudim se da uđem odmah, jer se čuje neka tiha muzika. Blago ih škrinem i tada mi postane sasvim jasno koja je pesma u pitanju. I sama sam je često slušala, mada znam da te sasvim drugačije pogađa kada imaš kome da je posvetiš...

Everybody hurts sometimes
Everybody hurts someday ayy ayy
But everything gon' be alright
Go and raise a glass and say ayy

Here's to the ones that we got
Cheers to the wish you were here, but you're not
'Cause the drinks bring back all the memories
Of everything we've been through

Toast to the ones here today
Toast to the ones that we lost on the way
'Cause the drinks bring back all the memories
And the memories bring back, memories bring back you.

Doo doo, doo doo doo doo
Doo doo doo doo, doo doo doo doo
Doo doo doo doo, doo doo doo
Memories bring back, memories bring back you...