➪ Prvi deo serijala ''Zlatna Kruna''.
Život pronalazi različite načine da nas reši uverenja kojih se čvrsto držimo i dokaže nam da nismo baš uvek u pravu.
Jednu veoma tvrdoglavu devojku, od roditelja diskriminisanu i neshvaćenu, život je na teži nač...
Žurim da se vidim sa Adrijanom nekon što sam upravo imala seks sa Gvozdenom koji se vratio iz Bostona. Uspela sam lagano da se iskradem jer je on opet otišao ko zna kuda. Nije mi se nešto obradovao kao što sam očekivala, ali onda sam se setila njegovog nadimka. Ledeni...
Sve više shvatam značenje tog nadimka...
Adrijan
Pozvao sam Kseniju da dođe u moj apartman u kazinu kako bih probao da je odgovorim od tog glupog i besmislenog venčanja. Nadam se da ću uspeti u tome...
Začujem kucanje na vratima i požurim da ih otvorim.
- Pričaj brzo, moram što pre da se vratim, ne znam koliko će se Gvozden zadržati van kuće. - upada Ksenija i odmah odlazi do frižidera da sipa sebi neko piće.
- Znači vratio se?
- Jeste. Dakle, šta je bilo? Rekao si da je hitno preko telefona. - šeta pogledom po meni dok ispija tekilu.
- Tako je. Pozvao sam te kako bih te odgovorio od udaje za Gvozdena. - kažem odlučno na šta se ona zagrcne i izbeči oči na mene.
- Molim?!
- To što si čula. - priđem joj. - Nemoj da se udaješ za njega Ksenija. Iako ti se njegovo bogatstvo čini primamljivim, veruj mi da u tome ne leži sreća.
- Ma ti si dečko skrenuo s uma! Ja ne verujem šta ti meni pričaš! - odgurne me i pomeri se od mene.
- Baš naprotiv. Ja sam bar duplo prisebniji od tebe. Nemoj to da radiš, molim te... - priđem joj opet i uhvatim je za ruke. - Evo ja... Ja ću ti pomoći da sama stekneš i novac i ugled. Da imaš sve što poželiš, ali od svog rada.
- Ne! Ne lupaj gluposti Adrijane! Koji ti je kurac sad odjednom? Bilo nam je super, zašto sada kvariš sve? - viče kao pomahnitala.
- Stvar je u tome što sam shvatio da... Shvatio sam da sam se zaljubio u tebe i ne mogu da dozvolim da upropastiš sebi život sa onim kretenom.
- Šta?! Z a lj u b i o? - krene da se smeje ludački. - Dečko, ovde se ne radi o ljubavi. Ljubav mi nikada nije bila ni u planu! I šta se to mene tiče što si se TI zaljubio? Ne mešaj mi se u život!!! - udari me šakom u grudi i pođe ka vratima.
- Ksenija. - pozovem je i prostreli me pogledom. - Ako sada izađeš kroz ta vrata, nemoj me više nikada zvati. Ne želim da ti glumim seksualnu igračku, pogotovo ne kada budeš bila udata.
- Molim?! Ti meni glumio seksualnu igračku?! A šta sam ja bila tebi? Hm?! - viče na sav glas.
- Ja sam u svaki odnos sa tobom uneo emocije. Dao sam ti celog sebe. - kažem samouvereno.
- Ma nemoj? Pa jesam li ti ja to tražila? Samo sam htela da me jebeš, jer to vrhunski radiš. Ko te je terao da unosiš emocije budalo?!
- To se ne traži i ne tera. To se jednostavno desi. - sklonim pogled na stranu.
- E pa onda počni što pre da me zaboravljaš, jer se ja za manje od 14 dana udajem! I ništa na ovom svetu neće promeniti tu moju odluku. Ne obraćaj mi se više nikada. Dosta mi je tebe i tvoje patetike o zaljubljenosti. Zbogom Adrijane Kruniću! - okrene se naglo i zalupi vratima izlazeći iz apartmana.
Samo sam se srušio na krevet i prikovao pogled za pod. Boli me sve što je sada izgovorila, ali... Iako su njene usne govorile jedno, njen pogled je pevao sasvim drugu pesmu.
Sve mi deluje kao da se naljutila što sam joj priznao svoja osećanja, jer će joj sada zbog toga biti teže da uživa u životu koji je izabrala... A možda sam i opet sve samo umislio... Sve u svemu sada je stvarno kraj. Moram da je zaboravim...
Ksenija
Zovem Pikola da dođe po mene dok mi se suze nekontrolisano slivaju niz obraze.
Zašto si mi to priznao budalo? Sve si mi poremetio sada... Neću da budeš zaljubljen u mene! Neću! Kako onda da te zaboravim?
Oops! This image does not follow our content guidelines. To continue publishing, please remove it or upload a different image.
Ponovo se tako uplakana zakucam u nekoga. Podignem pogled i ugledam Ognjena. Aman šta je više sa ovim Krunićima? Ima ih posvuda. Lakše je promašiti zid nego nekog od njih.
- Polako devojko, gledaj kuda ideš. - obrati mi se ravnim tonom i osetim se kao da me otac kinji.
- Ma teraj se bre! Nisi mi ti ćale da mi naređuješ. - odbrusim mu.
- Mala, pripazi na rečnik dok si u mom kazinu. Nisam ti ja ni Adrijan ni Kostadin. Mene ćeš poštovati kada si na mom terenu. Jasno? - gleda me prodorno držeći me za ručni zglob.
- A ti pripazi malo na svog najmlađeg brata. I ne usuđuj se da ponovo povisiš ton na mene da ne bih naterala Gvozdena da otkupi ovaj vaš cirkus zvani kazino! - otmem ruku iz njegovog stiska.
- Hah, to nikako ne bi bilo moguće jer smo sklopili partnerstvo sa Milutinom Timotijevićem. A on trenutno nema baš prijatan poslovni odnos sa tvojim verenikom. Tako da verujem da ni u najluđem snu ne bi prodao kazino njemu.
- Sklopili ste partnerstvo sa Milutinom? - bečim oči u neverici. - Dakle od sada zaista više nikada neću kročiti u ovo leglo reptila i ljigavaca. Sram vas bilo! - time završim rečenicu i uđem u auto jer je Pikolo već stigao.
Ovo je nečuveno! I Adrijan nije našao za shodno da mi to saopšti? E sada mi je baš drago što je zaljubljen u mene. Neka crkne što ću se udati za Gvozdena i provesti ostatak svog života pored njega.
Tek sada ima da uživam u luksuzu i raskošu koji će mi brak sa Gvozdenom pružiti. Hvala ti Bože na ovoj informaciji. Bila mi je prekopotrebna.
