Trideset deveto poglavlje - New Home

322 16 0
                                    

Legla sam još sat vremena, a onda otišla u kuhinju. Jasmina je, još uvek pospana, kuvala kafu.
,,Dobro jutro." pozdravila sam je sa osmehom, a ona me iznenađeno pogledala.
,,Dobro jutro. Šta je to bilo jutros?"
ja sam ostala da piljim u nju.

Šta sad da joj kažem...

,,Imali su malu svađu." nisam ni primetila kada je Dragan ušao u kuhinju. Zapravo nisam znala ni da je u kući.
,,Već ste se vratili?" Jasmina ga je pogledala u čudnu.
,,Ja jesam, Vukašin će obaviti još nešto pa će doći."

Tako je i bilo, Vukašin je došao oko podneva kao što je i obećao. Ja sam kuvala testeninu za ručak a onda je on ušetao u kuhinju.
,,Pa gde je moje lane?" zagrlio me s leđa i zabio glavu u moju kosu i vrat.
,,Tu sam lave." uhavtila sam ga za ruke koje bile na mojim kukovima.
,,Bože kako volim tvoj miris." gricnuo me za rame.
,,Lave, nisam ja za ručak nego špagete."
,,Ma pusti špagete, ja bih tebe mačko." okrenuo me ka sebi i jako poljubio. Ja sam obmotala ruke oko njegovog vrata, a on me prislonio skroz uz radnu površinu. Osetila sam njegovu erekciju na sebi, ali ništa nisam komentarisala jer sam i ja imala veliku želju za njim.
,,Iskipeće mi ručak!" rekla sam mu dok sam pokušavala da se malo odvojim od njega. On je samo pružio jednu ruku ka šporetu i ugasio ga.
,,Rešeno je."
,,A šta ćeš jesti ako se to ne skuva?" pitala sam ga zavodnički.
,,Tebe." oblizao je usne.
,,A šta će tvoja deca onda jesti?" nasmejala sam se i upitno podigla obrve.
On se zamisli na trenutak, a onda opet uključi šporet.
,,Čekaj tu." brzim korakom je izašao iz kuhinje i vratio se posle par trenutaka.
,,Idemo!" pozvao me rukom.
,,Gde?"
,,U sobu."
,,A ručak?"
,,Pusti ručak ženo, Anastasija će paziti to. Ajdeee." počeo je da prebacuje težinu s noge na nogu od nestrpljenja.
,,Dobro idem, evo."

Otišli smo u sobi i skočili u krevet. Mazili smo se i ljubili jedno vreme dok meni nije prekipelo. Ovo je zamene bilo slatko mučenje na ovoliku želju.
,,Vukašine..." upitno me pogledao ,,Skidaj se."
,,Šta?" bio je šokiran.
,,Skidaj se bre, ne mogu više da izdržim."
,,Ali ne možemo sad to da radimo..."
,,To ti misliš." upitno je podigao obrve.
,,Doktorka mi je rekla da možemo." opkoračila sam ga i sela mu na 'drugara'. On se trznuo na momenat, a onda se dečački nasmejao i skupio oči.
,,Onda mi ne preostaje ništa drugo sem da ti ispunim želju." počela sam da mu otkopčavam košulju, a on ju je skinuo i bacio na pod. Tada sam ugledala njegove zavoje i setila se scene od jutros.
,,Ako te boli ne moramo..." stavio mi je prst preko usana kako bi me ućitkao.
,,Ne boli, skidaj farmerice dok je prijatelj zainteresovan."
Otkopčala sam prvo njegove pantalne, a zatim i svoje farmerice. Skinuli smo se i krenuli u akciju.

