➪ Prvi deo serijala ''Zlatna Kruna''.
Život pronalazi različite načine da nas reši uverenja kojih se čvrsto držimo i dokaže nam da nismo baš uvek u pravu.
Jednu veoma tvrdoglavu devojku, od roditelja diskriminisanu i neshvaćenu, život je na teži nač...
- Evo. Ovo je Kasija Andonov, Ksenijina sestra. - pokažem im Kasijin profil.
Oops! This image does not follow our content guidelines. To continue publishing, please remove it or upload a different image.
- Lepa je za farmaceuta. - komentariše Ognjen prvi, dok Kostadin skroluje nadole i ulazi u svaku fotografiju na kojoj se vidi cela.
- Pa kažem ti ja. Mada ne znam zašto farmaceuti ne bi bili lepi? - našalim se.
- U pravu si. A i ima nešto sa tim devojkama u beloj uniformi. - i dalje samo Ognjen razgovara sa mnom.
- Još kad bi znao šta joj je Ksenija rekla o tebi... - uhvatim se za koren nosa i zasmejem se.
- O meni? Šta je mogla da joj kaže o meni? - mršti se Ognjen.
- Pa recimo da bi ti bio idealan muškarac za nju.
- Zaista? A zbog čega? - osmehuje se.
- Pa verovatno jer ste oboje najstarije dete i imate urođenu tu odgovornost prema drugima. Oboje ste vredni i poslovni ljudi. Ima toga još, sto posto.
- Hm, moguće. Onda se još više radujem upoznavanju sa njom. - nastavi da se osmehuje.
- Idućeg meseca se vraća kući pa ću vas upoznati.
- Dakle ovako. Devojka je prosek. Prosečno lepa, prosečno zgodna. Nije neki avanturista, posvećena je poslu i voli životinje. - oglašava se Kostadin nakon što je detaljno pretresao Kasijin profil.
- A šta si ti? Neki stručnjak za procenjivanje ljudi na osnovu njihovog instagram profila? - upita ga Ognjen.
- Ne, ali sam stručnjak za žene. Ženskih profila sam se nagledao na svim mogućim društvenim mrežama. Evo neka Adrijan kaže da li sam u pravu pošto je on poznaje. - odgovori mu Kostadin i obojica pogledaju u mene.
- Paaa, šta ja znam. Otprilike si pogodio suštinu. Ali na slikama se ne vidi koliko ona srce ima. Ogromno srce i divnu dušu. Uostalom videćete već i sami. A ti se pripremi Ognjene, pošto me je već jednom pitala za tebe. - ćušnem ga u rame na šta se nasmeje.
- Dobro, jesmo li gotovi sa provodadžisanjem? Rekao si da ćeš je zvati da pitaš za Kseniju pa da vidimo šta ćemo dalje? - ozbiljan je Kostadin za živo čudo.
- Ne ljuti se brate, naći ćemo i tebi neku. - potapšem ga po ramenu uz osmeh.
- Samo ti nemoj da mi nalaziš, molim te. Vidim koliko si pametno za sebe izabrao. Neka hvala.
- Uuu nisko. - smeje nam se Ognjen.
- Dobro, zaslužio sam. Priznajem. Idem sada da se čujem sa Kasijom. - kažem im i krenem na sprat u svoju sobu.
...
- Znači oseća se poniženo zbog svega? - pitam Kasiju dok pričamo na video pozivu.
- Da... Plašim se da ne padne u depresiju jer je potpuno sama u ovome. Nema nikog svog osim mene koja sam daleko. Roditelji svakako ne mare za nju.
- Nisam razmišljao o tome. Mislio sam da joj je sada sve potaman kada ima novac.
- Pa u tome i jeste fora. Nema ga. Gvozden joj nije ni danar na raspolaganju dao. Za svaku sitnicu mora njega da pita. Ne znam zbog čega. Nije takav bio na početku. - čudi se Kasija, ali meni je sve jasnije da je on saznao za nas, pa je na suptilan način kažnjava.
Ljigavac namazani.
- U redu, ne brini. Moja braća i ja ćemo smisliti već nešto. Obavestiću te. Čujemo se.
- Hvala ti Adri. Ne znam šta bismo Ksenija i ja bez tebe.
- Nema na čemu. Za vas dve ću uvek biti tu.
Okej, sada kada znamo da se Ksenija raspada u toj prokletoj vili, jer ne sme nigde da mrdne zbog najezde novinara, možemo da krenemo u razvijanje plana kako da speremo ljagu sa njenog imena.
SUTRADAN
Sedim u kazinu za šankom i istražujem po netu novinare koji su pljuvali Kseniju. Kostadin se sastao sa svojom ekipom sa boksa da ih obavesti o našem planu, koji uključuje pretnje pomenutim novinarima. A Ognjen je otišao da se nađe sa tim dečkom hakerom. Nadam se da ćemo naš odlično iskonstruisan plan bez problema sprovesti u delo.
- Gospodine Adrijane, neko Vas traži. Na stražnjem ulazu kazina je. - obavesti me Šone iz obezbeđenja.
- Ko? - ustajem zbunjeno.
- Neka žena i muškarac u crnom.
- Molim? Žena i muškarac u crnom? U sred bela dana? - nastavljam da se čudim dok se zajedno krećemo ka izlazu.
- Odavde ću sam. Ti i Peđa budite u pripravnosti. - kažem mu, na šta klimne glavom i povuče se.
Otvorim vrata i oprezno pogledam ko je ispred njih. Zaista žena u crnom. Crna dugačka haljina, crna marama na glavi od koje joj se ne vidi kosa i crne sunčane naočare.
Šta je ovo sunce mu poljubim?
- Nećeš da pozdraviš staru poznanicu. - kaže mi sa polusmeškom.
Čekaj, taj glas... Miris trešanja... Šta?!
- Ksenija? - progovorim gutajući knedlu.
- Ššš. Unutra. - stavi kažiprst na svoje usne i pokaže mi glavom ka vratima.
Bacim pogled na čoveka iza nje i shvatim da je to njen telohranitelj Pikolo. Ali kakav je to auto? Ne verujem da nalickani poseduje nešto što nema veze sa luksuzom...
- Adrijane. Unutra. - opomene me Ksenija i klimnem glavom uvodeći je u kazino.
Otišla je pravo do lifta, tako da sam pretpostavio da ćemo u mom apartmanu razgovarati. Ili šta je već naumila. Šta god da je u pitanju znam da ću je i ovog puta samo slediti bez pogovora, jer toliko snažno utiče na mene.
