Ljubavni klan

Četrdeset treće poglavlje - Babies

Šest meseci kasnije

Vukašin je na ivici nerava zbog mene ali ćuti i trpi. Za deset dana treba da se porodim a bojim se da ćemo se poubijati za to vreme. Mene opasno drmaju hormoni i on jadan ispašta zbog toga. Izuzetno me nervira što sam kao balon. Gegam se dok hodam i lako se umaram pa uglavnom samo odmaram jer je tako doktor rekao. Jedem više nego ikada i iskreno se jako brinem kako će moje telo izgledati nakon porođaja ali jedino što me teši jeste to što se i Vukašin malo ugojio pa će kilaža biti zajednički problem.

Uselili smo se u našu kuću pre dva meseca. Sve smo sredili kako sam ja htela pa je cela kuća u crno-belim tonovima. Trenutno me izluđuje što su svuda ogledala pa stalno gledam sebe ovako okruglu i otečenu.

,,Vukašine!" prodrala sam se iz sveg glasa kako bi shvatio da sam ljuta na njega. Dotrčao je u roku od par sekundi uspaničen.
,,Je l' krenulo?" sunce moje, istraumiran je. Zadnje dve nedelje konstatno mu nešto popujem a to ga nervira pa se posvađamo i onda me ignoriše. Moram da priznam da sam bila malo bezobrazna pa sam dva puta glumila da se porađam, od tada se prepada svaki put kada ga pozovem.
,,Nije još, dođi kod mene." lupila sam šakom dva puta o mesto na kauču pored mene. On je poslušno došao i seo.
,,Pa gde je moja maca?" rekao je kao da razgovara sa detetom i poljubio me u slepoočnicu, a zatim i u stomak ,,Kako si?"
,,Ako zanemarimo da me tvoji sinovi konstantno udaraju, dobro sam." namrštio se i vratio pogled na moji stomak te spustio glas do šapata.
,,Ne smete to da radite mališani tatini. Mama je nežna i ne smemo da je diramo. Kada malo porastete tata će da vas uči kako da se borite ali do tada ćete biti naše male maze." naslonio je uho na moj stomak i osluškivao otkucaje srca a ja sam ga mazila po glavi. Onda se podigao i poljubio me. Ja sam mu uzvraćivala a onda me presekao jak bol u donjem delu leđa. Vrisnula sam a Vukašin je poskočio.
Jako sam ga stegla za ruku i supstila glavu kada sam osetila tečnost koja mi curi niz noge.
,,Vukašineeee!" rekla sam kroz vrisak ,,porađam se!"
,,Ali...ali..ali..." Vukašin se skroz pogubio a onda je skočio na noge i krenuo ka vratima.
,,Gde ćeš!?"
,,Pa u porodilište!" rekao mi je panično.
,,Pa je l' ćeš ti da se porađaš ili ja!?" besno sam ga upitala a on je potrčao ka meni i pomogao mi da ustanem. Odveo me do vrata i rekao radniku obezbeđenja da mi pomogne da dođem do auta dok se on vrati po torbu za porodilište.

Nakon pregleda su me odveli na carski rez. Dok su me vozili na nosilima do sale videla sam Vukašina i Jasminu koji su mi pružili podršku. Dali su mi anesteziju i zaspala sam.

***

Probudila sam se u velikoj beloj bolničkoj sobi. Zvonilo mi je u ušima pa sam čula neke glasove kroz maglu. Nekako sam okrenula glavu i videla Vukašina koji drži naše blizance u naručju. Plakao je a i ja sam pustila suzu kada sam videla tu prelepu sliku. To je nešto najlepše što jedna žena može da vidi u svom životu. Babica koja je svo vreme bila tu primetila je da sam se probudila i prišla mi.
,,Gospođo, kako se osećate?" toplo mi se osmehnula.
,,Dobro sam. Mogu li da uzmem svoju decu?"
,,Naravno." okrenula se i pošla ka Vukašinu koji me je ponosno gledao. Ona je uzela jednog a on je poneo drugog ka meni. Položili su ih da mi leže na grudima a ja sam počela da plačem kao malo dete. Babica je izašla iz sobe a Vukašin se savio pored mene. Poljubio me u čelo i mazio me po glavi.
,,Hvala ti." rekao je tiho kako ne bi uplašio naše polu uspavane dečake.
,,Koji je koji?" pitala sam ga.
,,Ovaj desno je Vuk, a ovo je Lav." dogovorili smo se da stariji bude Vuk a mlađi Lav. Vukašin i ja smo se dug period raspravljali oko imena. Ja sam želela ta dva imena jer me podsećaju na njega. Vuk od njegovog imena, a Lav kao njegov nadimak koji sam mu dala. Imena su mu se svidela pa je na kraju pristao.

Nakon tri dana smo došli kući. Vukašin je nosio obojicu u nosiljkama a ja sam mu otvorila vrata. Unutra su nas sačekali naši roditelji koji su prvo meni čestitali. Vukašinu su već čestitali i lepo proslavili sa njim. Anastasija mi je rekla da se Vukašin nije treznio celi jedan dan koliko je bio srećan. Novopečene bake i deke su brzo zaboravili i na mene jer su se potpuno usredsredili na svoje unuke. Vukašin me je obgrlio oko struka i zajedno smo ih posmatrali kako pričaju našoj deci. Jasmina i moja mama su odmah uzele svoja dva unuka u ruke i ljuljale ih sve dok nisu zaspali.

Taman sam pomislila da je uticaj hormona na emocije prestao ali sam se prevarila. Počela sam da plačem od sreće kada sam videla sve svoje drage ljude na jednom mestu kako ljuljaju moju i Vukašinovu decu.