SPOUSES (Niall Horan II sezona)

Chapter 19 - ''Complications''

Ponedeljak, 25.Decembar 2017.

Ovo nam je prvi Božić u braku. I hvala Bogu, sve deluje u redu. Naše svađe kao da su isparile. I dalje je malo neugodno i atmosfera nije skroz opuštena, što je razmiljivo. Ali barem normalno razgovaramo.

Mogu da je zagrlim i poljubim kada hoću i da se pritom ne bojim da neće želeti to ili da će se uplašiti. Srce mi je ispunjeno.

Proteklu noć sam čekao danima i danima. Od kada je otišla. Zapravo, od kada sam se prvog jutra probudio u praznom i hladnom krevetu, bez nje.

Sinoć sam mogao da je zagrlim i uživam u njenom mirisu, njenom prisustvu. U tome što je konačno pored mene i što je ona sama konačno spokojna u mom zagrljaju.

Mislim da se opustila. Kada sam joj sinoć otvorio srce i rekao joj istinu, da ne mogu da je izgubim, kao da je konačno shvatila da se stvarno kajem. Pustila me je da ponovo uđem u njen svet...

N.H.

„Ne! Po stoti put ne!", lupim šakom o sto, ali blago. „Neću da mi se dete zove Benjamin! Zvuči tako grubo!", kažem, mada to više zvuči kao vrisak.

Bože! Hoće li više popusiti?

Već mesec dana ne možemo da se dogovorimo oko imena za bebu. Od kada smo se vratili od Christy, odmah posle Božića, počeli smo da uređujemo sobu za našeg sina, ali nikako da mu smislimo ime.

Dobro, tek nakon Nove godine smo počeli sa uređenjem sobe i smišljanjem imena, što je bilo pre malo više od 20 dana. Ali opet! Zar nismo trebali do sada da smislimo ime?

Ostalo je još nekoliko dana do porođaja. Ušla sam u nedelju u kojoj očekujem rođenje našeg deteta. Postajem nervoznija svakim satom. I Niall isto. Samo što neće da prizna. Glumi muško.

Dobro, jeste muško. Ma kao da je bitno na šta sam mislila. U poslednje vreme svašta mislim samo kako bih skrenula misli sa porođaja jer me to čini nervoznom, a nervoza ne utiče dobro na moje dete.

„Ali možeš da ga zoveš Ben, Beni, kako god da ti se sviđa.", ubeđuje me.

„Zašto ga onda ne nazovemo Ben?", upitam. „Ili Beni?"

„Zato što ne možeš detetu da daš nadimak za ime!", kaže. Nisam ni planirala tako da nazovem ime, ovim mu se samo suprotstavljam.

„Neće se zvati ni Ben ni Benjamin.", kažem odlučno. „I neću više o tom imenu!", podignem prst ka njemu taman kada otvori usta da kaže nešto.

„Moramo da smislimo ime.", kaže. Popijem svoju kafu do kraja.

„I hoćemo. Philippa će smisliti ime.", kažem.

Nju smo izabrali za kumu. S obzirom da je Enola bila moja kuma na venčanju, Philippa će biti kuma našeg sina. Želela sam da obe budu jednake s obzirom da su mi obe zaista divne prijateljica.

„Koje će naravno biti neko koje ti izabereš jer si joj ti bolja prijateljica nego što sam ja prijatelj.", prevrne očima.

„Naravno. Da si joj pravi prijatelj, ne bi je otpustio.", podsetim ga. Još uvek ne mogu da shvatim kako je mogao to da joj uradi.

„Ali sam je ponovo zaposlio.", uzvrati. Hvala Bogu da jeste. Zapravo, i nije imao izbora. Morao je to da učini. Shvatio je koliko je ispao glup.

Mislim, nije da ga vređam. Ali otpustiti nekog samo zato što ti se ne sviđa njegovo mišljenje koje je pritom istina? Ma daj. Prerasli smo to.

„Ne mogu da se raspravljam sa tobom.", izdahnem. Dok ustajem vidim da se pobednički smeška. „Suština je da nisi u pravu što se bilo čega tiče. I Philippe. I što se tiče imena za naše dete, stvarno su glupa.", kažem u jednom dahu.