ANĐEO ČUVAR

14. Avantura

Adrijan

- Ah to Aki ljubavi! - vrišti ova dok je jebem.

- Umukni. - zarežim, jer ne mogu više da slušam to njeno kreštanje.

Ubrzam maksimalno i završim sa tim već jednom. Uh dobro je isprazniti se. Pa makar to bila i obična drolja kojoj ni ime nisam upamtio.

- Kakva si ti zver... - mumla dok se oblači.

- Da da... Kako god. - pripalim cigaretu.

- Volela bih da ponovimo ovo nekad. - smeška se.

Pogledam je sa podignutom obrvom.

- Ili ne moramo ako ne želiš. - uozbilji se.

- Laku noć. - kažem joj nezainteresovano.

- Okej. - frkne i napusti moj apartman.

Jao Ksenija čime si me začarala pa posle tebe ne mogu ni sa jednom drugom da uživam?

...

Ksenija

Okej danas je novi dan. Jedva čekam da mi se Gvozden javi.
A Kasija, jaooo. Sa njom ću poseban razgovor da obavim. Samo je čekam da me pozove.

Utom mi zazvoni telefon.
Evo je! E sada ćeš ti da vidiš!

- O, pa da li je to moja odgovorna sestrica? - krećem odmah da je podjebavam.

- Nije valjda da se ljutiš što sam otišla sinoć bez tebe? Pa bila si sa onim čovekom pobogu!

- Da, ali taj čovek me nije vratio kući, niti mi je obezbedio prevoz!

- Otkud sam ja to mogla da znam? Adrijan mi je rekao da te uzalud čekam i poslao je njegovog vozača da me vrati.

- A je l'? Adrijan? Pička... - ovo poslednje kažem više za sebe.

Sad mi je još draže što sam mu se jebala sa bratom!

- Da. Sve u svemu nisam te zbog toga pozvala. Već da ti kažem da ću biti odsutna 3 meseca. Idem na seminar u Londonu. Mami i tati sam rekla, ali eto htela sam i tebi da javim.

- Zaista? London? Pa dobro, lepo je to. Ali ako se budem udavala u međuvremenu ima da dođeš, ne zanima me.

- Zar ti je onaj Gvozden već obećao brak?

- Ne tim rečima, ali sigurna sam da je on taj. Udaću se za njega i ima da uživam u životu. A ne da plačem zbog nekog balavandera.

- Zbog koga si plakala? - čudi se.

- Ma nebitno... Kada putuješ?

- Za dva dana.

- Onda večeras moraš da se izluduješ maksimalno Kasija! Čisto sumnjam da ćeš na seminaru imati vremena za zabavu.

- Da pogađam. Želiš opet da me vodiš u onaj tvoj kazino?

- Nije moj! I ne, ne moramo tamo. Ima milion klubova koje znam.

- Ma kazino će biti sasvim okej. Ionako mi je Adrijan rekao da mogu da dođem kad god poželim, da se družimo.

- Opet ona Adrijan! Jebao te on, znaš?

- Mene nije, ali za tebe nisam sigurna. - podsmehne mi se.

- Ej ne idi mi na živce. Budi spremna večeras u 21h, pokupiću te taksijem.

- U redu. Ljubim te.

Prekine poziv, a ja opet ne mogu Adrijana da izbijem iz glave.
Izlazi odatle nesrećo! Ne želim te!

BLING BLING - poruka sa nepoznatog broja.

~ Vidimo se večeras u kazinu. Gvozden Gardašević.

- Jes jes jes!!! - krenem da skačem od sreće po sobi.

Ima Boga, ima...

Adrijan

Uh ceo dan sam proveo kući. Sjeban sam načisto. Večeras ne planiram da idem u kazino.
Utom mi zvoni telefon.

- Ognjene?

- Spremaj se i dolazi u ovamo. - kaže mi oštrim tonom.

- Zašto? Desilo se nešto?

- Zvao je Gardaševićev PR menadžer i rekao da se svi okupimo, jer će se nešto bitno odigrati večeras u našem kazinu. Nemam pojma na šta je mislio, ali moraš da budeš prisutan.

- Prokleti političar... - promumlam više za sebe. - U redu. Dolazim.

Šta li je sad smislio? Prepotentna budala...

...

Sedim za šankom pošto je blizu ulaza i pomno pratim naše večerašnje posetioce. Dosta njih su u politici, tako da pretpostavljam da im je nalickani rekao da dođu.

A onda začujem poznati smeh i udarac štikli o pod. Pogled mi sleti na njih dve. Sestre. Obe prelepe i fizički slične, a u stvari toliko različite u svemu. Ksenija i Kasija.

- Zdravo Adri! - obrati mi se Kasija kada stignu do mene.

Ksenija ne želi ni da me pogleda.

- Zdravo zdravo. I vi ste pozvane na Gardaševićevo veče? - upitam Kasiju, ali me i Ksenija pogleda jer sam spomenuo njenog dragog.

- Gar... Ko? - zbuni se Kasija.

- Da, pozvane smo. - odbrusi mi
Ksenija, pa se okrene ka sestri. - To je prezime mog Gvozdena ludice. - nasmeje joj se.

Mog Gvozdena. Imitiram je u svojoj glavi.

- On lično još uvek nije stigao, ali izvolite vi uđite slobodno u veliku halu. - kažem im i pokažem rukom ka našoj glavnoj hali.

- Neka hvala. Sačekaćemo ga ovde. - Ksenija digne nos.

- U redu. Uzmite onda neko piće dok čekate.

- Dve margarite. - kaže šankeru, dok je Kasija pogleda iskolačenih očiju.

U tom momentu stiže i gospodin nalickani. Ksenija naravno skoči sa stolice i pohita ka njemu. Baci mu se u zagrljaj, a on je uhvati oko struka i spusti poljubac na njene usne.

Pa, definitivno su zajedno.
Ne znam zašto sam verovao da postoji sitna mogućnost da je ono juče bila samo avantura.

E moj Adrijane. Samo avantura si bio ti...