Ljubavni klan

Trideset šesto poglavlje - Bolnica

Dve nedelje kasnije

Vratili smo se u Beograd, a pripreme za venčanje su uveliko trajale. Vukašin i ja smo sve pažljivo birali i uklapali.

Vukašin i njegovi su me pazili kao malo vode na dlanu. Sve su mi ugađali, a ja sam to maksimalno koristila. Pre par dana sam ušla u treći mesec trudnoće i za sada mi je super, stomak mi je malo porastao, ali i dalje je neprimetan. I dalje ponekad imam vrtoglavice, ali ništa strašno.

Tog dana smo Jasmina, Anastasija i ja išle da kupimo venčanicu. Išle smo u tri različita salona i probala sam sigurno preko 30 venčanica. Od tih 30 mi se svidelo samo njih par, ali nijedna nije bila ona prava. Ja sam se ozbiljno umorila i sele smo u jedan restoran da jedemo.

Nakon obroka smo otišle u četvrti salon. Gledala sam venčanice, ali mi se nijedna nije posebno svidela. Došla sam do kraja vešalice smorena, a onda sam je ugledala.
Prelepa snežno bela venčanica je bila zadnja obešena. Širila se u struku i nije imala rukave. Bila je jednostavnog i neverovatno elegantnog kroja. Odmah sam je probala, a Jasmina je počela da plače kada me je videla. Sa venčanicom sam uklopila srebrne štikle i nakit od belog zlata.

Vratile smo se kući a ja sam odmah otrčala u sobu da uzmem laptop. Par dana ranije sam dala uzorak za prenatalni test i svakog trenutka sam očekivala rezultate. Naravno pre svega mi je bilo bitno da je sve u redu, ali sam bila jako uzbuđena da saznam pol.
Počela sam da plačem kada sam videla da rezultati još nisu gotovi. Želela sam da je Vukašin sada ovde da me zagrli, ali on je bio jako zauzet u zadnje vreme. On i Dragan su išli ujutru i vraćali se malo pre večere. Izašla sam iz sobe i sišla u dnevni boravak. Tu nije bilo nikoga pa sam otišla u kuhinju.

Anastasija je tamo vadila povrće iz frižidera.
,,Šta radiš?"
,,Mama mi je rekla da spremim povrće."
,,Hoćeš da ti pomognem?"
,,Nemoj da se zamaraš, sama ću." podigla je pogled ka meni, a lice joj se smrsčilo.
,,Je l' si ti to plakala?" prišla mi je i uhvatila za ruke.
Klimnula sam glavom.
,,Zašto?"
,,Nedostaje mi Vukašin." sela sam na stolicu kod nje.
,,Dušo moja pa on radi kako bi sve što pre završio i mogao da provede sa tobom što više vremena."
,,Znam..."
,,Nemoj da se sekiraš."
,,Daj mi da ti pomognem, da sa smirim malo."

Dala mi je da sečem krastavac za salatu. Onda je neko otvorio vrata.
,,Šta se sprema?" Vukašin je ušao u kuhinju i zagrlio me od pozadi.
,,Majka pravi neko bareno povrće ne znam." Anastasija je bila mrzovoljna.
Ja sam se okrenula ka njemu i poljubila ga.
,,Nedostajao si mi."
,,I ti si meni maco, je l' su stigli rezultati?"
,,Nisu još." snuždila sam se.
,,Kako si? Malo si bleda." detaljno ke odmerio moje lice.
,,Dobro sam."
,,Idi odmori, stvarno si malo bleda." Anastasija se umešala.
,,Dobro idem."

Krenula sam ka dnevnoj sobi kada mi se zavrtelo u glavi. Zateturala sam se i pokušala da se uhvatim za nešto, ali nisam uspela. Čula sam Vukašina kako me doziva ali nisam reagovala, zatamnilo mi se pred očima.

***

Kada sam se probudila bila sam u svetloj sobi, u bolničkom krevtu sa cevčicom u ruci. Vukašin je sedeo pored mog kreveta i posmatrao me.
,,Maco, budna si." pomazio me po glavi i nežno poljubio u čelo.
Tada me prošla jeza i nikada veći strah u životu.
,,Je l' su dobro?" stavila sam ruku na stomak.
,,Jesu, sve je u redu. Pao ti je šećer, premorila si se i onesvastila."
Izdahnula sam sa puno olakšanja. Sada mi je bitno samo da su moje bebe dobro.
,,Idem da pozovem doktora." poljubio me još jednom i izašao. Brzo se vratio sa doktorom.
,,Gospođice Milosavljević, hvala bogu sve je u redu, ali morate bolje da se čuvate. Ne smete da se umarate ili izlažete bilo kakvom stresu. Vaša trudnoća dobro napreduje, vi i oba ploda ste potpuno zdravi, ali morate bolje da su čuvate jer su blizanačke trudnoće uvek teže i rizičnije. Prepisao sam vam vitamni koje ćete uzimati za vreme svakog obroka. Čuvajte se, računem i na vas gospodine Belimarkoviću."
,,U redu."
,,Kada može kući?" upita Vukašin.
,,Može odmah, samo da potpišem odpusnu listu."
,,Hvala vam doktore." Vukašin se rukovao sa njim a onda je doktor otišao.

Vukašin mi je pomogao da se spremim i poveo me do auta. Kada smo izašli iz bolnice uzeo me je u naručje i odneo do auta. Smestio me je na zadnje sedište sa Jasminom i ušao u auto. Vozio je poprilično sporo i pažljivo. Kada smo stigli opet me je uzeo u ruke i onde u spavaću sobu. Tu me je nežno položio na krevet i izuo patike. Ušuškao me je i otišao da se istušira, a na vratima se pojavila Jasmina.
,,Hej, kako si?"
,,Dobro sam."
,,Donela sam ti večeru."
,,Niste trebali, sišla bih dole."
,,Vukašin je rekao da ti ne silaziš dole večeras. Donela sam ti i vitamine koje si dobila." ostavila je hranu na noćnom stočiću pored.

Vukašin je izašao iz kupatila i seo pored mene.
,,Ajmo maco." uzeo je komad krompira i ubacio mi ga u usta. Tako me je hranio svo vreme, a kada sam završila popila sam vitamin, a on je odneo poslužavnik u kuhinju. Dok je on bio dole, ja sam ustala i otišla u kupatilo. Ušla sam u tuš kabinu i počela da se tuširam kada je neko otvorio vrata. Vukašin je stajao na vratima i posmatrao me sa neodobravanje.
,,Šta radiš to?" šokirano me upitao.
,,Tuširam se."
,,Zašto si sama ustala?"
,,Trudna sam, nisam invalid." prevrnula sam očima.
,,Dođi ovamo." brzo se skinuo i ušao sa mnom pod tuš.
,,Šta radiš to?"
,,Pazim te."
,,Ne moraš baš toliko da me paziš."
,,Moram. Moram zato što ste vas troje nešto najlepše i najvrednije što imam."
čuvrasto me zagrlio dok je voda išla po nama. Onda sam osetila njegovu čvrstinu na dnu mog stomaka.
,,Vukašine napaljen si."
,,Znam, od kad smo se vratili pantalone samo što mi ne puknu svaki put kad te vidim." na ovo sam se samo glasno nasmejala.

Nakon tuširanja smo legli u krevet a on me je mazio i ljubio po stomaku sve dok nisam zaspala.