She changed me

Sedmi deo

Njegov miris me je obuzimao i koliko god sam se odupirala ovoj želji, nisam mogla da ga pustim iz zagrljaja. Stezao me je sve jače i osećala sam da će mi srce prepući zbog njegove tuge. Zašto je ovako slab? Šta mu se desilo? Ko ga je povredio i odakle mu to pravo? Nisam znala odgovore, ali nadala sam im se. Iako me se nije ticalo mnogo, ali opet, došao je k meni kada mu je bilo najteže, imala sam pravo da znam šta ga muči.

Ne znam šta mi se tačno dešavalo i zbog čega sam postala ovako osećajna, znala sam samo da je loše uticao na mene svakom izgovorenom rečju, svaki pogledom me je dobijao sve više, a to nisam smela da dozvolim. Glupo žensko, pada na svakog muškarca. Nisam bila takva, šta se desilo odjednom? I zbog čega me njegove suze ovako bole? Otrgnem se, shvativši da mu neću pomoći ako doveka bude plakao na mom ramenu.

"Šta se kog đavola tebi desilo?"

"Možemo li da odemo na neko malo mirnije mesto? Ne osećam se ovde baš prijatno."

"Vidi, druškane, nisi u stanju da biraš. Ili ćemo pričati ovde, ili se okreni i idi."

Zvučalo je grubo, no šta sam drugo mogla? Nisam za ovako detinjaste muškarce koji su u dubini duše još uvek dečaci koji će zaplakati čim prime gol. Mrzela sam takvo ponašanje, šta više, prezirala sam, ali ko me je pitao...Doduše, bio je slomljen i nežnošću nisam mogla to da ispravim. Sa njim treba samo strogo, kako bi očvrsnuo. Mene život nije mazio, navikla sam na to, a on kao da je imao sve na dlanu i ne čudi me što je ovakva devojčica.

Sednem na sred ulice, a on me gleda kao da sam načinila nekakav greh, no ja se ne podignem, iako čujem njegove misli kako vrište da bi trebalo da ustanem, da nisam klošarka, već normalna devojka koja bi trebalo da se ponaša malo lepše, ali grešio je ako je mislio da bih ga poslušala. Nastavim po svom, a on se prikloni mojoj odluci i ne kaže ništa.

"Ne glumi mi gospodina, nego sedi i pričaj šta te muči."

"Radije bih da stojim."

"Ja se ne saginjem pred muškarcima, apsolutno smo ravnopravni, te bih te zamolila da sedneš dole."

Kao da mu izmamim osmeh, on me gleda sa sjajem u očima baš kao onog dana kada smo se prvi put sreli u zatvoru. Toliko mi je verovao, a nije smeo. Nikada mi neće biti jasno zbog čega je bio ubeđen da nisam kriva za pljačku, mogao je kraj mene da nastrada, jer uopšte nisam tako mekana i fina kao što on to misli; kao što ljudi inače misle.

"Devojka me je prevarila."

Znači, odlučio je da počne da priča. Sad mi je jasno, povredila mu je ego, više ne vidi sebe kao alfa mužjaka, ponizila ga je bez kajanja i sada oseća da je na dnu. U suštini i jeste, kada izgubiš onog kome veruješ, gubiš sve.

"Rekla mi je da je ta afera trajala dva meseca. Nisam mogao da verujem šta mi govori, izgledalo je nemoguće da mi to govori osoba sa kojom sam proveo 5 godina života. Bilo je neočekivano, ali sada kada sam saznao, ne znam hoću li moći da pređem preko toga. Boli me, ne znam razumeš li, ona mi je bila sve..."

"Pičko."

"Šta si rekla?"

"Dobro si me čuo. Zar ćeš stvarno da plačeš za devojkom? Ne mogu da verujem koliko nisko ste vi muškarci pali. Da je vredna, ne bi bila prošlost, jebote, hajde shvati to već jednom. Ako voliš nekog ko je na dnu, i sam ideš na dno. Ne razumem te, kunem se da te ne razumem. Budi muško barem jednom. Znaš na šta ja pomislim kada god te vidim?"

"Šta?"

"Da si jedna obična kukavica."

"I ja isto mislim da si klošarka."