SPOUSES (Niall Horan II sezona)

Chapter 14 - ''Bad news''

Petak, 8.Decembar 2017.

Jedanaest dana smo na Karibima. Možda deluje kao da je do sasvim dovoljno i da nam je možda dosadilo, ali jebeno nije. Veće uživanje nisam osećao u životu. Veće zadovoljstvo.

Daleko smo od svih problema oko posla, porodice, kuće. Ne mislimo ni na šta sem na to kada ćemo na plažu, šta ćemo da jedemo i pijemo. Prava razbibriga.

Moja lepotica uživa na suncu. Nije imala promene raspoloženja od kada smo stigli! Bio sam jebeno PRESREĆAN!

Sve do juče. Nije se ništa dogodilo među nama, ali je njeno raspoloženje naglo opalo. Nije se smejala i uživala kao ranijih dana, delovala je odsutno. I danas celog dana. A evo i sada je legla ranije, nije želela da idemo da prošetamo malo kao svake večeri.

Kaže da je umorna i da se možda malo zasitila ovog mesta. Kako da ne. Vidim koliko joj se oči sjaje svaki put kada se probudi i baci pogled na sobu ili terasu. Ili kada odemo na plažu. Kao da svaki put iznova kroči i doživaljava prvi utisak.

Nešto se događa sa mojom malenom. Pitao sam je, ali samo je slegala ramenima i odgovorila da je možda vreme da se vratimo kući. A drugi izgovor je bio taj što je trudna i nije joj baš sve po volji.

Ma da. Baš ću da poverujem u to.

Kao da je ne poznajem...

N.H.

Trudim se da ne mislim ni o čemu. Koncentrišem se maksimalno na zvuk mora, njegov miris i laganu muziku koja dopire iz bara na plaži.

Ležim na ležaljci. Sunčam se. Ovo mi baš prija. Želim da uživam u tome kao što sam do pre dva dana.

Ali ne mogu. Maurin glas i poziv su mi u mislima. Zvala me je u četvrtak. Nije zvučala baš najbolje. Želela je da vidi kako smo. Pitala sam je da li želi da čuje Nialla, ali je odbila. Na kraju je počela da plače i izvinjava se. Kaže da je morala da me čuje i molila me da zadržim Nialla što je duže moguće ovde, na Karibima.

To nije dobro. Njeno stanje se pogoršava i ona ne želi da njen sin bude uz nju u tim trenucima. Sve što želi je da on uživa u sreći koju je konačno dobio. Tim rečima mi je to rekla.

A i naterala me je da joj obećam da mu ništa neću govoriti i da mu neću dozvoliti da se vrati brzo ovde. Drugim rečima, indirektno mi je rekla da sačekam da ona napusti ovaj svet pre nego što se vratimo.

Ponovo mi se suze skupljaju u očima dok razmišljam o tome. Mauru volim kao rođenu majku. Možda ću da ispadenm grozna, ali usudiću se da kažem i više od rođene majke.

Volim i Nialla. Znam da bih trebala da mu kažem da me je zvala i da bi možda bilo dobro da se vratimo. Pokušala sam. Rekla sam da sam možda sita ovog mesta kada me je pitao zašto sam neraspoložena. Ali nije ni spomenuo povratak.

Njemu je lepo ovde. Odlično. Ne mogu da mu uskratim to. Ne sada kada je konačno srećan. Kada je konačno spokojan. Pustiću da prođe još par dana. A onda ću mu reći da želim da se vratimo. Ako ne uspe, moraću da mu kažem za njegovu majku.

„Hej, lepotice.", njegov glas me trgne i natera da otvorim oči. U sekundi me sunce malo zaslepi, ali on stane iznad mene tako da njegova senka padne na moje lice.

Nagne se malo ka meni i pređe svojim šakama po mojim rukama. Njegove hladne i mokre ruke na mojoj vreloj koži su pravo osveženje.

Sada protrese glavu tako da me poprska gomila kapljica sa njegove kose. Nasmejem se i umalo vrisnem, ali se on sagne i poljubi mi usne. Njegove su slane.