Ljubavni klan

Sedamnaesto poglavlje - Policija

Vukašin je ležao u bolničkom krevetu kao i sinoć. Sada se malo pridigao i više nije imao cevčice za kiseonik na licu. I dalje je izgledao loše, ali ne kao sinoć. Bio je potpuno budan i uspevao je bez problema da nas isprati pogledom, čak se i smeškao.
,,Setili ste se da sam živ." rekao je svojim zvonkim glasom.
,,Nije tebi ništa čim možeš da lupaš gluposti!" reče Anastasija, a Dragan je munu laktom i leđa. Ja sam prišla Vukašinu sasvim polako, kao da mogu da ga povredim svojim prisustvom.
,,Kako si?" uhvatila sam ga za ruku.
,,Pa imam malo rupa po sebi, ali ovako sam super." nasmejao se ,,je l' bilo povrće za večeru?"
,,Nije."
,,Pa da, čim nema povrća ja ne stignem."
Nakon kratke ćutke postavila sam pitanje koje sam izbegavala:
,,Da li su im video lica? Bilo kome od njih?"

Tu temu sam htela da izbegnem bar još danas, dok se sve malo slegne, ali nisam mogla da se suzdržim.
Vukašinovo lice se smrači, osetila se napetost u prostoriji, ostali su se nemo gledali.
,,Nisam video nikoga, imali su fantomke, a i bio je mrak."
On nam je ispričao kako se sve izdršavalo. Dobio je poruku od oca da hitno dođe u porodičnu vilu. Javio je meni i dobio odgovor. Zatim je krenuo uobičajenim putem i video da se dogodila saobraćajna nesreća i krenuo drugim putem. Negde na polovini puta u gustoj šumi naišao je na džip koji je preprečio ceo put. Tada su izleteli iz šume i zapucali na njega.

Dok je on to govorio pokušala sam da zadržim suze, ali nisam mogla. Jedino što sam mogla je da ih brzo brišem još dok bi bile u očima. Anastasija je stajala u dnu bilničkog kreveta i grčevito stezala donju stranu istog. Dragan je čvrsto grlio Jasminu koja je plakala u njegovom naručju. Vukašin je podigao ruku i vrhovima prstiju pomilovao Draganovu ruku na Jasmininim leđima, a zatim i nju po leđima.
,,Nemoj majka molim te." molio ju je Vukašin.
Ona obrisa suze maramicom i oktenu sa ka Vukašinu obećavajući da više neće plakati.

Kada smo se pozdravili sa Vukašinom sagnula sam se da ga poljubim, a on me je iskritikovao jer je na meni osetio miris cigareta.

Krenuli u istom rasporedu kao i što smo došli, a ja sam ovog puta poštovala dogovor. Sada smo Dragan i ja bili u mom autu, a Anastasija je vozila njihov. Ona i Jasmina su išle kući, a Dragan i ja smo pozvani u policijsku stanicu da damo izjave zato što je Vukašin navodno bio u kontaktu sa nama neposredno pre nesreće.

Da li je moguće da su policajci toliki idioti da ne mogu da shvate da je Vukašinov telefon hakovan?

Gnev je opet strujao mojim venama i nesvesno sam dodavala gas.
,,Adrijana dušo, ako ćeš već da voziš brzo prebaci se ispred Anastasije jer ja stvarno ne mogu i o kolima da mislim."

Kabinet načelnika policije nije bio velik, ali je bio luksuzno opremljen. Načelnik je sedeo u crnoj kancelarijskoj stolici za velikim stolom. Ispred njegovog stola bio je još jedan dugačak sto sa šest kancelarijskih stolica. Sav nameštaj i zidovi su bili u tamno sivim tonovima.

Dragan i ja sam sedeli za desnom stranom velikog stola za sastanke. Dragan je razgovarao sa načelnikom o porukama na Vukašinovom telefonu, dok sam ja pokušavala u glavi da rekonstruišem nemili događaj. Tada je u kabinet ušao inspektor koji radi na slučaju. Dragan i ja smo dali izjave i objasnili našu komunikaciju sa Vukašinom tog i prethodnog dana.
,,Ovo je odrađeno poprilično profesionalno." rekao je inspektor ,,Neko vama blizak radi za atentatore. Neko je morao da javi kada je gospodin Belimarković izašao iz firme. To može biti bilo ko. Sekretarice, službenici, kolege, čuvari...svi. Imate li vi neku ideju ko bi mogao da bude saučesnik?"

Nas dvoje se upitno pogledasmo. Ja sam za ovih 6 meseci koliko sarađujem sa njima u firmi bila nekih desetak puta, nisam znala skoro nikoga. Ali Dragan je znao mnogo njih.
,,Stvarno nemam predstavu ko bi to uradio. Sigurno postoje ljudi koji bi se prodali za neku svotu novca, ali ne znam ko, naša firma ima oko 1500 zaposlenih. Samo u zgradi u kojoj Vukašin radi ima 300 i nešto zaposlenih."
Inspektor i načelnik se pogledaše, a inspektor nastavi: ,,Da li imate bilo kakvu ideju o tome ko bi povredio vašeg sina i zašto?"

Dragan je oklevao par trenutaka, a ja sam progovorila umesto njega: ,,Gospodin Belimarković i njegov sin su poslovni ljudi, kako se ono kaže: prsti su u mnogo pita. I mogu da se pohvale veoma dobrim poslovanjem na raznim projektima. Imaju mnogo 'rivala' što bi neki rekli, koji bi želeli da ih sklone sa poslovne pozornice i da zauzmu njihovo mesto."
Inspektor se oktenu ka meni i ošinu me pogledom.
,,Zašto vi odgovarate na pitanje koje sam postavio gospodinu?" inspektorov ton je bio izazovan.
,,Ja sam pravni zastupnik gospodina Dragana Belimarkovića i gospodina Vukašina Belimarkovića. Kao njihov advokat imam pravo da budem ovde kao i da se umešam ako smatram da je to potrebno."
,,Ali vi ste ovde pozvani da date izjavu."
,,Vi trenutno ne razgovarate sa mnom nego sa gospodinom Belimarkovićem, tako da imam pravo da vršim funkciju pravnog zastupnika dok ne počnete meni da postavljate pitanja u vezi slučaja."
Inspektorov oštar pogled se nije skidao sa mene, a Dragan me je neprimetno udario prstom po šaci ispod stola u znak upozorenja. Smiri se.

,,U redu..." reče inspektor umorno skrećući pogled na svesku ispred njega.
,,Gospođice Milosavljević, u kakvim ste odnosima sa Vukašinom Belimarkovićem osim što vršite funkciju njegovog branioca?"
,,Ja sam njegova partnerka." rekla sam dosta mirnijim tonom nego ranije.
,,Koliko dugo ste u ljubavnom odnosu?"
Htela sam da se pobunim zbog postavljanja intimnih pitanja koja nisu vezana za samu istragu, ali sam prećutala i poslušno odgovorila: ,,Oko 6 meseci."
,,Živite zajedno?"
,,Da."
,,Kako se Vukašin ponašao toga dana kada se desio atentat?"
,,Ja sam ujutru otišla na posao pre njega. Sve je bilo potpuno normalno, on se ponašao opušteno kao i uvek. Ništa čudno nisam primetila."
,,Da li vi imate bilo kakvu predstavu o tome ko bi mogao da naudi Vukašinu?"
Na trenutak sam se zamislila, ali samo odmah znala odgovor na njegovo pitanje.
,,Ne."