SPOUSES (Niall Horan II sezona)

Chapter 27 - ''New prank''

Ponedeljak, 1.Novembar 2021.

U trepataju oka, još jedna godina je proletela. Moja deca rastu. Blizanci već imaju godinu dana, a William će uskoro četiri.

Nisam ni primetio kako je to vreme proletelo. Sada kada bacim pogled na dnevnik, vidim da nisam puno pisao. Jesam zabeležio sve bitne trenutke, poput prvih koraka i prvih reči, prvih nestašluka i ostalih ''prvih trenutaka''.

Ali za ostalo nisam imao vremena. Možda mi se zato i čini da je ova godina proletela. Nisam imao vremena da na svakih par dana sednem, razlislim o protekom vremenu i zapišem ponešto.

Dobro, možda sam i imao vremena. Ali bio sam lenj za to. Posao me je iscrpeo. Hotel se gradi uveliko i sva pažnja mi je usmerena na to.

Na svu sreću, Leen se vratila na posao. Čim su blizanci napunili godinu dana, upisali smo ih u jaslice. Enola smatra da je još uvek rano i da bi možda trebalo da još neko vreme budu uz mene i Leen.

Međutim, nas dvoje mislimo baš suprotno, da treba da se što pre odvoje od nas. Znamo vrlo dobro kako smo prošli sa Williamom. A sigurno je tako bilo jer se previše vezao za Leen pre svega, a potom za mene.

Da se isto ne bi dogodilo sa blizancima, upisali smo ih u vrtić. Danas je tačno mesec dana. I ujedno mesec dana kako se Leen vratila na posao. Iako se njeno mesto pre dve godine popunilo, to ne znači da nam njena pomoć nije dobrodošla.

Jedino što nisam mogao da je vratim u njenu staru kancelariju pa sam malo uredio svoju, doneo još jedan sto i napravio prostora za nju.

Tako da sada zajedno radimo.

Kao nekada.

I isto tako, baš kao nekada, umemo da osvežmo koju uspomenu tu i tamo...

N.H.

Odavno nismo imali tako žestoku svađu. Ne sećam se da li smo je i imali od kada se još William rodio. Možda jednu ili eventualno dve. Ali to baš i ne pamtim.

A i zašto bih kada nemam poseban razlog za te svađe? Međutim, za ovu definitivno imam. Pukla sam. Imam osećaj kao da mi sve oko čega se trudim izmiče iz ruku. A pre svega mislim na vaspitanje svoje dece.

Nekulturni su. Razmaženi. Bezobrazni. Mislim na blizance, naravno. William se promenio. Smirio se. Izludeo je, prošle su ga te lude bube i sada je normalan dečak. Iako zna s vremena na vreme da poludi.

Međutim, ova dvojica... Znaju da svakog isteraju iz takta. Sa mnom su to učinili sinoć. Možda i ne bi to sve ispalo toliko strašno da se jedna stvar nije dogodila. Da se Niall nije smejao na sve to.

Kao da ne zna koliko su blizanci nemirni i koliko vole da prave zvrčke! I umesto da ih spreči da urade šta su planirali, a video je šta rade, jednostavno je morao, on ih je u svemu tome i podržao!

Pa, pobogu, on im je otac i uzor. Ako se on ponaša nezrelo, kako će se oni tek sutradan ponašati? Na sastancima će devojkama podvaljivati balone sa vodom? Ili će im staviti ''prdi-kesu'' na stolicu?

Bože, već sada se ježim dok zamišljam dva momka, tinejdžera kako prave smicalice za decu. Ne ide to tako. Moraju uskoro da se smire.

„Mama, podne je!", začujem Williamov glas. Okrenem se i vidim ga da silazi niz stepenice. „Hoćeš li da pozoveš kumu?", upita me kada dođe do mene i sedne na kauč.

„Hoću, hoću.", nasmejem se i pružim se kako bih uzela svoj mobilni.

William je bio nestrpljiv da se što pre čujem sa Enolom i popričam sa njom i Willievom i Kaylinom dogovoru. Pošto smo se svi rano probudili zbog blizanaca, rekla sam Williamu da sačeka malo i da ću oko podneva da pozovem svoju prijateljicu, a njegovu kumu.