ANĐEO ČUVAR

6. Za dlaku

Adrijan

Nisam verovao da će mi ovako u opuštenom stilu biti još privlačnija nego sinoć. Ali eto, dešava se. Trudim se maksimalno da ne blenem u nju dok razgovaramo. A onda je složila facu kao da je ugledala duha iza mene i ustala kao poparena.

- Milutine!!! - vikne i okrenem se.

Timotijević? Odakle ga ona zna?
Nije je ni pogledao, već je samo nonšalantno produžio ka izlazu u drugštvu neke plavuše. Telohranitelji su išli za njima.

- Milutine trudna sam! - nastavi Ksenija da viče.

Šta? Trudna?! Kakva je ovo španska serija?

Na ovu izjavu Milutin se zaustavio, okrenuo ka nama i nasmejao joj se prkosno.

- Kakve ja veze imam sa tim? Ko zna sa kim si sve spavala u poslednje vreme. - kaže joj otrovno i otpuhne dim, držeći tompus među prstima.

- Kako te nije sramota to da mi kažeš posle svega, idiote?! - Ksenijin glas dobija na zvučnosti i ljudi već počinju da zagleđuju i da se skupljaju.

- Slušaj me derište jedno nevaspitano. Ako me je zbog ičega sramota to je onda zbog toga što sam na tebe gubio vreme! Ne pokušavaj da me upecaš na te jeftine priče o trudnoći, jer na sreću ja... - pokaže palcem na sebe. - Ne mogu da imam decu. Glupačo.

Na ovo smo svi ostali nemi.

- A vi Krunići... - pokaže rukom ka meni i tek tada shvatim da su se i Kostadin i Ognjen u nekom trenutku stvorili ovde. - Ne znam zašto dozvoljavate da ovakav šljam... - pogleda Kseniju zgroženo. - ...prlja ugled vašeg kazina.

- Uz dužno poštovanje gospodine Timotijeviću, ali smatram da nije na Vama da odlučujete kakve ćemo goste primati. Ako Vam se ne dopada kako naš kazino funkcioniše, slobodni ste da ga više ne posećujete. - odgovorim mu hladno i odlučno, jer mi se ni najmanje ne sviđa kako je vređao Kseniju.

- Ha! - podsmehne se. - Vidi ti malog. Najmlađi, a najveća muda. Ili ti je možda riđokosa već pokazala svoje umeće sa jezikom? - odmeri nas oboje, dok ja već stiskam vilicu i pesnice i osećam kako krv počinje da mi ključa.

Ne stižem da mu odgovorim, jer me je Kostadin povukao nazad za rame, a Ognjen mu je prišao i nešto šaputao. Naše obezbeđenje je unajveće vraćalo klijentelu na svoja mesta i raščišćavala se gužva koja se stvorila u proteklih 5 minuta.

Ne znam šta je Ognjen napričao onom kretenu, ali ubrzo je ozbiljnog lica i uz rukovanje sa njim, napustio kazino.

- Da li si ti van pameti čoveče? - upitao me je Ognjen prilazeći mestu na kome sam stajao sa Ksenijom i Kostadinom.

- Nisam. Jednostavno mrzim kada matorci poput njega pljuju devojku sa kojom su do juče bili. - odgovorim mu kroz zube.

- Slušaj me. Ja kapiram da ti se mala dopada. - pokaže rukom na Kseniju, ne odvajajući pogled od mene. - Ali ovakve ispade ne smemo sebi da dozvolimo. Da si nastavio prepirku sa njim ni Vučica nam ne bi pomogla, jer bi bio 2 metra ispod zemlje. Shvataš li to? - uhvati me za rame.

Razumem šta hoće da kaže. I najverovatnije je u pravu, ali nisam mogao da slušam kako vređa Kseniju.

- Shvatam. - odgovorim najzad.

- A ti devojko ako si zaista trudna, ovo nije mesto za tebe. - okrene se Ognjen Kseniji.

- Ma nisam, htela sam samo da mu upropastim novu šemu, jer me je juče nakon tri meseca zabavljanja, šutnuo kao neku iskorišćenu krpu... - odgovori mu Ksenija poput nekog kažnjenog deteta.

- Okej, razumem tvoju srdžbu. Ali mogla si veliki problem da nam napraviš. Timotijević je krupna zverka. - podigne joj snuždeno lice kažiprstom, zatim je pomazi po obrazu kao mlađu sestru. - Tako da ga se ubuduće bolje kloni.

Oduvek je znao prema mlađima od sebe da se postavi kao roditelj.

- Dakle, dame i gosopodo, vraćamo se provodu i zabavi? - upita Kostadin nasmejano.

- Vraćamo se svako svom poslu Kostadine. - odgovori mu odsečno Ognjen i ostavi nas.

- Okej, odoh ja da završim ''nešto'' što sam započeo. - nakezi nam se Kostadin i doda. - Vi uživajte, večeras je vaše srećno veče! - tim rečima nas ostavi i ode svojim poslom.

Pogledam Kseniju u oči i osećam da ću propasti u zemlju, jer je Ognjen toliko očigledno istakao da mi se ona sviđa.

- Hvala ti što si me tako hrabro branio pred onim kretenom. - uhvati me za ruke.

- Ma nije to ništa. Za svakog bih isto učinio. - slažem malo, ali ona to ne mora da zna.

- Mhm. Sigurno. - složi facu u smislu ''ne seri''. - Znači dopadam ti se? - nasmeši mi se bezobrazno.

- Mmm pa može se reći, ali ne na taj način kao što ti misliš. - pokušam da se ogradim.

- Nego na koji? Možemo do tvog apartmana ako želiš detaljnije da mi objasniš... - priđe mi i otrese nepostojeće mrvice sa mog ramena.

Je l' mi se to ona nabacuje?
Pa šta si očekivao budalo od nje kada je bila u šemi sa onim kretenom? I to verovatno ne iz ljubavi.

- Khm. Možemo. Da popričamo, naravno. Izvoli. - pokažem joj rukom prema liftu, na šta se još šire nasmeši.

Ona je klasična sponzoruša. Lovac na matore bogataše. Ne znam zašto sam na prvu loptu stekao utisak da je sasvim obična devojka sa snovima i maštom...