Ljubavni klan

Trideset sedmo poglavlje - Pol

Nakon par dana mi je bilo mnogo bolje. Vrtoglavice su prestale, a ja sam svakog dana pila vitamine. Vukašin je i dalje bio veoma zauzet, ali je ranije dolazio kući i radio od kuće kako bi bio bliži meni.

Ostalo je još sedam dana do venčanja, te je Vukašin tog dana ostao kod kuće kako bi išao sa mnom da kupimo burme i njemu odelo. Setila sam se da proverim mejl i videla da su stigli rezultati prenatalnog testa. Najpre sam se uverila da je sve u redu, a zatim sam vrisnula od uzbuđenja. Vukašin je istog trena izleteo iz kupatila.
,,Šta je bilo!?"
,,Vukašine, dečaci Vukašine! Dva dečaka!" skočila sam na njega, zagrlila i ljubila ga. On mi je veselo uzvraćao poljupce i zagrljaj.
,,Rekao sam ti da će biti sinovi, ja pravim samo mušku decu."
,,Bio si u pravu lave."
,,Ajde idemo da završimo kupovinu pa vodim svoju ženu i sinove na klopu."

Otišli smo u zlataru i izabrali jednostavne zlatne burme. Onda smo otišli da Vukašinu kupimo odelo i htela sam da ga ubijem. Išli smo i ranije zajedno u kupovinu ali nikada nije bio toliko zahtevan. Mnogo me je nervirao ali sam se suzdržala da se ne posvađam sa njim. Na kraju smo odlučili da šije odelo po meri jer ja ne mogu da podnesem da uđemo u još jednu radnju.
Posle me je onako besnu i iznerviranu odveo na picu pa sam se brzo smirila.

Kada smo došli kući Dragan je sedeo za trpezarijskim stolom u gomili papira. Naočare su mu bila ne vrh nosa a pogled fiksiran na papir koji je držao u rukama.
,,Zdravo deda."
,,Pa gde si ti do sad?" Dragan podiže izmoren pogled ka nama ,,i ne zovi me deda."
,,Što bre?"
,,Zato što sam ovde radim posao za četvoro."
,,Ma ne to, što da te ne zovem deda kad ćeš uskoro biti deda?" Vukašina je ovo očigledno zabavljalo, a Dragan se nervirao.
,,Zato što ja nisam tebi deda već mojim unucima."
,,Dobro tata, u čemu je problem sa tim poslom?"
,,Problem je što pokušavam da pa sredim ovo ali ne mogu jer je nemam čoveka koji može ljudski da mi napravi ugovor."
,,Kako nemate?" rekla sam začuđeno ,,pa ja sam tu."
,,Ne možeš ti, ti moraš da odmaraš." Vukašin mi su suprotstavio.
,,Mogu, ako sam trudna nisam nesposobna."
,,Adrijana stvarno bi trebala da odmaraš. Pusti sad ovo, mi ćemo da sredimo."
Draganove plave oči su imale neki topli sjaj dok posmatrao Vukašina i mene preko okvira naočara.

Međutim, to nije sprečilo da meni krenu suze. Počela sam da plačem, a on me iznenađeno pogleda i uputi uspaničen pogled ka Vukašinu koji me je gledao sa nevericom.
,,Vi mene uskraćujete za posao kom sam posvetila deset godina života. Deset godina ja nisam znala ni za šta drugo sem za pravo i zakon i advokaturu, a vi meni ne dajete da se bavim mojim poslom jer sam trudna." definitivno sam preosetljiva.
,,Dobro, dobro evo radi slobodno, samo nemoj da plačeš i da se stresiraš." Dragan je odmah popustio, a Vukašin ga prostreli pogledom. Dragan slegnu ramenima i sažaljivo me pogleda.

Tada Jasmina izlete iz kuhinjei potrča ka meni.
,,Šta je bilo? Zašto plačeš dušo moja?" zagrlila me.
,,Adrijana nemoj da plačeš pustićemo te pomalo da radiš. Onoliko koliko ti možeš i koliko ti odgovara." Dragan je pokušao da popravi situaciju, ali ja nisam mogla da se smirim jer su suze same išle.
,,Šta ste vas dva idiota uradili?" Jasmina je pobesnela.
,,Hoće da radi, a mi se brinemo da ne pretara sa poslom." Vukašin je seo pored mene dok je majici objašnjavao.
,,Adrijana..." Dragan je sedeo preko puta mene i pažljivo me posmatrao. Kažiprstom je gurnuo jedan papir ka meni. To je bio ugovor za provođenje gasa kroz neko zemljište. Ja sam se osmehnula i obrisala suze.
,,Izvinjavam se, ne znam šta mi je."
,,To su hormoni, sve je to normalno." Jasmina me je pomazila po glavi a Dragan je podigao obrvu na njenu izjavu.
,,Normalno? Šta je tu bilo normalno kad si ti bila trudna sa Vukašinom? Gađala si me čašom!"
,,Dragane, da li te je neko pitao za mišljenje?"
,,Ne."
,,Onda ćuti." Jasmina ga oštro pogleda.
,,Dobro ženice moja, razgovaraćemo posle o onom incidentu od pre 30 godina." nacerio joj se.
,,Nećemo razgovarati."
,,Jasmina..." Dragan je opomenu.

Vukašin me uhvati za ruku.
,,Idemo gore srećo." uzeo je papir koji mi je Dragan dao i krenuli smo u našu sobu.
,,Saće da krene treći svetski rat." reče on.
,,Ja sam kriva, ne mogu da kontrolišem emocije." osetila sam da mi se ponovo skupljaju suze u očima. Vukašin me je povukao u njegov topao zagrljaj.
,,Ne možeš ti da budeš kriva kad su već trideset godina na ratnoj nozi zbog toga. Veruj mi, oko ovoga se posvađaju jednom u par meseci, ali brzo se pomire."
Bio je u pravu, nakon sat vremena smo otišli u dnevnu sobu i zatekli njih dvoje kako zarljeni gledaju film.

Kada samo legli da spavamo, Vukašin me je zagrlio i brzo zaspao, a ja nisam mogla da spavam. Bila sam veoma uzbuđena jer je ostalo još nedelju dana do venčanja. Pripreme već uveliko traju, a sutra dolazi moja mama da bude sa mnom ovih par dana. Tata će doći za pet dana.

Ne znam koliko dugo sam tako ležala, ali mi više nije prijao položaj u kom sam bila pa sam pokušala da se okrenem, a da ne probudim Vukašina.
,,Gde ćeš?" Vukašin me pitao pospanim glasom bez da je otvorio oči.
,,Da se okrenem."
,,Koliko ima sati? Što ne spavaš?"
,,Noć je i ne mogu da spavam jer sam uzbuđena."
,,Što?" zevnuo je.
,,Zbog venčanja."
,,I ja sam ljubavi. Dođi kod mene i spavaj." ušuškala sam se u njegov zagrljaj i pokušala da zaspim. Onda je iz čista mira počeo da me češka po leđima što mi je jako prijalo, te sam se brzo uspavala.