➪ Prvi deo serijala ''Zlatna Kruna''.
Život pronalazi različite načine da nas reši uverenja kojih se čvrsto držimo i dokaže nam da nismo baš uvek u pravu.
Jednu veoma tvrdoglavu devojku, od roditelja diskriminisanu i neshvaćenu, život je na teži nač...
- Ne mogu da verujem da si me ubedila u ovo. - gunđa Kasija dok ful skockane stižemo u ''Zlatnu Krunu''.
Oops! This image does not follow our content guidelines. To continue publishing, please remove it or upload a different image.
Nagovorila sam je da treba konačno da uživa u životu i da izađe malo iz svoje zone komfora. A meni lično se nije išlo u klubove, pa sam se setila kazina. Kasija sasvim dovoljno zarađuje, tako da će moći bar po jedno piće da nam plati.
A ja se nadam da ću možda večeras upoznati nekog. Ne odustajem ni po koju cenu od svog cilja.
- Dođi. Za početak da naručimo piće. - povedem je do šanka.
- Da li si ti poludela? Ovde sigurno i najobičnija kisela voda košta čitavo bogatstvo! - sikće Kasija dok ja nonšalantno sedam na barsku stolicu.
- Pa iskreno, nikada do sada nisam sama platila piće ovde, ali videćemo već.
- Ne treba vam čitavo bogatstvo. Sasvim dovoljan će biti jedan bubreg. - začujem poznati glas iza sebe i okrenem se.
- Adrijane! Nisam te primetila, izvini. - nasmejem mu se, ali mi ne uzvrati istim.
- Pa, da sam neki biznismen od 40 i kusur godina, verovatno bi me primetila. Ovako tanka priča. - zaobiđe me i pruži ruku Kasiji. - Ja sam Adrijan, jedan od vlasnika kazina, tako da ne brini. Slobodno uzmi šta god želiš, kuća časti. - osmehne joj se.
- Drago mi je... - odgovara Kasija zbunjeno prihvatajući njegovu ruku. - Ja sam Kasija, Ksenijina sestra.
- Lepo. Uživajte vi, ja imam dosta posla. Vidimo se. - kaže ravnim tonom i ode.
- Ksenija! Otkud poznaješ vlasnika? I zašto je bio takav prema tebi?
- Zato što sam juče ispala đubre prema njemu. - nerado priznam.
Ako mi je sada. Dečko ima puno pravo da se ljuti.
- A to odakle poznajem vlasnike ću ti ispričati drugom prilikom. - dodam i pozovem šankera da naručimo.
- Vlasnike? Koliko ih ima?
- Trojica braće. Ognjen, Kostadin i Adrijan. Ne brini, upoznaćeš ih već.
- Nisi valjda spavala sa svom trojicom? - beči oči na mene.
- Kasija! Pa nisam ja kurva zaboga. - prekorim je.
- Dobro... Izvini.
I tako dok nam je šanker posluživao tve margarite koje smo naručile, dozvao je kelnera.
- Maks, odnesi ovo šefu Adrijanu u kancelariju. - rekao je i predao mu ajncer sa kiselom vodom i rum kasato štanglicama.
Rum kasato? U tom momentu se setim kako je juče rekao kelneru da nam donese dve kisele i ''ono njegovo''. To njegovo je rum kasato?
Jaoj kako je sladak... Čekaj bre, ne! Ne možeš tako o njemu da razmišljaš!
- Juhu Ksenija? - Kasija mi maše rukom pred očima.