Vukašin je našeg prvog puta bio veoma nežan, a onda je bio sve grublji i grublji sve dok nije postao prava zver u krevetu svaki put kada smo imali odnose. Bio je grub i pohlepan dok me uzimao. Stalno me ujedao i pravio modrice po mom telu poljupcima. Voleo je kada ja vrištim i grebem ga po leđima. Više puta smo iscepali posteljinu u zanosu, a jednom smo zamalo slomili krevet. Sada je bio nežniji nego ikada. Uzimao me je pokalo i nežno kao da sam od tankog stakla koje bi moglo da se slomi pod svakim njegovim pokretom. Kada je završio legao je pored mene i mazio me po kosi. Ja sam bila razočarana jer me nije zadovoljio onoliko koliko sam htela. Videla sam da nije ni on baš zadovoljan ali dobro, za prvi put u trudnoći ovo je sasvim solidno.

Posle ručka me je Vukašin poveo tamo gde je rekao jutros da ćemo ići. Nisam znala gde idemo. On je vozio a ja sam gledala kroz prozor i razmišljala gde bi mogao da me vodi.
,,Gde idemo?" nisam mogla više da se suzdržim.
,,Videćeš..."
,,Vukašine kaži mi! Zašto ne držiš u neizvesnosti?"
,,Vodim te u javnu kuću." bio je mrtav ozbiljan.
,,Molim!?"
,,Šalim se bre." zacerekao se, a ja sam se namrgodila.
,,Jebala te javna kuća."
,,Pazi na rečnik. Deca te čuju."
,,Kako znaš da me čuju?" zainteresovalo me to njegovo znanje.
,,Čulo sluha se formira u petoj nedelji, a ti si već ušla u devetu."
,,Kako znaš to?"
,,Majka mi rekla." bilo je nečeg neistinitog u toj rečenici.
,,Lažeš dragi moj."
,,Dobro malo sam istraživao, šta sad?"
,,Ništa, to je preslatko."
,,Alo mala, nisam ja sladak, ja sam opasan." nasmejao se.
,,Sa mnom si mali, pred drugima šef."
,,E tako već može."

Bili smo na Senjaku kada je on skrenuo u šumu. Vozili smo se neko vreme pod baldahinom od krošnje drveća. Onda smo izašli na veliku čistinu. Tu je bilo ogromno imanje sa velikom kućom nalik njihovom. Stali smo ispred kapije koja se polako otvarala. Kada smo ušli u dvorište prepoznala mnoge njihove čuvare.
Stali smo ispred velikih ulaznih vrata i izašli iz auta.

Kuća je bila poprilično moderno projektovana. Ušli smu unutra i iznenadila sam se koliko je prostor velik. Zidovi su bili beli, a nameštaja nije bilo. Ogromni prozori su se prostirali od poda do plafona i još više otvarali prostor.
,,Šta je ovo?" ništa mi nije bilo jasno.
,,Naša kuća." Vukašin mi je odgovorio sa osmehom i čekao moju reakciju. Ja sam se naglo okrenula i napravila oduševljenu facu.
,,Stvarno!?" rekla sam to malo glasnije a eho je odjeknuo praznom prostorijom.
,,Da, ovde ćemo živeti. Želeo sam da te iznenadim, nadam se da ti se sviđa. Nisam hteo ništa da sređujem unutra, želeo sam da to zajedno uradimo."
Skočila sam mu u zagrljaj i počela napadno da ga ljubim.
,,Prelepo je, hvala ti."

Obišli smo kuću i ponovo se odvezli do grada. Otišli smo do moje šminkerke na probnu šminku. Nakon sat vremena smo završile i rezultat je bio fantastičan.
,,Prelepa si." Vukašin je svo vreme sedeo zavaljen na garnituri i posmatrao.
,,Hvala, stvarno je fantastično."
,,Da li menjamo nešto?" šminkerka je bila preslatka plavokosa devojka. Bila je veoma mlada, mislim da je imala oko 20 godina.
,,Ne, ovako je savršeno." stvarno je i bilo. Našminkala me veoma elegantno.

Kada smo završili i to otišli smo kući. Uzbro nakon što smo stigli je došla moja mama. Kada sam je videla uradila sam nešto veoma neobično - skočila sam joj u zagrljaj. To nikada nisam radila, ali sada nisam mogla da odolim. Kada sam ja završila sa grljenjem otišli smo kod Vukašinovih na večeru.

Ljubavni klanWaar verhalen tot leven komen. Ontdek het nu