SPOUSES (Niall Horan II sezona)

Chapter 35 - ''Mood swings''

Utorak, 24.Avgust 2038.

Ne sećam se kada sam poslednji put pisao skoro nekoliko dana za redom. Obično su mi dani isti, ne dešava se nešto bogzna šta zanimljivo.

Međutim, poslednji dani su totalno...drugačiji. Vikend sa Darleenom, pa povratak u uništenu kuću, pa rešavanje onog sranja sa pokušajem ubistva...

Gospode. Puno stvari. Ali od svega toga, najviše me je pogodilo ono što sam juče saznao. Blizanci su umalo prebili svog brata? Hteo sam da ih polomim kada sam čuo to. Ne znam kako me je Leen sprečila.

Mislim da me je ubedila da je najbolje da nastavimo sa našim planom. Tako ćemo ih najbolje suzdati i zadržati konce u našim rukama. I usput ćemo ih naučiti pameti.

Čim smo se vratili kući sa doručka, Leen je sazvala kućni savet. Pre toga smo razgovarali o kazni za blizance. Nikada ih nismo kaznili do sada, pa smo mislili da treba da se dogovorimo oko toga.

Rekao sam joj šta sam blizancima rekao, tj. koju sam im ''kaznu'' dao. Naravno, to je malo nerealno. Da 6 meseci ne izađu iz kuće? Blizanci? Smisliće i učiniće sve samo da izađu u neki klub kad im se pruži prilika za to.

Zbog toga, smislili smo drugačiju srategiju. Biće u kazni do svoje 18. godine, ali sa prekidima. Tri nedelje i 5 radnih dana u kazni, jedan vikend bez kazne.

Kako će to da funkcioniše, ne znam. Videćemo. Sada jedino što možemo je da držimo palčeve da ovo što smo smislili upali.

N.H.

„Leen, dođavola! I onako idemo svako svojim autom! Zašto ne mogu da krenem?!", Niallov glas odzvanja kroz celu kuću.

Sranje. Baš sam morala da zaboravim na alarm. Ja uvek ustajem pre Nialla jer mi treba više vremena da se spremim za posao. Jutros sam ustala kada i on i logično da kasnim jer ne mogu za pola sata da se spremim!

Nemoguće je!

„Evo idem!", povičem iz svoje sobe.

Zakopčam narukvicu koju sam dobila za 8.Mart ove godine od dece i obujem štikle. Brzo zgrabim torbu i izađem iz sobe te krenem ka stepenicama.

„Zašto moram da te čekam?", Niall upita kada siđem. „Ti ideš svojim autom, ja svojim.", kaže dok otvara vrata i pušta me da izađem prva.

„Zato što je želim da se pojavimo zajedno, da zajedno uđemo u hotel.", objasnim.

„Ljubavi, već 20 godina smo u braku.", on mi se blago nasmeši. „Svi znaju da si moja žena. Ne moramo ući u hotel držeći se za ruke samo da bi drugi videli da si moja.", kaže.

„Uopšte nisam na to mislila.", prevrnem očima. „Samo...samo mi je zanimljivo da se rastanemo ovde, a sastanemo na parkingu ispred hotela.", slegnem ramenima.

„To nije zanimljivo. Znaš šta jeste? Kada ja dođem ranije na posao, a ti kasniš.", nasmeje se. Sada već stojimo ispred mog auta i razgovaramo. Ako odužimo ovo, oboje ćemo zakasniti.

„Ne želim da kasnim.", odgovorim otvarajući vrata.

„Zar žena nisu te koje žele da kasne?", Niall pita kao da je to nešto logično. Gospdode!

„Možda neke! Ali ova ne. Ja sam uzorna vlasnica.", blago podignem bratu i napravim ozbiljan izraz lica, naravno, šaleći se.

„Aha.", on napravi facu kao da je skapirao nešto. „Znači, to je.", nasmeje se. „Želiš da svi znaju da si vlasnica. Pa, mislim da su to skopčali onog dana kada si rekla ''Da'' ispred gomile rodbine i prijatelja.", kaže trudeći se da zvuči ozbiljno.