DEAD INSIDE

Osmo poglavlje - U jednom trenu

~ Sadašnjost ~ 

'Kako sebi objašnjavaš svoje postupke?' - Rose me je upitala, uzdahnula sam

'Puno puta u životu naiđemo na prepreke, teške trenutke, bol, samo postoje različiti načini nositi se sa svim tim pritiskom.' - zamišljeno sam odgovorila

"Koja je svrha tvog pristupa?' - nesigurno me je upitala, okrenula sam se ka njoj i pogledala je direktno u oči

'Svrha mog pristupa je da osetim da sam još uvek živa. Ja polako umirem iznutra, a ta fizička bol mi je pomogla da ostanem svesna realnosti, ali na neki način i da pobegnem od nje. Biti uništen na način na koji sam ja bila, znači prokletstvo, znači nikada se više ne vratiti na staro. Možda je moguće nastaviti sa životom, ali više nikad neće biti isto.'

~ U jednom trenu ~

Čujuem nekakve čudne zvuke oko sebe, sve se više približavaju, jači su, bole. Pokušavam otvoriti oči, ali ne mogu, previše sam slaba, previše bespomoćna. Još uvek su tu, zašto ne odlaze? Zašto me ne puštaju na miru? Gde sam ja? Spavam li? Jesam li mrtva? Zadnjim atomima snage otvaram oči, treba mi par trenutaka da se priberem, u kupatilu sam. Pogledam ka svojoj ruci, crvene linije su se zgusnule, krv više nije sveža, koliko dugo sam ovakva? Ti zvuci, ponovo. Okrenem se u njihovom pravcu. Lupanje na vratima.

'Poslednji put zovem, otvori ili ću razvaliti!' - čujem viku, detektiv Stokes. Širom otvorim oči, ne može me videti ovako

'Samo trenutak..' - jedva prevalim preko usana. Čujem glasan izdah sa druge strane vrata i jedno tiho "dobro je". Brzo isperem ruku i oblačim dugačak duks koji se nekim čudom našao ovde, mislim da je Cameronov. Dugih je rukava, neće primetiti. Duboko uzdahnem i priblizavam se vratima. Osećam bol, jaka je, prevelika, ali mogu izdržati, mogu ja to, neće primetiti, neće. Povlačim bravu i brzo ulazim u sobu i zatvaram vrata kupatila. Istog trenutka budem uvučena u snažan zagrljaj. Osećam snažan miris muškog parfema, zar policajci uopšte to koriste? Ne uzvraćam mu zagrljaj, ne mogu, boli me. Nakon par trenutaka osetim hladnoću, Stokes se odvojio od mog tela.

'Pobogu devojko, zašto se nisi javljala na telefon?' - prvo sam ga zbunjeno pogledala a onda sam se setila, pre no...pre no što sam uradila ono, zvao me je, ali se nisam javljala, na kraju sam isključila telefon.

'Tuširala sam se.' - slagala sam

'Nakon toga ti je bio isključen.' - šta sad?

'Verovatno se baterija ispraznila.' - ima neki kurs za laganje, ne? Sumljičavo me je pogledao ali je nakon toga klimnuo glavom, shvatio je da ne želim pričati o tome

'Uglavnom, došao sam ovde jer mi moraš potvrditi neke detalje, znaš već..' - želela sam da se pobunim, prosto ne želim pričati o tome, ali prekinuo me ej

'Ne mora to biti ovde, ali zaista je bitno...' 

'Dobro, ali ne ovde, molim vas.' - preklinjala sam

'Ne brini, vodim te na piće, pričao sam već sa tvojim roditeljima.' - ironično sam se nasmejala, kao da je njih briga

~

'Zapamti, možeš da piješ isključivo bezalkoholna pića.' - Nick mi je po 50. put rekao, nekako sam prevrnula očima i nasmejala se. Mislim da je on prva osoba koja je ospela da me natera da se iskreno nasmejem, barem onoliko koliko sam bila u mogućnosti

'Da, tata.' - odgovorila sam mu

'Heej! Pa nisam ja toliko star, tek sam par godina stariji od tebe.' - pomalo uvređeno mi je odbrusio

'Pod tih 'pra' misliš oko 50?' - našalila sam se, ovog puta je on taj koji je prevrnuo očima. Stigla je konobarica i upitala nas šta želimo

'Ja ću jedan espresso a ona će neki đus, najbolji koji imate.' - nasmejala se dok sam ga ja prostrelila pogledom. Zapisala je naše, ispravka NJEGOVE, narudžbine i otišla te se vratila u roku od par minuta.

