Ljubavni klan

Dvadeset šesto poglavlje - Pokajanje

Dragan je Vukašina i mene tog dana pozvao u svoju radnu sobu da bi razgovarali. Smestili smo se na sofu ispred njegovog radnog stola, a on je počeo da priča: ,,Slušajte me vas dvoje, situacija nije dobra, slučaj je težak, a mi nemamo mnogo dokaza. Adrijana znam da će biti teško, ali pokušaj da se izboriš sa tim." klimnula sam glavom. Dragan nastavi: ,,Ja potežem sve svoje veze - zvao sam sve žive koje sam znao. Uspeo sam da doprem do Interpola, Države bezbednosti i vrhovnog suda. Imam ljude i u vladi, mediji razapinju Matiju. Za sada sve ide dobro, ali nisam vas zvao samo zbog toga..." zastao je i ozbiljno nas pogledao. Obišao je oko radnog stola i naslonio se na isti stojeći tačno ispred nas. Zatim je nastavio: ,,Deco moja, ne mogu sve sam, umorio sam se.

Vukašine...ti si moj jedini sin, moje prvorođeno dete, moj naslednik. U životu sam za tebe i Anastasiju imao želju - da vam sve ide od ruke. Ali pošto me je život naučio da u životu nikom nikada ne ide baš sve od ruke imam tri želje za vas po kojima sam se trudio da vas vaspitam: da budete dobri i pošteni ljudi, koliko je to u ovom svetu moguće; da budete srećni i da budete dobri naslednici. Nadam se da smo mama i ja uspeli u toj zamisli.

Ti ćeš sine dobiti dosta. I sam znaš da će ti se sestra udati za 2 godine. Nažalost, ne za onoga koga želi već za onoga koga ja odredim jer je takav običaj. I to mi mnogo teško pada. Upravo zato sam rešio da tebe neću ja ženiti, želeo sam da bar jedno od moje dece ima pravo na takav izbor." Vukašin ga je gledao svoji krupnim tamnim očima ćuteći. Pričao mi je o ovome ranije - deca mafijaša, pogotovo ćerke se moraju venčati sa decom iz druge mafijaške porodice kako bi saradnja ojačala. Kada je Dragan skinuo pogled sa njega, pogledao je u mene: ,,Adrijana...ti si moj advokat, ali pre toga si žena koju moj sin voli i poštuje. I ja te volim i poštujem, gledam te kao ćerku. Nadam se da ćeš nekada naći snage da mi oprostiš za ono što ću ti priznati..." od njegovih poslednjih reči mi se nakostrešiše sve dlake na telu.

Šta da mu oprostim?

,,Kada sam te angažovao kao advokata, naložio sam mojim ljudima da te prate, da istraže sve o tebi i tvojoj prošlosti. Znam da je to sada strašno, ali nadam se da ćeš me ako ne sada, razumeti kada postaneš roditelj. Morao sam da saznam ko to radi za mene, a nedugo zatim i ko se to viđa sa mojim sinom. Četiri meseca smo te neprestajno pratili, a onda sam jednog dana odlučio da ukinem pratnju." skrenuo je pogled taman kada su mu oči zaiskrile, primetila sam na nervozno okreće burmu oko domalog prsta. ,,Ukinuo sam ti pratnju i sve je bilo u redu, verovao sam ti. I prošao je samo jedan dan..." oklevao je par trenutaka, a Vukašin je taman otvorio usta da kaže nešto kada je ovaj nastavio ,,Prošao je samo jedan dan kada sam uveče dobio tvoje slike. Bila si prebijena i mučena."

Njegove reči su me sekle kao nožem. Toliko me je potreslo što je ono poverenje koje sam uvidela kada sam prvi put razgovarala sa njim bilo lažno. Nije mi verovao, 4 meseca on meni nije verovao.

Da li je Vukašin znao za ovo?

,,Niste vi krivi što su mene oteli, niste mogli da znate..." počela sam svojim umirujućim tonom jer sam videla da je i njemu teško da priča o tome, međutim on me prekide malo žustrijim tonom nego malo pre: ,,Adrijana pratio sam te 4 meseca! Trebalo je da shvatimo da nisam jedini koji te prati." glas mu je bio pun poniznosti, mnogo se potresao što je tamo podbacio. Vukašin je to primeto i rešio da se pobrine za to: ,,Tata smiri se molim te. Nije bila tvoja krivica, ne možeš sebe da kriviš. Molim te se smiri, opet će ti skočiti pritisak. Molim te, ako ne zbog sebe, uradi to zbog mene."

Dragan ga je posmatrao par trenutaka, a zatim nastavio što je mirnije mogao:
,,Dobro, ovako...Vukašine, ti ćeš od danas biti uključen u apsolutno svaki detalj mojih poslova. I pre si bio, ali nikada u ovolikoj meri kao što ćeš sada biti. I to ne zato što ja više ne mogu ovako, nego zato što želim da što više i što bolje iskoristiš vreme dok sam ja tu i dok sam sposoban da upravljam klanom. I sam znaš da me jednog dana neće biti i da će mnogo stvari pasti na tebe. Zato želim da iskoristimo ovo, imaš mnogo znanja, ali želim da se potpuno uhodaš.

Adrijana, ti ćeš takođe biti uključena. Tvoj zadatak će biti da pomogneš i podržiš Vukašina koliko god budeš mogla. Iza svakog uspešnog muškarca stoji uspešna žena, zapamtite to oboje.

Hajde da svi zajedno pokušamo da sredimo ovo. Da se što pre vratimo kući i da nastavimo svoje živote onako kako svi mi želimo."
Upitno nas je gledao i čekao naše reakcije. Ja sam stavila ruku preko Vukašinove i pogledala najpre u njega, a zatim smo zajedno skrenuli poglede ka Draganu.
,,Uradimo to!" reče Vukašin ponosno.