Subota, 25.Novembar 2017.
Jutro je. Divno je jutro. Dan je prelep. Osim sunca koji ga čini savršenim, prelep je i zbog još jedne stvari. Danas se ženim ženom koju volim. Ili obožavam.
Toliko sam uzbuđenje osećao da sam ustao pre zore i išunjao se iz hotela kako bih otišao na trčanje. To me je malo smirilo i pribralo. Vratio sam se hladne glave da napišem zavet, ali evo već sat vremena se mučim i ništa dovoljno dobro mi ne pada na pamet.
Mislim, šta god da kažem, ona će se iskreno nasmešiti i znam da će joj se svideti. Ali želim nešto posebno da joj kažem, nešto... ne znam ni sam. Samo želim da bude očaravajuće.
Mada... Ako budem obećao nešto, a ne budem ispunio to, čemu onda sve? Možda je najbolje da smislim nešto što ću moći da ostvarim. Nešto kao da ću je voleti celog života. Jer hoću. Znam to. Ne mogu svoj život da zamislim sa nekom drugom ženom.
Jedna jedina je ukrala moje srce. I još uvek ga nije vratila. A nadam se i da neće. Isto kao što i ja neću vratiti njoj njeno. Ona je moja. Zauvek.
Oh, Bože. Znam. Neću ništa pisati. Zašto i bih kada će mi to samo doći u glavu kada je vidim?
Svaki put kada je pogledam, glavom mi prođe milion misli o tome koliko je volim i koliko mi je život lep samo kada je ona u njemu.
Danas će se isto to dogoditi kada je budem video u venčanici kako mi prilazi spremna da se uda za mene. Samo što ću ovoga puta svoje reči reći naglas. Reći ću ih njoj.
N.H.
Zabava teče u savršenom redu. Čim smo došli, gosti su se smestili i Niall i ja smo imali svoj prvi ples. Znam da većina parova vežba koreografiju i izvodi svašta samo kako bi zadivila zvanice, ali Niall i ja nismo imali vremena za to.
Sećamo se dobro običnog engleskog valcera kog smo učili pre velike mature, tako da je to bio naš prvi ples. Jednostavno, ali elegantno. Osećala sam se kao princeza dok su me njegove ruke držale i dok me je gledao očima punim ljubavi i zajedno sa mnom plesao.
Kada smo završili, aplauz nas je dočekao uz komilu uzdaha, uglavom od zvanica ženskog pola. Poklonili smo se, a onda je zasvirala još jedna melodija, isto za ples u dvoje. Naravno da smo ostali. Igrali smo uz još par pesama sa ostalima.
Ali sam se posle nekog vremena umorila. Osetila sam bebine udarce i to mi je bilo poput nekog znaka da stanem. Zato sam otišla do svog mesta i pričala sa nekim rođacima koji su sedeli nedaleko od mene.
Naravno, tu je usledila gomila pitanja o nesreći i jednoj i drugoj i o čitavom mom životu, prvom braku. Bojala sam se da će spomenuti prevaru jer sam poprilično brzo posle razvoda odlučila da se udam, ali izgleda da su moji strahovi bili uzaludni. Svi su se sasvim normalno ponašali.
„Darleena!", nečiji glas me dozove. Okrenem se i vidim sitnu plavušu kako mi maše dok mi prilazi.
Oh, to je jedna od bliznakinja. Niallova rođaka. S obzirom da je su ona i njena sestra iste, ne uspem da je prepoznam sve dok mi potpuno ne priđe.
Mada nisam ni morala da se trudim da je prepoznam. Sigurno je Amanda. Njena sestra Suzan me...ne podnosi. Ne znam zašto, ali je tako. Čak ni kada je bila mala, a Niall i ja smo čuvali nju i Amandu, nikada nije želela da joj ja pomognem oko nečega. Uvek je pomoć tražila od Nialla.
„Amanda!", nasmešim joj se. Priđe mi i zagrli me pazeći na moj stomak i moju haljinu.
„Čestitam još jednom.", kaže. „Stvarno sam srećna. Navijam za vas od kada sam čula da ste zajedno. Još pre koliko godina.", njene reči me pogode u srce i rašire neku toplotu po mojim grudima.
VOCÊ ESTÁ LENDO
SPOUSES (Niall Horan II sezona)
FanficTo što je ona udata i što on ima devojku...nije ga sprečilo da pokuša da je zavede. Postali su ljubavnici. Zavoleli se. Prešli preko svake prepreke. Ali pravo pitanje je hoće li preći preko one najveće. Hoće li preći preko prepreke zvane BRAK?