SPOUSES (Niall Horan II sezona)

Chapter 2 - ''Memories''

Subota, 17.Jun 2017.

Saznanje da trudna nije moglo u gorem trenutku da dođe. Ne zato što ne želim dete, već zato što je ona u komi. A to donosi dodatnu opasnost i nije dobro za bebu.

Strepnja se povećala, briga isto.

Bože... Ovo postaje sve gore. Nju život ne prestaje da kažnjava. I samo se pitam zašto. Šta je to uradila? Je li je moguće da je nešto toliko loše pa da sada na ovako grozan način ispašta?

Pričao sam sa svojom majkom. Rekla mi je ono što sam već znao, a to je da plakanjem nikako ne mogu da joj pomognem. Pa čak ne mogu ni time što sam stalno uz nju.

Ali mogu molitvom. Ona je veliki vernik. Ja iskreno nisam. Ali u ovoj situaciji je to jedino što mi je preostalo. Da se molim. Za nju i naše dete.

To sam i učinio. Od dana kada sam saznao da je trudna, svakog jutra sam išao na molitvu. Još uvek Bog nije uslišio moje molitve i učinio da se ona probudi. Ali barem se ja osećam bolje. Bol u mojim grudima je manja.

A i sada još čvršće verujem da će se oporaviti jer doktori više nisu zabrinuti kao na početku. Kažu da bebi ništa ne fali, a i da Darleenin organizam reaguje. Prošlo je svega 4 dana, ali imam osećaj da je napravljen pomak.

Možda je minijaturan, ali opet je i to nešto. Moja verenica će se oporaviti, imaćemo divno venčanje kada sve bude gotovo i rodiće naše dete. Bićemo prava mala porodica.

I mogu reći da jedva čekam taj trenutak!

N.H.

Vidim svetlost.

I prvi put posle jako dugo pokušaja, konačno mogu da pomerim neki deo svog tela. Pomeram samo prste. Ali i to je nešto!

Uzbuđena sam! Želim da se smejem, ali to ne mogu. Ponovo ubrzano dišem. Ovog puta je, međutim, drugačije.

Stvarnije...

„Leen?", čak je i nečiji glas drugačiji. Jasnije čujem. Nije kao ranije dalek. Sada, kao da je blizu, tu negde nedaleko od mene.

Čujem još neke glasove. Gomila njih se meša. Čujem razgovore. Ovoga puta su jasni, razgovetni. Raspoznajem ih.

Niall! Gospode! Srce mi ubrza i disanje isto kada postanem sigurna da je to on. Želim da otvorim oči da ga vidim. Moram da ga vidim.

Čujem još par glasova, ali samo jedan pored Niallovog je poznat. I ne treba mi dugo da shvatim čiji je. Leov. Bože... Šta će on tu?

Zajedno sa Niallom?! Bože, Bože, Bože! To nije dobro. Leo zna. A Niall... Je li mu je Leo rekao da zna? Da li su pričali o nečemu? O tome da zna? Ako jesu, hoće li mi reći kako je to izgledalo?

Ne znam ni šta se dogodilo, ali znam da je neka panika prošla mojim telom i da sam u sledećem trenu otvorila oči. Prvo što sam ugledala jeste užasno jaka svetlost zbog koje odmah zažmurim.

Sačekam par trenutaka, a potom ponovo otvorim oči. Sve mi je mutno. Skoro da ne vidim ništa. Samo neke bele obrise, pa onda neke sive i crne. Ponovo zažmurim.

Sve vreme čujem glasove kako me dozivaju i pitaju jesam li dobro, ali ne mogu da im odgovorim. Previše sam uspaničena. Ne znam kome da verujem...

Sećam se Leovog pisma. Svega. Priznanja, prošlosti...

Gospode! Svi su me lagali.

Niallov prvobitan plan...

Zayn nam je radio iza leđa...