SPOUSES (Niall Horan II sezona)

Chapter 32 - ''Drunk teenagers''

Ponedeljak, 16.Avgust 2038.

I dalje sam besan. Mislio sam da će biti bolje kada osvane ovo jutro, da će bes iz mene da nestane nekako. Ali nije. I dalje imam želju da nokautiram onog pederskog pacova.

Kada se juče pojavio na vratima... Ne znam samo kako sam uspeo da se suzdržim i ne odalamim ga tako da odleti pravo na mesec.

U sekundi sam se vratio 10 godina unazad, na dan kada mi je Leen rekla šta joj je taj plitkouman čovek ponudio. Istog tog trena se sav bes koji sam osetio tada vratio i da i Leen nije stegla ruku čim me je videla, taj čovek bi sada ležao prebijen u bolnici.

Možda bi se mnogima činilo da sam i dalje nezreo kreten, a ne 45-ogodišnjak, otac četvoro dece i vlasnk dva od deset najuspešnijih hotela u celoj Americi.

Ali nije me bilo briga. Bio sam spreman da ga nokautiram. Jebiga, tek sad shvatam da bih time uništio svojoj devojčici rođendan, a i Leen bi se naljutila na mene. Ne znam kuda bi to na kraju odvelo. Verovatno do spavanja na kauču. Mog spavanja na kauču.

Hvala Bogu pa sam se nekako suzdržao. Jer na kraju krajeva, ipak sam te noći u svom zagrljaju držao svoju ženu...

N.H.

Cameron's P.O.V.

Jebeno ne mogu da verujem! Matorci su otišli, a da nam nisu javili ništa. I ne žalim se! Naprotiv. Jebena ludnica!

Jedini problem je taj što na vreme nismo znali. Jer da jesmo, još ranije bismo isplanirali žurku kod nas kući i već sada bismo uživali.

U svakom slučaju, gajba nam je prazna i ludilo uskoro počinje. Još samo da ova cica za kasom padne na moj šarm i pusti me da kupim alkohol.

Nate i ja nemamo još ni 18. Međutim, zbog vežbanja, košarke i plivanja od naše 14. godine, dovoljno smo razvijeni za prolazak u većini radnji i klubova.

Ista priča je i u radnji nedaleko od moje kuće. Vlasnika sam jednom uspeo da ubedim da sam punoletan, prodao sam mu priču da mi je lična karta ostala u autu, a auto mi je na popravci. Nekako me je pustio da kupim alkohol.

Posle nekoliko dana saznao je od moje majke da sam maloletan. Još uvek ne znam kako. A nešto mi govori da nikada neću ni da saznam. Mada, to nije ni bitno. I dalje kod njega mogu da kupim bilo šta. Istina da platim više, ali matorci i onako ne osete te pare koje nedostaju.

„Cam. Da nije malo rano za alkohol?", čika Simon, vlasnik me dočeka na kasi. Široko mu se osmehnem. Vreme je za šarmiranje ovog matorca.

„U fazi smo pripreme. Mami je rođendan danas, znate.", kažem mu. On podigne obrve visoko gore.

„Oh. U tom slučaju... Dobićeš nešto na moj račun. Sačekaj tu.", kaže mi, a potom se izgubi negde. Nakon minut vremena se vrati sa sve flašom šampanjca i velikom bombonjerom u rukama. „Ovo je za tvoju mamu. Mali poklon od mene.", kaže.

„Čika Simone...", malo sam zbunjen sada. Pa... Valjda je nekulturno odbiti poklon. „Hvala.", na posletku kažem. „Niste morali, zaista."

„Mah. Tvoja majka je stalna mušterija i divna gospođa.", malo čudno se nasmeje nakon što to kaže.

Jel se meni to čini ili se ovaj matorac loži na moju majku? Fuj, jebote.

„Da, da...", klimnem glavom kiselo se smejući.

„Da vidimo sad šta ti ovde imaš...", uzme jednu flašu vina i provuče je kroz skener, a potom sve to pomnoži sa 10. Sledeća je votka-5 flaša. Viski-2 flaše. Običan sok-5 flaša. Gazirani, isto.