Ljubavni klan

Trideset treće poglavlje - Kruševac

Vukašin i ja smo došli kod mojih roditelja u Kruševac. Ja sam vozila, a on je pregledao neke papire koje će ostaviti u firmi. Kada je završi tražio je da se zamenimo, ali mu ja nisam dozvolila.

Obožavam da vozim od Beograda do Kruševca. Volim taj osećaj vožnje autoputem, dok idem oko 120 kilometara na sat. U tim trenucima sam maksimalno fokusirana na saobraćaj oko sebe i ne razmišljam ni o čemu drugom. To su trenuci mog bega od realnosti. A u ovom trenutku mi je to bilo i više nego potrebno. Bila sam veoma nervozna, ja sam rekla roditeljima da smo se Vukašin i ja verili. Mama je stvarno bila presrećna a tata je izgledao srećno, čak i ako sam znala da će pući od muke što je Vukašin kriminalac. Ipak verujem da je srećan zato što vidi da sam ja srećna i da mi je lepo.

Kada smo stigli tata nas je dočekao u dvorištu. Pozdravili smo se sa njim i ušli u kuću. Mama je odmah došla da nas izgrli i pozdravi. Vukašin joj je dao buket za koji me je toliko smarao da ga kupi, a tati je kupio neki skupi konjak.

,,Sedite da ručamo. Sigurno ste gladi!" mama je bila veoma radosna.
Seli smo za sto na kom je bila servirana raznovrsna hrana.
,,Idem da donesem vino." mama je izašla iz kuhinje, a ja sam se okrenula ka tati.
,,Je l' stvarno ona ovo sve spremila?"
,,Nećeš mi verovati, ali jeste. Ja sam samo roštilj ispekao."
Bila sam veoma začuđena jer moja mama mrzi da bude domaćica. Nikada nije volela da kuva. Zna vrlo dobro da sprema razna jela, ali ne voli da kuva. Tata je oduvek voleo i da kuva i da jede, baš kao i ja. Tu strast prema kuhinji sam nasledila od njega. Mama se vratila da flašom vina, a tata ju je otvorio.
,,Vukašine sine, kako si? Čuli smo šta se desilo pre par meseci?"
,,Dobro sam. Moglo bi se reći kao nov." nasmejao joj se.
,,To je bitno. A kako su tvoji?" tata se ubacio u razgovor.
,,Dobro su. Otac je imao manju nezgodu, ali sada je dobro. Puno vas pozdravljaju."
,,Kakvu nezgodu?" jao ova žena sve mora da zna.
,,Ma posekao se po vratu. Ništa strašno."
dok je on govorio moj otac nam je sipao vino i nazdravio.
,,E pa dobro vi nama došli." podigao je čašu, a i mi zajedno sa njim.
,,Bolje vas našli. E sada ako nemate ništa protiv voleo bih da pređemo na stvar..." majka i otac se upitno pogledaše pa vratiše pogled na nas. Vukašin me je uhvatio za ruku.
,,Ja sam došao da od vas tražim ruku vaše ćerke."
Moj otac ga ozbiljno pogleda i uzdahnu. Mene se od njegovog pogleda ceo stomak prevrnuo.
,,Pa vi ste se već verili bez da ste pitali."
Vukašin je taman otvorio usta da mu odgovori, ali sam ga je preduhitrila: ,,Jesmo..."
,,I šta ako ja kažem ne može?" pogled mu je bio nedokučiv.

Vukašin i ja smo se pogledali, a ja sam stegla njegovu ruku. Moja majka je gledala u mog oca ispod oka. Nakon što nas je detaljno odmerio, moj tata se nasmejao.
,,Drago mi je što si nam iskazao poštovanje time što si došao i zatražio Adrijaninu ruku od nas." poslednja reč je bila naglašena.
,,Pa, imamo li vaš blagoslov?" Vukašinov glas je bio potpuno miran, mada sam ja primetila da treska nogom ispod stola.
,,Imate."

Ne znam šta mi je bilo, ali ja sam morala. Skočila sam sa stolice kao oparena i poletela ka roditeljima. Izgrlila sam ih i izljubila. Vukašin je takođe ustao i izljubio se sa mojima tri puta.

