She changed me

Epilog

Nekim tajnama suđeno je da ostanu tajne.

***

Sećam se tog dana kada je došla na moja vrata, kao dete koje beži od opasnosti, srljajući u nju sve više. Ta kuća za nju bila je pakao od prvog trenutka koji je tamo provela. Koliko god to bilo subjektivno i bezobrazno na neki način, mrzeo sam svaki sekund koji je provela kraj njega, jer ju je uništavao. Ta iluzija o opasnom Zaynu Maliku koji je imao svu moć ove planete bila je baš to - iluzija. On je bio pička. Dozvolio je da jedno nevino dete bude upetljano u njegove prljave poslove i tim teretom uništio je njen život. Nisam mogao to da trpim više. I od tog dana, kada je zakoračila u moj stan, nikada ga više nije videla. Ispario je.

Bar smo mi tako mislili. Iznenada se pojavio. Sećam se, počeo je da pada sneg tog dana. Bila je zamišljena i sve vreme gledala kroz prozor, izgleda da je taj sneg bio mnogo više od belog praha koji je prštao u rukama. Čekala ga je, znao sam to dobro. Ali čekala ga je da bi mu naplatila za sve što joj je učinio. Među njima više nije bilo ljubavi, jer se odavno predala meni, ali uprkos tome bio joj je dužan jedan razgovor, jedno objašnjenje za sve. Baš kao što sam rekao, došao je da joj to objašnjenje da. Otišli su napolje i gubio sam ih kroz gustu maglu, ali nisam mogao da je ostavim samu, jer sam se plašio. Nije me bilo strah da bi me ostavila, čak i da se to desilo, preživeo bih, mene je bilo strah za njenu dušu, nije smeo više da je laže.

"Došao si nakon toliko vremena i sada ćutiš, zašto?"

"Izvini za onaj dan. Nije smelo da se desi onako."

"Ne, hvala ti za ono. Oterao si me u ruke anđelu, znaš? Da nije bilo onako, možda nikada ne bih bila ovako srećna kao sada. Dužna sam ti, mada mislim da je i tebi lepo sa Fernandom, tako da je bolje što sam otišla. Oboje smo slobodni, ne gušimo više jedno drugo."

"Voleo bih da me opet gušiš kao pre, znaš?"

"Znala sam da ću ti faliti u nekom trenutku", nasmejala se, a glas joj je drhtao, plašio sam se da bi je mogao pridobiti ovakvim rečima.

"Idem sad, a tebi ako nešto treba, zovi, važi?"

"Gde si bio sve ovo vreme?" Pitala ga je, ignorišući sve što joj je rekao malopre, a on stade i ne maknu se, smišljajući šta da joj kaže.

"Bežao sam od sebe i svega što sam uradio."

"I jesi li pobegao na kraju?"

"Sudario sam se sa svojim đavolom, ne znam koliko je to dobro. Srešćemo se ponovo, znaš to. Želim da te tada vidim s osmehom."

I otišao je. A ona se vratila mnogo srećnija, opuštenija. Kao da joj je pao teret sa srca, a on je bio njen teret. Noćima se pribijala uz mene i drhtala, budili su je košmari i po mislima joj se motale sve one noći provedene u hladnim samicama. Nije to bio život za jedno tako nežno dete. Imala je potencijal da bude princeza iz bajke, a život je od nje napravio ratnika spremnog za borbu.

Mnogo toga se promenilo otkako živimo zajedno. Mnogo češće se smeje, dozvoljava mi da vidim onu njenu nežniju stranu i sve ono što je toliko dugo krila od ljudi kako ne bi bila povređena. Voleo sam tu njenu samoodbranu, ali mi se mnogo više sviđalo kada je spuštala gard i bez trunke straha grlila moj jastuk i bila to što jeste - moja princeza.