'Jesi li spremna?' - pogledao me je, nekako tužno

'Imam li izbora?' - bespomoćno sam ga upitala na šta je on odmahnuo glavom. Udahnula sam veliku količinu vazduha, trebaće mi.

~

'...sledeće čega se sećam jeste to da se budim u nekoj nepoznatoj, mračnoj prostoriji..Cameron, moj prijatelj, je došao po mene i odvezao me kući, bolje da nije. Tu kreće najgora noćna mora koju čovek može zamisliti. Rođeni brat ti kaže da mu se gadiš, roditelji te se odreknu, u jednom trenu izgubiš sve što si nekada imao.' - kako sam završavala priču, suze su nekontrolisano padale niz moje lice, nisam se mogla praviti jakom, jer iskreno, nisam ni bila jaka, bila sam slomljena, a ovo me je još više uništavalo, sva ta sećanja, ubijaju me svakim trenutkom sve više i više. Osetila sam kako mi steže ruku kao i njegovu vrelu na mom licu, briše mi suze. Eh kad bi sve to bilo tako lako

Harry Styles P.O.V

Nasmejano ulazim u kafić sa ekipom i sedamo za nekim običnim stolom do prozora. Konobarica dolazi do nas i svako naručuje svoje omiljeno piće, možete da zamislite šta čim smo ovde Kian, Cam, Finn, Jack, Mark, Sam i ja. Dobro, Sam nije dozvoljeno da pije alkohol jer sam ja tu, ali mogu se kladiti da to svejedno radi kad nisam. Finn počinje neku neobaveznu priču u koju se svi uključuju, dobro, skoro svi. Moj pogled je bio prikovan na uplakanoj, plavokosoj devojci ne tako daleko od nasa. Sa istim tipom je sa kojim je bila jutros. Jedna njegova ruka je na njenom obrazu dok joj drugom čvrsto drži njenu. Šta se dešava?

'Kian?' - zamišljeno ga pozovem te on prebaci svoj pogled na mene. 

'Šta hoćeš?' - nezainterosovano me je upitao

'Je l' se ja drogiram ili je ono stvarno Andrea?' - zbunjeno sam mu pokazao u njenom pravcu, nisu nas primetili. Zgranuto ih je posmatrao ne verujući šta vidi

'Ko je dođavola ono?!' - iznervirano je upitao. Jesam ja propustio nešto? Zar je on navodno ne mrzi zbog svega onoga?

'To je Nick.' - ležerno nam je Sam odgovorila. Iznenađeno sam okrenuo glavu ka njoj

'Otkud ti znaš ovog matorca?' - istim tonom kao što je Kianov malopre bio sam je upitao

'Prvo, on nije matorac, dečko ima 25 ili 26 godina, nisam baš sigurna, a drugo, pa ja imam svoje veze.' - podmuklo se nasmejala

'Možda nije matorac, ali je definitvno razlika između njih dvoje enormna, koliko ona ima, 16?' - Jack je upitao

'Da, čoveče, zar su njih dvoje...?' - pogledao sam u Kiana

'Nemam pojma, ali odmah ću saznati!' - besno je rekao te se spremio da ustane ali ga je Sam povukla nazad

'Nemoj da ti je palo na pamet!' - zapretila mu je

'Zašto ne?' - još besnije joj je odbrusio

'Zar ne vidiš? Po prvi put nakon onoga se iskreno smeje, ostavi je, pusti je da bar malo uživa. Kad joj ti nećeš pomoći, ima ko želi i hoće!' - ućutao je i spustio pogled. Prebacio sam pogled ka njoj, Sam je u pravu, potpuno u pravu

~ Sadašnjost ~

'Upotrebila si izraz u jednom trenu, zašto? Misliš li da je taj trenutak bio presuđujući? Reakcija tvoje porodice?' - pogledala sam je 

'Ja ne mislim, ja to znam. To je bio taj trenutak koji me je slomio. Uz njihovu podršku, prebrodila bih ono što se desilo, ali ono što su oni uradili, to je rezultiralo moje dalje postupke.' 

'Misliš li da su oni krivi?'

'Krivica je teška reč. Ne mogu da kažem da su oni krivi, ja sam kriva, ja sam kriva što sam dozvolila da budu toliko bitni u mom životu da mogu da me slome. Lepo kaže jedan citat, parafriziraću, "samo nam dragi ljudi mogu učiniti život nepodnošljivim", izgleda da imate čist primer ispred sebe.'

'Da možeš da vratiš vreme...' - prekinula sam je

'Ali ne mogu.'

A/N
ETO GAAA, KAO ŠTO SAM I OBEĆALA
NADAM SE DA VAM SE SVIĐA
OSTAVITE VOTE I COM
ČITAJTE BORN TO DIE
LOVE Y'ALL

J.xx