Ljubavni klan

Šesto poglavlje - Miss you

Tih sedam dana u Italiji je prošlo jako brzo, kao da je trajalo par sati. Kada su se vratili Vukašinov vozač je došao po nas na aerodrom i najpre odvezao mene do zgrade i pomagao mi da odnesem kofer do lifta, a zatim otišao sa Vukašinom. Ušla sam u stan i osećala se grozno. Imala sam puno stvari za obaviti. Najpre sam se raspakovla, a zatim je usledilo čišćenje stana. Kada sam sve to završila bilo je kasno veče, pa sam se istuširala i legla u krevet. Te noći nisam spavala, nisam mogla, bila sam uznemirena. Osećala sam da mi nešto fali, nešto ili neko.
Uzela sam telefon i videla da je 01:37h. Ustala sam i uzela laptop kako bih nešto odradila kada već ne mogu da spavam. Počela sam da sastavljam neki ugovor, ali sam brzo odustala. Bila sam toliko umorna da su slova počela da mi 'igraju' pred očima. Odlučila sam da uzmem knjigu i da čitam, možda me uspava.

Ujutru me je probudilo sunce koje mi je sijalo pravo u oči. Dok smo bili na Siciliji prozor u spavaćoj sobi je bio okrenut ka drveću pa nije bilo mnogo sunca ujutru. Zaboravila sam da spustim roletne kada sam legla. Odvikla sam se od sunca ujutru i budila me je i najmanja svetlost. Kada sam pogledala na sat bilo je oko 5h ujutru, zora samo što je svanula. Ustala sam i skuvala kafu. Sedela sam u pidžami i sama ispijala prvu jutarnju kafu. Tišina koja mi je pre jako prijala, sada me je ubijala, osećala sam se usamljeno.

Kako je moguće da mi se promene navike za samo nedelju dana?

Uzela sam laptop i završila što sam noćas započela. Bilo je oko 8h kada sam završila. Spremila sam se i otišla u kancelariju. Imala sam još tri slobodna dana, ali nisam znala šta da radim od dosade. Morala sam da radim nešto i izađem iz stana. 

Na putu do kancelarije sam bila jako rasejana. U mislima su mi bila sećanja od prošle nedelje.
Na semaforu nisam primetila da je crveno i zamalo da se sudarim sa jednom devojkom, na sreću i ona i ja samo brzo odreagovale pa niko nije povređen, nakon toga sam do kancelarije bila mnogo pažljivije i fokusirana na saobraćaj.

Kada sam došla u kancelariju ona je bila potpuno sređena. Prašina je bila obrisana, prozori otvoreni, a papiri uredno složeni na mom radnom stolu. Pozdravila sam se sa Sofijom, mojom koleginicom. Ona je bila jako srećna što me vidi, ali je bila začuđena što sam došla na posao čak i ako imam slobodan dan. Skuvala nam je kafu i donela dve bele šolje u moju kancelariju. Sela je preko puta mene:
,,Pričaj!"
,,Šta da pričam?"
,,Ne pravi se luda, pričaj kako je bilo!"
,,Dobro, dobro, ne viči. E pa ovako..."
Ispričala sam joj sve do najsitnijih detalja. Sofija i ja smo bile bliske, bila mi je drugarica, mogla sam da joj se poverim kao i ona meni.
,,Ne znam šta sada da radim."- požalila sam se. ,,Ne mogu da ga izbacim iz glave."
,,Je l ti se javio od kako ste se rastali?"
,,Ne."
,,Javi se ti njemu."
,,Šta da mu kažem?"
,,Pitaj ga kako mu je bilo sa tobom. Ili još bolje, zovi ga da se vidite."
,,Zašto?"
,,On je zgodni bogataš i najpoželjniji neženja u gradu i šire, sve žene ga hoće, a ti ga imaš. Moraš da vidiš da li je običan mamin u tatin sin koji želi samo da te iskoristi ili planira nešto ozbiljno sa tobom."

Sofija je bila upravu. Koliko god ga volim, nikad ne znam da li on voli mene ili me koristi kao neki. ,,U redu. Poslaću mu poruku."
Uzela sam telefon:
,,Dobro jutro. Kako si se proveo sa mnom?Hoćeš li da se vidimo?"
Nisam očekivala da će mi odmah odgovoriti.
,,Dobro jutro šećeru. Bilo mi je divno, ali reći ću ti sve kada se vidimo. Možeš li sutra uveče?"
,,Mogu. Jedva čekam."
,,I ja❤️"

***

U restoran sam došla tačno u 20h, tada smo se dogovorili. Vukašin je već bio tu, sedeo je za stolom do prozora i ispijao viski. Delovao je zabrinuto sve dok me nije ugledao. Kada je video da mu prilazim na njegovom licu se izvio osmeh. Sela sam prekoputa njega i naručila crno vino.
,,I, o čemu si htela da pričamo?"
,,Htela sam da te pitam da li ti je bilo lepo sa mnom?"
,,Naravno da jeste, zašto me to uopšte pitaš?"
,,Onako."
,,Ti to misliš da ja tebe ne volim?"
,,Ne, voliš me."
,,A je l voliš ti mene?"
,,Naravno."
,,Pa u čemu je onda problem?" naslonio je vilicu na šaku.
,,Nema problema."
Konobar mi je tada doneo vino, a Vukašinov osmeh je nestao dok je on gledao kroz prozor.
,,Je l se nešto desilo?"
,,Pa...nije još."
,,Kako to misliš?"
,,Dragan..."
,,Šta se desilo?"
,,Dobio je dojavu iz suda od svojih izvora da će opet da se podigne postupak protiv njega."
,,Zašto ja to ne znam?"
,,Hteo je on odmah da te zove, ali sam mu rekao da ću ja da ti kažem."
,,Je l da se spremam za to?"
,,Počni polako." Zastao je na trenutak, a zatim nastavio, ali je promenio temu.
,,Hoćemo li da nastavimo ono od Italije?"
,,Pa hajde."
,,Hajde."

Posle pića smo otišli kod mene. Bilo je čarobno kao i u Italiji. Brzo smo zaspali, a onda nas je oboje probudilo zvono Vukašinovog telefona.
,,Jao keva zove."
,,Javi joj se."
,,Neću, dosadna je."
,,Javi joj se da se ne brine."
,,Napisaću joj poruku. Ako joj se javim neće me ostaviti na miru."
,,Je l si ti njima rekao za nas."
,,Jesam njoj i Anastasiji."
,,A ocu?"
,,Njemu nisam. Čekam da se smiri ova situacija pa onda. Sad nije ni za šta, kao kamenu da pričaš."
,,Nemoj tako, svako bi se brinuo i bio odsutan da je u njegovoj poziciji."
,,Dobro, dobro."