Ljubavni klan

Dvadeseto poglavlje - Hapšenje

Prošlo je četiri dana od kako smo pobegli iz Srbije, atmosfera je bila nepodnošljiva. Jasmina i Dragan su se stalno raspravljali, Anastasija se povukla u sebe i slabo je komunicirala sa nama. Jedina lepa stvar u svemu ovome bila je ta što je Vukašin bolje. Ja sam se osećala kao duh. Kad god bi počela Jasminina i Draganova rasprava o atentatu ja bih pobegla iz prostorije. Sa Anastasijom sam imala slab kontakt, a sa Vukašinom sam provodila najviše vremena. Niko nije smeo da telefonira kako nas ne bi locirali. Jedino je Dragan telefonirao isključivo sa određenim ljudima.

Vukašin i ja smo sedeli kraj bazena i pili kafu kada se pojavio Dragan.
,,Pronašli su Sudiju." rekao je sa čudnom mešavinom uzbuđenja i besa.
,,Gde je?" upitala sam.
,,U svojoj vili na Dedinju." Dragan se jetko nasmeši.
,,Zašto ga ne uhapse?"
,,Večeras..." reče Dragan ,,ima jedna stvar."
,,Koja?" upita Vukašin radoznalo.
,,Policija motri na kuću tvojih roditelja." obrati mi se Dragan pažljivo.

Nisam mogla da svarim to što je upravo izgovorio. Odjednom se u mojim kostima pojavio strah.

Šta im je uradio?

Naglo sam usatala sa stolice i napravila jedan korak ka Draganu, smanjujuči distancu između nas na oko jedan metar.
,,Šta im je uradio?" upitala sam hladno.
,,Ništa. Ali policija pazi na njih da im nešto ne uradi." Draganov glas je bio umirujuć, ali mene to nije smirilo.
,,Policija pazi na njih..." nisam ni pokušala da sakrijem prezir u glasu ,,znate li koliko sam puta čula to kao advokat? Policija pazi na potencijalne žrtve, sve je u redu, oni su sigurni..." oklevala sam jedan trenutak, a onda sam završila rečenicu ,,a onda uglavnom odlete u vazduh zajedno sa tom istom policijom."
,,Biće sve u redu" Vukašin mi je saosećajno stavio ruku na rame.
,,Adrijana ne čuva ih samo policija. Moji ljudi sve nadgledaju iz daljine, a i državna bezbednost se umešala." to što je rekao za državnu bezbednost mi je bilo čudno.
,,Zašto bi državna bezbednost čuvala inženjera i nastavnicu geografije?" upitala sam.
,,Zato što je Sudija uporan." odgovori Dragan hladno.
,,Dosta više! Adrijana smiri se, sve će biti u redu. A ti nemoj više da unosiš nepotrebnu paniku." Vukašinov ton je odavao samo odlučnost.
,,Panika nije nepotrebna." pogledala sam Vukašina, a zatim i Dragana u oči ,,ko je taj čovek?"

,,Matija Spasevski je vođa rivalskog klana. Nadimak Sudija je dobio dok je bio u zatvoru, tamo je bio vrlo disciplinovan i voleo je da deli pravu. Niko nije smeo da mu se suprostavi, te je zbog toga dobio takav nadimak. U početku je trebao da bude pogrdan, ali kasnije ga je on pretvorio u neku vrstu titule.
Zanimljiva stvar vezana za njega jeste da je Luka koji te je oteo i koji je pucao na mene pre mnogo godina radio za njega. Upravo su se u zatvoru i upoznali. Luka je poginuo zbog mene, te je Sudija rešio da će još neko poginuti zbog mene, izabrao je Vukašina, ali na sreću nije uspeo." Draganove reči su ledile krv u žilama.

Usta su mi bila otvorena, ali nisam mogla ništa da kažem.
,,Tata, nemoj više molim te." molio ga je Vukašin.
,,Dragane..." glas mi je zadrhtao ,,ako ste želeli da me na smrt preplašite, uspeli ste."
Vukašin me je zagrlio i poljubio u slepoočnicu, a Dragan mi je uputio pravi očinski pogle.
,,Ne želim da te preplašim, ali moraš da shvatiš da je on opasan i da obezbeđenje za tvoje roditelje nije izmotavanje ili bilo šta drugo."

