SPOUSES (Niall Horan II sezona)

Chapter 13 - ''Honeymoon''

Nedelja, 26.Novembar 2017.

Dakle, takav je osećaj kad ti osoba koju voliš prizna da je poljubila drugog i to namerno, dan pred vaše venčanje.

Sjebano. Totalno sjebano.

Mislim da mi se vraća jer sam varao Innu. Mislim da sada sudbina želi da mi pokaže koliko boli kada te voljena osoba prevari.

Ali teši me činjenica da ona njega ne voli i da je to bio jedan običan momak koji ju je poljubio samo zato što mu je to deo posla.

Mada, i dalje boli. I dalje mi pripada muka kada sklopim oči i zamislim kako je drugi muškarac ljubi.

Bože! Nija valjda uživala u tome? Nije joj se valjda svidelo?

Želim to da je pitam, ali ona još uvek spava. Jučerašnji dan nas je iscrpeo. Ona bar spava i odmara se. A ja? Kidam svoje živce.

N.H.

Blago pulsiranje u slepoočnicama traje već neko vreme. Trudim se da ga ignorišem i nastavim da spavam. Čak i menjam položaje.

Ali uzalud. Sve više i više se rasanjujem.

Na kraju otvaram oči i trepćem par puta u pokušaju da se priviknem na dnevno svetlo. A onda se protegnem.

Međutim, odjednom mi snažan bol sevne u listu na nozi i to me natera da vrisnem. Pokušam da se skupim kako bih dohvatila bolno mesto, ali ne mogu zbog svog velikog stomaka.

„Ne!", zajaučem.

„Leen!", Niallov glas mi odzvoni u ušima. Ne vidim ga, ali začujem neki udarac. „Šta je bilo?", upita zabrinuto.

„Grč!", vrisnem.

„Gde?"

„U listu!", suze mi se nakupe u očima. Stiskam jastuk snažno kako ne bih zaplakala koliko me boli. Niallove šake mi masiraju list sve dok grč ne prođe i dok mi se mišić ne opusti.

I tek kada se to dogodi, osetim kao da ponovo mogu da dišem. Ostanem još nekoliko sekundi sa glavom u jastuku čekajući da srce prestane da luduje u mojim grudima.

„Hvala.", prošapućem podižući se u sedeći položaj. On sedne na krevet pored mene pošto je sve do sada klečao na njemu.

„Je li prošlo?", upita i ja klimnem glavom.

Ostanemo nekoliko trenutaka u tišini. Od sinoć ni jedno od nas nije ni reč reklo. Nakon što se on okupao, otišla sam ja, a kada sam se vratila, on je radio nešto na svom računaru. Legla sam da spavam i zaspala. Uopšte se ne sećam kada je došao pored mene. I da li je uopšte.

Međutim, njegov jastuk je pored mog i posteljina na njegovoj strani kreveta je izgužvana, a to mi govori da je noćas spavao pored mene.

„Jesi li još uvek ljut?", upitam konačno. Osećam mučninu u stomaku. Imam istu onu tremu koju sam imala pred svako usmeno polaganje ispita.

„Ne znam...", on izdahne. „Više sam povređen.", prizna.

Njegove reči me zabole više nego da je rekao da je i on učinio isto. Osećaj krivice me sada izjeda. Kako zbog toga što sam uradila šta sam uradila, tako i zbog toga što on to nije. Jer da jeste, rekao bi mi to.

„Ti nisi poljubio tu devojku, zar ne?", upitam tiho. Osećam kako me grlo peče pošto izgovorim te reči. Ne usuđujem se da ga pogledam.

Niall's P.O.V.

„Ti nisi poljubio tu devojku, zar ne?", njen tihi glas izazove nešto što učini da moje srce brže zakuca.

„Ne.", iskreno joj odgovorim. Otvorim usta da izustim još nešto, ali nisam siguran da li da joj to kažem i još više joj otežam. „Odbio sam i ples u krilu.", kažem brzo.