Ljubavni klan

Drugo poglavlje - Beli

Na kraju radnog vremena sela sam u auto i odvezla se do svog stana. Ušla sam unutra i bacila torbu na kauč. Uključila sam aparat za kafu i sela za trpezarijski sto.

Gledala sam kroz prozor, u početku sam videla krovove zgrada, most iznad reke i zalazak sunca u pozadini, a kasnije sam pred očima imala slučaj Belimarković. Kada se začuo aparat za kafu uhvatila sam sebe kako razmišljam o Vukašinu. Pitala sam se zašto je to tako, zašto ja mislim o njemu umesto o slučaju njegovog oca? Onda sam shvatila da osećam leptiriće u stomaku kada se setim našeg današnjeg susreta.

Uzimam šolju sa kafom i otpijem gutljaj. Uzimam laptop i krećem da radim na slučaju Dragana Belimarkovuća. Kada sam pogledala na sat videla sam da je 2 sata ujutru, pitala sam se da li je moguće da sam provela 7 sati pripremajući se za sutrašnji sastanak za Belim.

Ujutru sam bila u zatvoru pola sata pre dogovorenog vremena. Prvi put nakon dužeg vremena sam osetila nervozu zbog susreta sa nekim. Obično sam samouverena i puna sebe u takvim situacijama. Sedela sam u sobi za posete. U njoj su bili samo jedan sto i dve stolice jedna naspram druge. Sedela sam za stolom i gledala kroz visoki prozor sa rešetkama.

Vrata su se otovrila, prvo je ušao čuvar, a za njim i Beli. Izgledao je potpuno drugačije od njegovog sina, bio je srednje visine, mršav, ispijenog lica. Imao je polu sedu kosu i nebesko plave oči. Bio je obučen skroz u crno, a na rukama su mu zveckale lisice. Kada je stražar izašao, Beli se polako spustio na stolicu preko puta mene i pogledao me direktno u oči.
,,Ko si ti?" rekao je.
,,Ja sam Adrijana Milosavljević, vaš branilac."
,,I kako si zamislila da me izvučeš odavde?" rekao je sumnjičavim glasom.
Objasnila sam mu sve, a on je čini mi se, malo nežnijim i opuštenijim glasom rekao ,,Dobro, lepo si to smislila."
Ta promena u njegovom glasu mi je ulila nadu da sam stekla poverenje kod njega.

Kasnije tog dana u moju kancelariju je ponovo došao Vukašin da i njemu prenesem šta sam se dogovorila sa Belim. Kada je čuo kako se Beli ponašao kao da mu je pao kamen sa srca:
,,Dobro je. Svidela si mu se."
,,Ne razumem." odgovorila sam začuđena. Kako misli 'svidela sam mu se'?
,,On je biznismen starog kova, ne veruje svakome i teško dobije poverenje u ljude." pojasnio je.
,,Drago mi je da sam među retkima."

***

Prošlo je oko tri nedelje od mog poslednjeg susreta sa Vukašinom. U nekim trenucima mi je nedostajao, ali sam se trudila da se ne fokusiram na njega, već na slučaj, ročište je za 10 dana. Ulazim u svoju kancelariju i počinjem da radim. Udubila sam se u posao, sve dok me nije prekinula poruka koja mi je stigla.
Vukašin:
Da li si slobodna večeras?
Adrijana:
Jesam, da li se nešto desilo?
Vukašin:
Sve je u redu. Voleo bih da izađemo, da li si zainteresovana?
Adrijana;
Naravno.
Vukašin:
Super! Dolazim po tebe. Samo reci gde i kada!😉
Dogovorili smo se da me u 19h čeka ispred zgrade.

Kada sam izašla, videla sam Vukašina u crnom Mercedesu.
Otišli smo na večeru u luksuzni restoran, tamo smo u početku pričali o Belom, a zatim me je iznenadilo kada je Vukašin počeo da priča o sebi. Saznala sam da je završio fakultet u inostranstvu, da ima mlađu sestru i da je naslednik očevog biznisa.
,,A ti?" rekao je.
,,Šta?"
,,Pričaj mi o sebi."
,,Odrasla sam u malom gradu, u dobrostojećoj porodici. Jedinica sam. Volim knjige i automobile."
,,Nisam znao da voliš automobile." rekao je zapanjeno.
,,Da, volim."
,,I ja. Koji ti je omiljeni?"
,,Mercedes. A tebi?"
,,Pa BMW mi je lepši, ali Mercedes mi je bolji."

Kada smo završili večeru otišli smo da se prošetamo pored reke. Vukašin je od dva viskija i čaše belog vina bio pomalo pripit, ili se pravio pripit, pa je zbijao šale i glupirao se što me je zabavljalo. Dok je pričao svoj poslednji vic za to veče, prišao mi je veoma blizu i poljubio me.