Kada smo seli tata se nasmejao i zato su njegove reči zvučale zastrašujuće: ,,I još jedna stvar...Budem li video ćerku uplakanu i bude li joj falila dlaka sa glave, pašće krv. I u tome me neće sprečiti ni bog otac."
Vukašin ga je na trenutak pogledao pa su se i njegove usne izvile u vragolasti osmeh: ,,Ne brinite. Živeće kao carica."

Kada smo završili ručak ostali smo još par sati, sedeli smo u dvorištu i pričali. Kada je tata prekinuo razgovor: ,,E pa deco, hajdemo sada kod moje majke na večeru. Posle dolazimo ovde da prespavate." Vukašin i ja smo se pogledali.
,,Nismo planirali da prespavamo. Trebalo je da se večeras vratimo u Beograd."
,,Adrijana, ja to ne dozvoljavam. Insistiram da ostanete. A i znaš kakva ti je baba, naljutiće se ako ne odemo da upozna zeta."
Vukašin mu je odgovorio: ,,Ako vi tako kažete onda smo nemoćni. Ostajemo večeras."

Jao kako se uvlači mom ocu pod kožu. Koliko ga je tata mrzeo, a sad ga gleda kao da mu je sin. Na kraju će bolje da se slaže sa njim nego sa mnom.

Krenuli smo kod moje babe. Ja sam vozila jer je Vukašin popio par pića, a na putu do bakine kuće stalno stoji policijska patrola. Opet je počeo da mi kljuca da stanem do cvećare kako bi i mojoj baki kupio buket cveća. Kada smo stigli, tamo su nas sačekali baka i moj brat od strica. On je deset godina mlađi od mene i naš odnos je toliko savršen da me boli glava posle svakog našeg susreta. Vukašin i ja smo izašli iz auta i krenuli ka baki. Ona je odmah prišla meni zagrlila me pa me poljubila u obraz.
,,O lepa moja, koliko sam te se uželela. Nisam te videla još od Božića."
,,I ti si meni nedostajala."
Okrenula se ka Vukašinu: ,,A ovo mora da je Vukan!"

Jao ženo...

,,Vukašin, drago mi je." pružio joj je ruku i nasmejao se od uha do uha.
,,Aaa, Vukašin...izvini sine, izlapela baba."
,,Uredu je."
Okrenula sam se ka Tadiji koji je stajao naslonjen na zid i posmatrao scenu sa nekim nadmenim osmehom.

Jao sad ovaj mali razmaženi stvor

,,Gde si bre sekana?" prišao mi i zagrlio me.
,,Evo sam mali."
,,A znači ovaj baja je nesrećni mladoženja."
Vukašin je napravio zbunjen izraz lica.
,,Zašto nesrećni?"
,,Od svih žena na ovom svetu ti se uhvati za najveću smaračicu." nasmejao se i pozdravi sa Vukainom. Iskoristila sam priliku i udarila mu zaušku.
,,Alo bre seljančuro!"
,,Ćuti pacove!"
,,Dosta!" moj otac je morao da de umeša.
,,Hajde u kuću, supa se hladi." naravno baba je već sve postavila.

Večerali smo dok su oni detaljno ispitivali mene i Vukašina.
,,Vukašine čuvaj se ti nje, stara je to lisica." naravno da je Tadija počeo da lupa. ,,Oće ona da nasrće i fizički ponekad. Video si malo pre..."
,,Ja nasrćem samo kada ima potrebe za tim." bacila sam pogled ka ocu koji me je već upozoravao pogledom. Srećom baba se opet umešala sa svojim pitanjima: ,,I, kada će svadba?"
,,Uskoro bako, još se nismo ništa dogovarali. Hteli smo prvo sa vama da se vidimo."
,,A je l' ćete da ispoštujete neke običaje?"
Ja nisam htela da na svom venčanju imam neke apsurde običaje ali me Vukašin preduhitrio: ,,Hoćemo neke, znam da Adrijana neće bacati sito na krov, ali ja ću svoju mladu kupiti..."
,,I bolje" zaseče ga Tadija ,,ne moraš nikakve pare da nam daješ, samo je nosi..." odjednom je zaćutao i napravio bolnu grimasu na trenutak, ali je brzo sastavio svoje nezainteresovano lice. Primetila sam da se baba baš u tom trenutku promeškoljila na stolici. Sigurno ga je nagazila veoma jako.
,,Neće mene niko ni da kupuje ni da prodaje, nisam ja roba."
,,Nisi, ti si maca." poljubio me u slepoočnicu.