Ljubavni klan

Osmo poglavlje - Oteta

Polako sam otvorila oči, ali sve mi je i dalje bilo mutno. Par trenutaka kasnije slika mi je postala jasnija.

Bila sam vezana na stolici u uglu mračne prostorije. Zidovi su bili kameni, a prostorija hladna. Nije bilo prozora, jedini izvor svetlosti bila je sijalica koja je visila sa plafona. Prostorija nije bila mnogo velika, ali nije bila ni mala. U njoj su bile dve stolice i jedan sto. Pokušala sam da prebacim ruke preko naslona stolice i da ustanem, ali su mi noge bile vezane za nogar stolice ne kojoj sam sedela.

Tada mi je palo na pamet da se odguram sa stolicom do vrata na drugom kraju sobe, ali je nogar stolice bio privezan da sto za kojim sam sedela. Kada sam htela da vrštim i pozovem pomoć umesto svog glasa začula sam samo nerazumno mumlanje. Toliko sam bila ošamućena da nisam shvatila da imam traku zalepljenu preko usta. Srce mi je udaralo brzo i jako. Imala sam oseća da se na mojim grudima jasno vide otkucaji. Pomislila sam da će mi srce iskočiti iz grudi. Znala sam da moram da se smirim, disala sam duboko kako bih se smirila. Tada su se metalna vrata polako otvorila i u sobu je ušao čovek obučen sav u crno. Imao je oko 50 godina. Bio je jako visok i krupne građe, na smrknutom licu bio je ožiljak od spoljašnjeg ugla levog oka do gornje usne. Crna kosa mu je bila prošarana sedim pramenovima.

Kada sam ga videla naglo sam prestala da dišem, srce mi više nije tuklo kao ludo. Zapravo više nisam ni osećala njegove otkucaje. Oblio me je hladan znoj kada mi je taj čovek prišao i snažnim pokretom odlepio traku sa usta. Htela sam da vrisnem od bola, ali nisam čula svoj glas. Tada je on seo na stolicu preko puta mene. Tek tada sam mu videla oči boje viskija kako su sevnule kada me je pogledao pravo u oči. Trenutak kasnije začuo se njegov dubok zastrašujući glas:
,,Dobro jutro lepotice, kako si spavala?"

Bila sam previše preplašena da bih išta odgovorila te sam ga sam nemo gledala.
,,Maca pojela jezik, u redu, hajde da pređemo na stvar" tada se oslonio rukama na sto. ,,Kako je Vukašin?"
Na pominjanje Vukašinovog imena u ovakvoj situaciji sledila mi se krv u žilama, ali u isto vreme mi je i krv pojurila u lice od ledenog besa. Tada sam začula svoj glas iznenađujuće miran"
,,Šta hoćeš?"
,,Opa znači ipak imaš jezik." to je izgovorio vrlo izazovno. To me je još više razbesnelo, više nisam bila uplašena devojka. Tada se u meni probudila ona hrabra advokatica bez dlake na jeziku.
,,Imam, i to mnogo duži nego što misliš, a sada mi reci ko si ti i šta hoćeš od mene?" brecnula sam se.
,,Alo mala smanji ton" rekao je on prekorno.
,,Ja razgovaram isključivo tonom kojim želim da razgovaram, a sada mi odgovori na postavljena pitanja."
,,Od tebe neću ništa."
,,Pa zašto si me ona koji đavo oteo i doveo u ovu pripizdinu?"
,,Zato što hoću Belog. A kako da dođem do njega nego preko devojke njegovog voljenog sinčića koja je ujedno i njegov advokat."
,,Ko si bre ti?"
,,Znači svekar i svekrva ti još nisu ispričali porodičnu priču i tajnu njihovog braka, ccc" zacvoktao je on.

Tada sam jako udarila slobodnom nogom o pod. Cela stolica na kojoj sam sedela se zatresla zajedno sa stolom.
,,Dosta mi je ovog, govori šta hoćeš i pustim me odavde."
,,Vidiš ovaj ožiljak" pokazao je rukom na levi obraz"to mi je poklon od Belog za ceo život. Vidiš nije mu bilo dosta što mi je uzeo verenicu nego mi je i osakatio lice i još me poslao u zatvor."
Tada sam se setila razgovora da Vukašinom i one slike na kaminu.
,,Ti si Jadminin bivši verenik."
,,Wow, kako pametna snajka. Odlična moć zaključivanja."
,,Šta hoćeš od Belog?" glas mi je postao preteći.
,,Znaš, ja sam čovek od časti i nikada ne zaboravljam kakve su mi usluge ljudi pružili, a boga mi ne ostajem ni dužan. Meni je Beli napravio ožiljak za ceo život, uzeo voljenu ženu i poslao me u zatvor na 20 godina, a ja takve usluge pamtim i hoću da mu de revanširam, ne volim da ostajem dužan."
,,I sada hoćeš da ja budem tvoj pion na šahovskoj tabli u partiji protiv Belog. U partiji koja se igra kao osveta za ono što se desilo pre skoro 30 godina. E pa ne može to tako. Njih dvoje su srećni zajedno, Jasmina je srećna sa Belim, ima dvoje dece sa njim" spustila sam ton skoro do šapata "i ti to ne možeš da promeniš."
,,Ko kaže da je ne mogu to da promenim?"
,,Ja kažem." rekla sam odlučno.

Dugo me je gledao pravo u oči, a zatim naglo ustao i udario mi jak šamar. Zatresla sam se zajedno sa stolicom i stolom, toliko me je zabolelo da su me oči zapekle od vrelih suza. Onda se naslonio levom šakom na ploču stola, a desnom me uhvatio za vilicu naterajući me da ga gledam u oči.
,,To šta ja mogu, a šta ne odlučujem samo ja i niko više." zarežao je.
Tada me je pustio, a ja sam u ustima osetila metalan ukus krvi. Uzeo je komad lepljive trake i ponovo mi ga zalepio preko usta.

Prošlo je dugo vremena od onog razgovora koji sam vodila sa onim likom. U međuvremenu je dva puta dolazio neki čovek i crnoj uniformi, verovatno čuvar, da mi donese vode. Kapci su mi postali teški, oči su mi se sklapale protiv moje volje. Tonula sam u san i pored opiranja istom.

Probudio me je trasak otvaranja vrata. Na vratima su se pojavio onaj lik i jedan čuvar. Čuvar je imao malu kameru. Seo je na stolicu i uključio snimanje. Za to vreme njegov šef je stao iza mene i stavio ruke ne moja ramena. Bio je snažan, a od njegovog dodire me hvatala nervoza, tada je progovorio:
,,Beli druže, kako si, kako porodica?"

Njegov dodir i odvratni glas mi je stvarao nervozu i promeškoljila sam se na stolici. On je prebacio težinu na ruke i pritisnuo me uz stolicu.
,,Imam nešto što je tvoj sin izgubio, a što mu, rekao bih veoma znači.

Vidi, da se dogovorimo, dođi večeras, u ponoć u šumu južno od stare fabrike za preradu mesa i mala će izaći odavde živa i zdrava. Zapamti najbitniji uslov: dođi sam, u suprotnom ćeš umesto svadbe spremati sahranu, a šteta da ti ovako lepa snajkica umre. Inače, sin ti baš ima ukusa za žene!"

Pokušala sam da viknem, ali mi je traka bila zalepljena preko usta. Umesto mog glasa čulo se samo nerazumno mumlanje.

Dao je znak čuvaru da prekine snimanje, zatim me je saosećajno potapšao po ramenu ,,Vidimo se srećo." izašli su i zatvorili vrata.