Te večeri su u vazduhu osećala samo napetost.
Svi smo sedeli u dnevnoj sobi i piljili u Draganov telefon na stolu, napeto iščekivajući da zazvoni. U tom trenutku je trebala da se izvede akcija hapšenja Sudije i njegovih pristalica. Ministar je ranije tog dana obećao Draganu da će ga zvati čim se sve bude završilo.
Dragan je za to vreme nervozno išao tamo - amo po dnevnom boravku. Jasmina je sedela na jednom delu ugaone garniture dok joj je Anastasija supstila svoju glavu u njeno krilo. Vukašin je sedeo na drugoj strani garniture kraj mene. Naslonio je vilicu na ruke i zamišljeno gledao u telefon na stočiću.
U nekom trenutku, nešto pre 1 ujutru telefon je zazvonio. Svi su poskočili, a Dragan se zalete ka njemu i brzo ga zgrabi.
,,Je l' gotovo?" upita Dragan istog momenta nakon što se javio.
Ministar mu je nešto pričao dok ga je on slušao sa neverovatnom pažnjom.

Kada je posle par minuta prekinuo vezu, bacio je telefon na garnituru i rukama se oslonio na naslon iste.
Svi smo ga napeto gledali i čekali da on nešto kaže, ali niko se nije usudio da ga išta pita.
Dragan podiže umoran pogled:
,,Hoćete prvo dobre ili loše vesti?" upitao je.
Svi smo se zagledali. Niko nije znao šta da kaže, a onda je Vukašin prekinuo trenutak tišine:
,,Ajde prvo loše." nesigurno je rekao.
,,Moraćemo da ostanemo ovde još neko vreme."
,,Koliko?" upita Anastasija razočarano.
,,Ne znam."
,,A koja je dobra vest?" oglasi se Jasmina oprezno.
,,Sudija i njegovi nabliži saradnici su pohapšeni."
Svi izahnuše u znak olakšanja.
,,Sad još samo da ih optuže." rekla sam.
,,Da" odgovori Dragan ,,još samo da ih optuže."
,,Ako uspeju da nađu nešto za šta će da ih optuže." dodade Vukašin. Dragan ga je pogledao sa odobravanjem, dok su Jasmina i Anastasija preneraženo gledale naizmenično u njih dvojicu pa u mene.
,,Čim su uspeli da ne ostave nijedan trag na mestu zločina to znači da su veoma dobri i profesionalni, a to znači da sigurno imaju svoje ljude na visokim položajima." objasnila sam.
,,Naravno da imaju, ali imamo i mi." reče Dragan ponosno.
,,Trebalo bi da ih terete za organizovani kriminal i pokušaj ubistva." napravila sam kratku pauzu ,,ako nađu dokaze."
,,Naćiće." Dragan i ja smo pogledali jedno drugo u oči.
,,Jedino ako vaš zatvorenik bude hteo da svedoči za pokušaj ubistva."
,,Svedočiće." Draganov glas je bio i više nego samouveren ,,mora!"
,,Vi ćete ga tužiti za pokušaj ubistva?" upitala sam. Dragan nemo klimnu glavom.
,,Ja ću onda morati da se vratim u Srbiju."
,,Nećeš ići sama." odgovrio je Vukašin.
,,Ja ću ići sa njom." zaseče ga Dragan svojim šefovskim tonom punim autoriteta koji svakome uliva strah u kosti.
,,Idem i ja!" Vukašin mu se suprotstavio.
Dragan mu se približi i sede pored njega i pogledao ga pravo u oči: ,,Vukašine, sine moj. Odrastao si čovek i veoma pametan, znaš da imam puno poverenje u tebe."
Vukašin klimnu glavom, a Dragan nastavi: ,,Ali ovaj put te niko ništa nije pitao i ima da radiš onako kako ja kažem jer ja imam mnogo više iskustva od tebe u ovakvim situacijama. Kad sam ja bio ranjen ti si bio mali i mnogo toga ne znaš." Dragan je zvučao preteće. Vukašin je sedeo ukočeno ne skidajući pogled sa oca. Mišić ispod oka mu je zaigrao od besa, ali ništa nije rekao.