➪ Prvi deo serijala ''Zlatna Kruna''.
Život pronalazi različite načine da nas reši uverenja kojih se čvrsto držimo i dokaže nam da nismo baš uvek u pravu.
Jednu veoma tvrdoglavu devojku, od roditelja diskriminisanu i neshvaćenu, život je na teži nač...
I evo nas. Jedno od najlepših mesta na svetu. Tirkizna voda i sitan, beli pesak. Hotel sa pet zvezdica i bogat čovek pored mene. Koji osim što je pun kao brod izgleda i kao grčki Bog.
Ksenija od pre par meseci bila bi oduševljena ovim prizorom. Ali ne i ova Ksenija danas.
Ne i Ksenija koja je zaljubljena. I to u sasvim drugačijeg muškarca od ovog za koga se juče udala.
- Imam plan i program šta sve možemo da radimo ovde. Jedan primerak je za tebe, pa možeš da ga pročitaš dok doručkujemo. - pruža mi Gvozden papir u ruke.
- Mhm. U redu. Mada bih ja najpre da se istuširam.
- Takođe. Taman možemo zajedno... - odmeri me značajno.
Da, možemo. Možeš ti da me istumbaš na brzaka i toliko.
Seks sa Gvozdenom mi zaista postaje pravo mučenje. Sve više mi smetaju njegovi dodiri i sve njegovo. Osim što je leden poput nekog robota, dosta je i grub ponekad. Ne znam još koliko ću moći to sve da trpim...
Polako, tek je početak... Opet me moj glas razuma urniše. Ali tako mi i treba.
Adrijan
Stiže mi poruka od Kasije na instagramu. Još kada smo se upoznali, zapratili smo se i otada se uvek preko te društvene mreže i čujemo.
~ Kako si Adri?
~ Evo u kazinu sam trenutno. Biću okej. Ognjen i Kostadin su mi juče organizovali neko bratsko veče, pa smo se malo šalili i družili. Ti, šta radiš? Kada imaš let?
~ Ja pijem kafu sada. Sama sam pa rekoh da vidim kako si ti. Večeras u 20h imam let. Mislila sam ako hoćeš da se vidimo danas? One večeri nismo mogli da se ispričamo.
~ Hoću, može. Kada i gde?
Očas posla smo ugovorili viđanje i krećem da obavestim Kostadina da izlazim. On će ostati sam na poslu, jer je Ognjen otišao u nabavku robe.
Ksenija
Po Gvozdenovom planu i programu posle doručka je sledio odlazak na plažu, zatim neka kratka šetnja kroz grad. Onda ručak na luksuznom mestu, pa obilazak skupih radnji kako bi mi kupio neki komad nakita. Popodne odmaranje u spa centru, a uveče, nakon večere, odlazak na romantičnu vožnju jahtom.
Sve bi to bilo super da nije namešteno, usiljeno, odglumljeno. Pa pobogu, ceo dan nas prate fotografi srpskih, ali i stranih novina i kobajagi slikaju nas spontano. Sve to da bi sutra osvanuo naslov ''Poznati srpski političar uživa sa svojom izabranicom u medenom mesecu na Maldivima''. Ili nešto u tom fazonu. Sve samo da ljudi pomisle kako mu savršeno ide u životu.
Fuj.
Daleko je sve ovo od savršenog. Tek sada to shvatam...
Adrijan
- Dakle prošla je i ta bura? - pitam Kasiju za venčanje dok pijemo kafu u obližnjem kafiću.
- Prošla je. Sada čekam Kseniju da mi javi utiske sa medenog meseca.
- Medeni mesec... Oduvek sam smatrao da je i naziv kao i sam taj čin čista glupost. Kada nekog iskreno voliš medeni mesec može da vam bude i na vašaru. Apsolutno nije bitno mesto. - zagledam se u daljinu.
- Da li si nekada voleo? - iznenadi me pitanjem.
- Mmm... Mislim da nisam. Ali to ne znači da ne znam šta je ljubav. - nasmejem se. - A ti?
Ne znam zašto sam istog momenta pomislio na Kseniju kada me je to pitala. Da sam se zaljubio u nju, jesam. Ali zaljubljenost je prolazno stanje. Dok je ljubav nešto sasvim drugo. Nešto mnogo jače i trajnije. Nešto što nisam siguran da li osećam prema Kseniji...
- Ja sam mislila da jesam. Bivši dečko, Nikola. Upoznali smo se na fakultetu i bili zajedno četiri godine, a onda me je relativno skoro ostavio zbog neke gluposti. Bilo mi je teško u početku, ali sada kako vreme prolazi shvatam da to nije bila prava ljubav. - zaključi Kasija i otpije gutljaj svoje kafe.
- A kako misliš da ćeš znati kada jeste prava ljubav? - pitam radoznalo.
- Haha, mislim da za to ne postoji odgovor. Smatram da čovek jednostavno zna kada je to - to. Kada je ono pravo. - nasmeje se.
- Verovatno si u pravu. - složim se sa njom u momentu kada joj stigne poruka.
Odmah sam osetio neko peckanje u grudima pri pomisli da je to Ksenija.
- Wow čoveče. On se baš razbacuje parama... - gleda Kasija u ekran i komentariše, a zatim okrene i meni da vidim.
¡Ay! Esta imagen no sigue nuestras pautas de contenido. Para continuar la publicación, intente quitarla o subir otra.
- Gvozden je ovo kupio Kseniji danas u toku šetnje. - odmahuje glavom, dok ja samo progutam knedlu i skrenem pogled.
- Izvini Adri, ali morala sam da prokomentarišem.
- Ma nema problema. Sestra ti je. Logično da će sa tobom podeliti svoje najsrećnije trenutke.
- Jao, nema tu ni S od sreće, veruj mi.
- Kako to misliš? Zar nije sav taj luksuz i raskoš sve što je ikada želela?
- Ma da, jeste... Samo... - krene da kaže nešto pa stane, kao da se setila da ne bi o tome trebalo da priča sa mnom.
Podignem obrvu očekujući da nastavi.
- Ma nebitno. Sve je nebitno. Idem ja sada. Drago mi je što smo mogli ovako u miru da popričamo. - ustaje sa stola i ostavlja novac za svoju kafu.
- Ne, Kasija molim te. Ja častim. - ustajem za njom.
Gleda me par trenutaka i na kraju samo nezadovoljno uzdahne.
- U redu, nek ti bude. Ali sledeći put ja plaćam piće, je l' jasno? - kaže i klimnem glavom uz osmeh.
- Uzgred, kako ti je brat? - upita me na odlasku.
- Kostadin? Ma dobro je taj, ne brini. Navikao je on na tuče, pocepane usne i prebijena rebra. Znaš već... - slegnem ramenima.
- Nemam komentar zaista. Ali imam toliku želju da upoznam lepo i njega i Ognjena. Ksenija je pomenula jednom kako bi Ognjen bio pravi za mene. - zasmeje se ženstveno.
- Hahaha pa, verovatno i bi. Evo obećavam ti da ću te upoznati sa njima kada ti se završi seminar. - raširim ruke da je zagrlim.
- Dogovoreno. - uleti u moj zagrljaj i oprostimo se prijateljski.
Znao sam da će me viđanje sa njom dodatno zainteresovati za Kseniju, ali šta mogu kada je stvarno dobra devojka i prija mi razgovor s njom.
A šta je mislila pod onim ''tu nema ni s od sreće'' to ću tek da ispitam.
