SPOUSES (Niall Horan II sezona)

Epilog

„Propali brak je onaj u kome žena provodi isto onoliko vremena koliko je pre udaje provodila pred ogledalom.", pročitam.

Na trenutak osetim tupu bol u grudima. Ipak, kada okrenem glavu u stranu i ugledam svog supruga kako me posmatra ispod naočara sa blagim osmehom i upitnim pogledom, bol nestane.

„Ko je to rekao?"

„Tuholski.", odgovorim.

„Pa? Da li je Tuholski u pravu?", upita. Ne dozvolim sebi čak ni da se zamislim nad tim pitanjem.

„Ne.", odmah odgovorim. „Ali upravu je za jednu stvar. Provodim više vremena u kuhinji nego pred ogledalom.", kažem.

„Ali naš brak...", zbunjen je.

„Nije propao.", nasmešim se.

„Kako ako je ono što je on rekao istina?"

„To je zato što imam petoro unučadi. I jedno je na putu da dođe na ovaj svet. Normalno da provodim više vremena u kuhinji.", objasnim osećajući neku čudnu navalu energije. „Kad smo kod toga...", polako se ispravim iz poluležećeg u sedeći položaj. „Idem da vidim da li je moj kolač pri kraju. I da konačno počnem sa pripremom ručka.", obavestim ga.

Uh... Ponovo osetim bol u leđima dok ustajem. Svaki put je isto. Kada god moram da ustanem, pre toga moram da stisnem zube da ne vrisnula od bola koji me pogodi.

Starim. Nisam više tako...pokretna kao nekada. Ni moj muž nije bolji. On ima problema sa kolenom. Celog života pati zbog njega. Pre par meseci je završio sa štapom. Ne koristi ga dok je po kući, samo ukoliko mora na duže da pešači.

„Nicolas!", skoro da viknem na svog unuka kada ga ugledam da prejako gura ljuljašku u kojoj je njegov brat Larry. „Povredićeš se, dušo.", kažem mu brzo prilazeći ljuljašci.

Pre nego što napravi nešto zbog čega bi ljuljaška mogla da ga udari, uhvatim ga za ruku i povučem iza sebe. A ljuljašku zaustavim.

„A ne!", Larry vrisne. „Još, još! Hoću još, bako! Ljuljaj me!", počne da se cima celim telom.

Duboko udahnem pre nego što ga zaljuljam. On je jedna mala verzija blizanaca dok su bili mali. Moje sinove još uvek niko nije prevazišao u glupostima. Ali ovaj mališa je poprilično blizu te granice.

Iako ima 5 godina, još uvek nije stigao da ''provali'' neke stvari koje su blizanci provalili mnogo ranije. Na primer, kako upotrebiti šrafciger za grebanje parketa ili cepanje nameštaja.

Mada, s druge strane, Larry je Williamov sin, nije Cameronov ili Nathanov. Zato možda i neće preći onu grancu. Samo će doći do nje.

Čak ni Nicolas, Cameronovo prvo dete, nije toliko nemiran. On je više nalik Williamu. Što me navodi da se po ko zna koji put od kada su napravili svoje prve korake, zapitam kako li su svi uspeli da se toliko izmešaju.

Svako moje unuče više podseća na nekog od svojih stričeva ili na tetku. Nikako na jedno od roditelja. Izuzetak je Camova i Mandyina kćer. Ona je ista majka. Agresivna i besna trogodišnjakinja.

„Nicolas, možeš li da mi učiniš uslugu?", upitam ga.

„Aha."

„Uđi u kuću i pozovi Simona, molim te. Za trpezarijskim je stolom.", kažem mu. On klimne glavom pre nego što odjuri u kuću.

„Zar nisi otišla u kuću?", Niall me upita prilazeći mi. Odgurnem ljuljašku u kojoj je Larry.

„Izgleda da ne mogu još uvek.", izdahnem.

„Ja ću da ga zabavljam. Idi ti.", pokaže glavom ka kući. Klimnem i bez reči krenem.

„Bako. Zvala si me?", Simon se pojavi ispred mene zajedno sa Nicolasom. On je Williamovo prvo dete, dve godine je stariji od Larrya.