DEAD INSIDE

Peto poglavlje - Sve će to o mila moja prekriti ruzmarin, snjegovi i šaš

~ Sadašnjost ~

'Misliš li da bi bilo drugačije da su te tog trenutka shvatili, podržali?' - upitao me je mio, ženski glas. Nastavila sam da buljim u plafon, u ovom trenutku se činio poprilično zanimljivim

'Zar ne bi to ti trebala da mi kažeš, ti si psiholog.' - rekla sam sa dozom sarkazma u glasu, gle čuda, nisam znala da ga uopšte imam. Rose je duboko izdahnula i ustala sa stolice te krenula ka prozoru.

'Znaš Andrea, mi psiholozi ne dajemo savete ili pričamo nekome šta i kako da rade, psiholozi su tu da ti pomognu da ti sama shvatiš šta se u tom trenutku desilo, šta je to izazvalo. Ja sam ovde da bih ti pomogla da pričaš, da shvatiš da imaš nekog, da se oslobodiš i pustiš to iz sebe.' - ali sve to kao da ništa nije značilo mom umu, kao što se kaže "ušlo na jedno a izašlo na drugo uvo", ali odlučila sam da ovog puta pustim da me vodi

'Ne mislim, sigurna sam, jedino što mi je tada trebalo je bilo upravo to, njihova podrška, ljubav.'

~ Sve će to o mila moja prekriti ruzmarin, snjegovi i šaš ~ 

Drhtavim koracima se približavam ulazu kuće u kojoj sam odrasla. Ne znam šta me čeka iza ovih vrata, ne znam šta će se desiti sa mojim životom nakon svega ovog. Duboko uzdišem i otvaram vrata ogromne kuće. Laganim pokretima dolazim do ulaza dnevne sobe i onda, odjednom, svi pogledi budu uprti u mene. Mama, tata, Kian, Sierra pa čak i onaj iskompleksirani, manični kreten od Stylesa i njegova sestra, Samantha Styles, gde ćeš bolje.. Okrenem se ka ulazu da vidim da li je Cameron još uvek tamo, ali ne, očigledno me je ostavio na cedilu, divne prijatelje imam, ne mislite tako?

'Gde si bila?!' - snažan Kianov glas budi me iz razmišljanja na šta poskakujem

'Ja...' - pokušam nešto da kažem ali reči kao da ne mogu izaći iz mene te samo pognem glavu 

'Na šta to ličiš?! Gde si bila???' - ponovo me upita još jačim tonom. Kad vide da mu ne odgovaram približio mi se i snažno me je stegao za bradu i naterao me da ga pogledam. Nevoljno sam preusmerila svoj pogled i susrela se sa njegovim besnim očima. Usne su mu bile čvrsto stegnute a obrve skoro pa spojene. Počela sam da drhtim jer sam bila jako uplašena njegovog dodira

'Mislim da ovo sve objašnjava.' - prostorijom se proširio promukli Stylesov glas te se nekoliko sekundi nakon stvorio ispred mene. Kian se sklonio te me je on blago dodirnuo po obrazima i okrenuo mi glavu a zatim i  pokazao na donji deo mog tela.

'Pretpostavljam da ne nosiš rublje ispod, ha?' - podigao je obrvu i pomalo besno me je pogledao a iz mojih očiju sve što je dopiralo bilo je osećanje užasa. Kian se trgnuo a moj otac, veliki James Lawley, se istog trenutka stvorio ispred mene

'Da li si nevina?!' - u nekom drugom momentu, ovo pitanje bi me uvredilo, da vas pita vaš rođeni otac ovo, ali sada, sada je sve ovo previše za mene

'Nije moja krivica.' - pognula sam glavu i par suza su skliznule niz moje obraze - 'Sin-noć kad sam se vr-vrać-ćala ku-ući, neki mo-momci su me je zg-ra-abi-ili i onda sam se pro-probudila ovakva u ne-ek...' - moje mucanje je prekinula snažna bol na mom obrazu. Glava mi je poletela na drugu stranu a moje telo je ostalo u šoku. Moj rođeni brat me je udario

'Gadiš mi se.' - bile su njegove poslednje reči nakon što je napustio prostoriju

'Ti više nisi moja kćer.' - moj dragi otac je te reči izgovorio sa takvom lakoćom da se trenutno pitam ima li srca. Nakon par sekundi, moja majka je došča do mene sa šokiranim izrazom lica. Pokušala je da me zagrli ali se začuo oštri glas mog oca koji je već krenuo ka svojoj sobi.

'Amanda!' - žena koja me je rodila mi je u tom trenutku samo uputila tužni pogled i otišla u svoju sobu. Divne li porodice. 

Osetih tople, krhe ruke oko mene, ali kao da me nisu dodirnule, samo sam stojala mirno ne uzvrativši zagrljaj.

'Oh tako mi je žao Dekić, tako, tako, tako mi je žao.' - mogla sam osetiti Sierriene suze na mojim ramenima, ali ni to me nije trglo

'Idi.' - kratko sam rekla i mogla sam osetiti njen zbunjeni pogled na meni

'Ali...' - presekla sam je

'Molim te samo idi.' - samo sam ponovila. Nakon te rečenice, još više je briznula u plač i istrčala napolje. Stajala sam tako u tišini par sekundi nakon što je visoka, vitka devojka došla do mene

'Ovaj...znam da mi i nismo baš neke najbolje drugarice...ali ovaj..samo želim da ti kažem da se držiš, ovo je sigurno težak trenutak za tebe, zato, ako ti treba neš...' - sad sam i nju prekinula, kao da sve to mehanički radim, uopšte ne razmišljam o tome šta pričam

'Hvala.' - mislim da je to shvatila kao trenutak za odlazak. Klimnula je glavom i pokazala nešto pogledom Stylesu koji je još uvek bio pored mene i otišla.

'Izgleda da i nisi baš tako naivna kao što se činilo.' - podrugljivo se nasmešio i to je bilo sve što mi je trebalo, bacila sam se na zemlju i briznula u plač. Moj rođeni brat me je udario

~ Sadašnjost ~

Kako jedan jedini potez može učiniti da vaš život postane nova priča. Izgleda da upravo u najtežim trenucima otkijemo prava lica osoba do kojih nam je stalo, tada padaju maske, a ja, izgleda da sam ceo život provela verujući u iluziju, stvarajući lika koji zapravo nikad nije postojao, dižući u nebesa osobu koja ne zaslužuje ni kapljicu milosti. Izgleda da sam morala na najgori mogući način da shvatim čime sam okružena, kakvom vrstom živih organizama, jer to nisu ljudi. Ni u najgorim košmarima ne bih pomislila da će moj život dobiti ovakav tok, izgleda da sam previše bila slepa da shvatim, ali tog dana, to se promenilo.

'Misliš li da ćeš mu ikada moći oprostiti, Ana? - Rose me je pažljivo upitala dok sam završavala sa današnjim delom priče

'Da li bi vi?' - značajno sam je pogledala na šta je ona samo skrenula pogled, to je bilo sve što mi je potrebno da shvatim odgovor na moje pitanje, a sad ga postavljam i vama, da li bi vi?

Evooo nastavka kao što sam i obećala B|

Sledeći u petak, a možda i ranije, ako imam inspiracije, ali ako ne, u petak sigurno, 100%

Recite mi kako vam se svidelo i da li vam se uopšte svidelo :"D

Čitajte Born To Die, nastavak ide sutra xd

Lya<33333

J. xx