She changed me

Petnaesti deo

Tina's P.O.V

Te noći, zaspala sam lepše nego ikada. U rukama čoveka koji me voli, osećala sam se zaštićeno i spokojno. Nisam imala potrebu da se borim za svoju sreću, po prvi put u životu dobila sam nešto bez truda, to je ono što me je plašilo. Znate kako kažu, što lako dođe, još lakše ode. Ali verovala sam mu, bila sam ubeđena da će ostati. Nakon razgovora koji smo vodili sinoć, pribila sam se uz njega i slušala kako diše, njegov miris me je opijao, a njegove ruke grlile kao da sam nešto najvrednije na svetu. Tako se i ophodio prema meni, a nije shvatao da je zapravo on bio moja nagrada.

Više me nije prožimao strah da bi Zayn mogao da ostane sam u zatvoru godinama. Zahvaljujući Elizabeth, sloboda mu je zagarantovana. Ali da nije bilo nje, njegov život pretvorio bi se u pakao, a ja ništa ne bih mogla da uradim. Ne znam gde je nestala ona koja bi se borila za ljude koje voli. Da mu se ovo desilo pre nekoliko meseci, pretukla bih i sudiju, i sve ostale. A sada? Jedva sam digla glas na njega, nisam uradila apsolutno ništa. Previše sam se promenila, a ne želim to. Pored Nialla postajem slična princezama iz bajki koje plaču za sve što se desi. Ako me čuješ, Tina iz prošlosti, vrati se, jer me ova sadašnja izluđuje.

Sledećeg jutra smo ustali ranije nego obično. Pretpostavljam da Zayn još uvek spava, jer kad bi mogao, on bi krevet nosio svuda sa sobom. Nije da ga ne razumem, i meni dođe nekad tako, ali nekad; njemu uvek. Iako sam znala kako će se ovo suđenje danas završiti, bila sam uzbuđenija nego juče, ali ne znam zbog čega. Valjda zato što ću moći da ga zagrlim bez straha da će otići, moći ću da provodim više vremena sa njim, a on će biti tu, neću ga izgubiti. Samo što ovog puta moram da izbalansiram, jer ako Niall bude povređen, neću to sebi nikad oprostiti.

"Jesi li spremna?"

"Za šta, Niall?"

"Da ga grliš ponovo, bez prestanka."

"Valjda", zaboli me što razmišlja o tome, jer vidim kako promeni izraz lica kada me to upita; on je svestan da između mene i Zayna još uvek ima nečeg, teško je to definisati, ali on će uvek biti deo mene, želela ja to ili ne.

"Nemoj da se suzdržavaš zbog mene, razgovarali smo sinoć o tome. Rekao sam ti da ću te čekati, šta god bilo, bitna si mi, razumeš? I znam da taj dečko zauzima posebno mesto u tvom životu i tvom srcu, ne želim ni da pokušam da ga isteram odatle i zamenim. Hoću da mene voliš na drugačiji način, jer ja se neću upoređivati s njim nikada. Ono što ste vi doživeli je nešto prelepo i gledajući vas upoznavao sam ljubav. Molim te, ne udaljavaj se od njega, u redu? Imam razumevanja za sve, nigde ne žurimo."

Sva se naježim zbog onoga što čujem. Prosto ne mogu da verujem da postoji tako nežno i osećajno biće, on razume moje misli bolje nego ja sama. Uvukao mi se pod kožu i menja me. U pravu je, ovo između nas nikada neće biti isto kao moja veza sa Zaynom, zato što su okolnosti drugačije, a i njih dvojica se mnogo razlikuju. Ali imaju nešto zajedničko, nešto što će ih spajati za sva vremena: obojica vole bezuslovno, vole čak i kada je to na njihovu štetu.

Samo se pribijem uz njega i ne kažem više ni reč, ali kada se vratimo sa suđenja, želim da razgovaram sa obojicom, mislim da sam im dužna mnogo objašnjenja i izvinjenja za sve što sam uradila. Potpuno sam ih sludela i ne bih podnela da se još i njih dvojica zamrze zbog mene. U nizu grehova koje sam načinila, taj bi se isticao. Ali kada bi mi tražili da izaberem jednog od njih, ja opet ne bih znala kome moje srce pripada.

Zayn's P.O.V

Bacam pogled na prostoriju u kojoj sam proveo noć i osećam se loše što je ostavljam. Njenu lepotu ljudi nisu mogli da spoznaju. Pružala je samoću, mir i spokoj. Pružala je spas od ljudi i beg od stvarnosti. Pružala je sve što priželjkuješ godinama: malo vremena da razmisliš o svemu. I obično kada dođu ovde, ljudi ne znaju to da iskoriste, već plaču zbog svoje sudbine i mogućnosti da zauvek ostanu ovde. Ali čemu suze? Ako ti je duša slobodna, i ti si slobodan. Ne mogu zidovi da zarobe misli, niti da ograniče puteve kojima se srce kreće.