Ljubavni klan

Devetnaesto poglavlje - Beg

,,Nipošto!" drenku Jasmina na Dragana. U Vukašinovoj bolničkoj sobi je vladala pometnja.

Ja sam sedela kraj njega na krevetu obgrlivši ga jednom rukom dok sam ga drugom držala za ruku. Jasmina i Dragan su se tiho svađali kraj prozora, dok smo ih Vukašin i ja ćutke posmatrali.
,,Prekini da se ponašaš nerazumno." Dragan je pokušavao da je smiri, ali bezuspešno.
,,Ranjen je. Ne znamo da li će izdražati to."
,,I ja sam bio ranjen. Ja sam izdržao. To si zaboravila!"
,,Nisam zaboravila! Ali šta ako se nešto ipak desi dok je u avionu?" poče Jasmina zabrinuto.
,,Neće."
,,Dragane, bude li se nešto desilo ja ću te lično ubiti golim rukama." Jasmina podiže ruke ispod Draganog vrata da mu pokaže da se ne šali. On je brižno uhvati za zglobove.
,,Neće se ništa desiti."

Utrčala sam u stan i počela užurbano da pakujem najosnovnije stvari.
Odeća, obuća, lična higijena...

Plan je bio jednostavan. Za sat vremena se ukrcavamo u privatni avion i idemo na Siciliju.
Pozvala sam čuvara i on je došao da uzme kofer. Stavio ga je u automobil i za par minuta me pozvao da siđem.

Odvezao me je na aerodorom i ušli smo na zadnji ulaz. Tu nas je sačekala plavuša od četrdesetak godina u uniformi radnika aerodroma. Ona nas je odvela do kraja hodnika, a zatim nekim sporednim prolazima do privatne piste.
,,Hvala vam."
,,Nije to ništa. Ja bih sve uradila za svog sestrića."
Namrštila sam se.
,,Ja sam Katarina, Jasminina sestra od strica."
,,Adrijana, drago mi je." nasmešila sam se.

Unutrašnjost aviona bila je luksuzna kao i sva njihova imovina. Krem kožni nameštaj je bio svuda. Dragan i Jasmina su sedeli za malim stolom blizu kokpita. Anastasija je sedela za drugim stolom i gledala u garnituru na kojoj je sedeo Vukašin. Bio je u majici i farmerkama. Imao je longetu koja mu je pridržavala levu ruku. Odmah sam otišla do njega, a on mi je pružio drugu ruku.
,,Spremna?" upitao me je zabrinuto.
,,Valjda."
,,Hvala ti što si me spasila."
,,Uvek ću."

Na Siciliji je bilo toplije nego u Beogradu, pa sam osetila nagli toplotni talas kada smo izašli iz aviona.
Vukašin je po poletanju popio neki lek protiv bolova koji ga je omamio, te je prespavao ceo let. Spavao je spokojno, glavu je naslonio na moje grudi, a ja sam ga blago milovala po kosi.
Probudio se tek pred izlazak iz aviona. Otišli smo u njihovu porodičnu kuću u kojoj smo Vukašin i ja proveli 5 dana pre par meseci. Kuća je i dalje izgledala luksuzno kao i tada, s tim što je sada u njoj vladala drugačija atmosfera. Više nije bila mesto za opuštanje i provod. Sada je bila skrovište.

Vukašin je odspavao još sat vremena nakon što smo stigli, ja sam za to vreme raspakovala stvari koje sam nam ponela. Bila sam u šoku što sam uspela za tako kratko vreme i pod pritiskom da spakujem sve što nam je bilo potrebno za početak, a da ništa nisam zaboravila. U međuvremenu sam sišla u dnevnu sobu, a na kaminu je i dalje stojala ona slika.
Dragan i Jasmina nakon što su se venčali.
Opet sam se zagledala u sliku, a zatim naglo okrenula i otišla u kuhinju da popijem čašu vode.

Sledećeg jutra sam se probudila i zatekla Vukašina kako gleda u plafon.
,,Što ne spavaš?" upitala sam ga.
,,Ne mogu više da spavam." rekao je to sa nekim očajem u glasu. Razumela sam ga, nije mogao da podnese činjenicu da smo svi u opasnosti, a on ne može da pomogne.
,,Koliko ima sati?"
,,Skoro osam." umorno je uzdahnuo.
,,Kako si?" pomilovala sam ga po obrazu. Tek iznikle dlačice na bradi su bile oštre pod mojim prstima.
,,Dobro." rekao je ,,a da li mogu da dobijem kafu?" nasmešio se.
,,Može." skočila sam na noge i obukla kućnu haljinu i navukla mekane papuče.
Sišla sam u kuhinju koja je na moje iznenađenje bila prazna. Stavila sam džezvu na ringlu i potražila posudu sa kafom.
Pronašla sam je i okrenula se ka pultu za spremanje hrane.
,,Dobro jutro."
Iz čista mira se začu Draganov promukli glas. Toliko me je uplašio da sam zamalo ispustila posudu sa kafom.
,,Dobro jutro." rekla sam sa olakšanjem.
,,Izvini što sam te uplašio. Mogu li i ja da dobijem kafu?"
,,Naravno."

Skuvala sam mu kafu i on je ostao da je pije u kuhinji, a ja sam Vukašinovu odnela u sobu.

Vukašin je na moje zaprepašćenje sam skinuo zavoj i pokušao da previje rane.
,,Stani!" rekoh mu upozoravajućim tonom, a on se cimnu.
,,Daj meni." nastavila sam blažim tonom.
,,Malo sam se zapetljao." reče Vukašin šaljivo.
,,Malo?"
,,Malo." potvrdi Vukašin.