SPOUSES (Niall Horan II sezona)

Chapter 15 - ''Forgive me''

Sreda, 13.Decembar 2017.

Prošlo je samo dva dana. Ali meni se čini kao da je večnost. Dani su mi predugački. Kao da im nema kraja. Isto kao i mojoj boli. I prazini.

Rupa u mom srcu nastala onog trenutka kada je ona otišla sa ovog sveta, ne zaceljuje. Znam da je prerano za to. Ali isto tako znam da nikada i neće.

Ovog bola kojeg osećam nikada neću moći da se otarasim. A i ne želim. Dokle god ga osećam, sećaću je se. Sećaću se svoje majke, njenog predivog nasmejanog lica i toplog zagrljaja. Svakog trenutka provedenog sa njom.

Sećaću se nje.

N.H.

„Darleena!", ženski glas izgovori moje ime kroz vrisak. A onda ugledam i žensku figuru kako dotrčava do mene. Dennisine ruke me uhvate i privuku u zagrljaj. „Dušo, jesi li dobro? Jel te boli?", njen tihi glas jedva da čujem od svojih jecaja.

Odmahujem glavom. Ne mogu da verujem da se ovo dešava. Maura je mrtva. Ne, ne, ne. Niallu je srce slomljeno sada. Ne želim da pati. Ne zaslužuje to.

Čujem Niallov glas da govori nešto. Ali ne razumem šta. A onda i Gregov, ali on je mnogo bliže. Kaže Dennise da me vodi odavde.

Šta? Ne! Zašto?

„Hajde, draga. Idemo...", njen glas zvuči nešto malo mirniji sada. Njen ruke mi pomognu da se uspravim.

„Ali Niall...", izustim. Želim da kažem da neću da ga napuštam sada, ali ne uspem. Nešto me steže u grlu.

„Nikada...", čujem njegov glas dok ustaje. A onda se i okrene ka meni. „Nikada ti ovo neću oprostiti.", telo mu se trese dok izgovara to.

O Bože... Nisam ni razmišljala o tome. Tačno, rekao mi je ovo već. Ali malopre...kada sam videla njega nad njenim mrtvim telom... Bože! Samo sam želela da njegovo srce ne oseća tu bol! Želela sam da mene boli! Ne njega!

Ali sada osećam veću bol. Srce mi se lomi. Ljut je. Zbog mene nije uspeo da se oprosti sa svojom majkom. Ja sam kriva. Ja sam mu uskratila poslednje trenutke sa njom.

„Niall...", glas mi je očajan dok pokušavam da dođem do njega, ali Dennise me drži u mestu.

„Draga, hajdemo u drugu sobu.", šapne mi.

„Ti si kriva!", Niall uperi prstom ka meni i krene napred, ali ga Greg zaustavi. „Zbog tebe je nisam video poslednji put! Zbog tebe nisam mogao da joj kažem koliko je volim! Zbog tebe joj nisam zahvalio na životu koji mi je podarila!"

„Dosta!", Bobbyev glas zagrmi u sobi u istom trenu kada njegova ruka poleti ka njegovom sinu. Udario mu je šamar. „Prekini više! Ovo nije moglo da se izbegne! Budi srećan što je bar neko ispunio jednu od poslednjih želja tvoje majke!", on urla na svog sina.

Govori mu još svašta, ali ja ne mogu da se obazirem na to sada. Suze i jecaji, bol u mojim gurdima i srcu mi to ne dozvoljavaju. Samo su mi Niallove reči u glavi. Razdiru me.

Hoće li mi ikada oprostiti?

***

Sahrana je organizovana za sutradan. Bobby je nagovorio Grega i Nialla da se sami pobrinu za sve i da organizuju ispraćaj za svoju majku.

Kasnije je meni i Dennise rekao da je to jedini način da njih dvojica malo skrenu misli, da se usresrede na nešto drugo. On misli da će tako brže da prebole.

Iskreno, biće preteško. Posebno Niallu. Ne znam kako će ovo da preboli. U stvari, neće. Ne skroz. To nije nešto što može da se preboli. Jedino što može je da nauči da živi sa tim.