Kada bi trebalo da je opišem jednom rečju, ta reč bi bila čudo. Jer stvarno, ona to i jeste bila. To malo blesavo stvorenje uvuklo se u moj život bez ikakvog poziva. Onog dana kada sam je branio po prvi put, znao sam da je ona bila moja nevolja, a opet nisam želeo da se odvojim od nje. Postala je moja odgovornost od prve sekunde provedene kraj nje. Uvek je zračila drugačijom energijom. Baš to je bilo ono što me je pokretalo da budem bolji i sputavalo u trenucima kada sam dolazio do vrhunca uspeha. Kada muškarac oseti da mu je još neko bitan i da ne može da brine samo za sebe, tada zna da je pronašao ljubav svog života.

Ali opet kada se sve sabere i oduzme, promenila me je. I to mnogo. Posmatrao sam nju i Zayna kako se vole i slagao bi svako ko bi rekao da nije brinuo o njoj. Radio je najbolje što je umeo, to što je njegova ljubav nekada imala kontraefekat je druga priča, ali poželeo sam da budem na njegovom mestu i da mene toliko voli. Sećam se kada je vikao na mene da joj obezbedim da jede dok su bili razdvojeni u salama za ispitivanje. Trebalo je da sačuvaju to što su imali, ali Bog me je poslao da se isprečim toj ljubavi i zauvek ću nekim delom osećati krivicu zbog toga.

Mada, Zayn je sada kompletnija ličnost, ne biste ga prepoznali. Rekao bih da ga je zahvatila ona prava momačka zaljubljenost. Ponekad ga sretnem kako čeka Fernandu pred školom ili tek kad prošetam gradom, često ih vidim kako spavaju u parku ili posmatraju zvezde. Nas dvojica nemamo neke rasprave, iako ga ne gledam s poštovanjem kao ranije. Pitao sam se da li stvarno jedna devojka može toliko da te izmeni iz korena, da više ne možeš da prepoznaš sebe. A odgovor sam imao u svom stanu, mene je moja Tina preobratila u potpunosti.

Elizabeth i Josh? Oni su ostali jedini čija veza stvarno liči na vezu. Njihova ljubav toliko dolazi do izražaja da je nemoguće poverovati u to. Svi smo na početku mislili da nisu ništa posebno, seks za jednu noć i ti fazoni, ali ne, ispalo je potpuno drugačije. Da vidite samo koliko ta devojka leti kada ga vidi. Bez prestanka skače i vrišti, to je ljubav, ta potpuna predaja, to radovanje pri svakom susretu kao da je prvi. I voliš. Iz dana u dan sve više, a kada dođeš do vrhunca te ljubavi, probijaš granicu i ideš još dalje, bez prestanka, jer ne postoji limit za zaljubljene.

A ja? Srećan sam što je imam. Kada mi kažu da ljubav ubija, zgrozim se na tu misao, jer je meni dala snagu. Naučio sam da volim nekog ko mi uopšte nije bio niti će mi ikada biti sličan. Mi smo dva sveta, ali smo se opet spojili u jedan i izgradili naš univerzum u kom nema mesta ni za koga drugog. I više volim njene mane, jer sam svestan da ne bih mogao ni trenutak bez njenog zvocanja ujutru da ustanem što pre, bez njenih naglih promena raspoloženja i česte nervoze. Jednostavno, ne bih mogao bez nje i ne bih podneo da se promeni, jer sam navikao na nju ovakvu i zavoleo sam je baš ovakvu.

Kao da je neko davno zapisao da ću nenadano naići na to malo prase, koje je nekad bilo toliko drsko i puno sebe. Sada nije. Kao da je svu svoju prošlost izbrisala gumicom, a ta gumica bio sam ja. Ja sam to svetlo u njenom mraku, ja sam njena zvezda vodilja u tamnim noćima. Da nije bilo njene tame, nikada ne bih primetio svoj sjaj. Da nije bilo njene hladnoće, ne bih uvideo svoju toplotu i nežnost svaki put kada mi je blizu. I konačno, da nije bilo njenog prezira, ne bih shvatio koliko je volim.

I kada vam kažu da odustanete od nekog kog volite, ne radite to, ni po cenu života. Koliko god se razlikovao od tebe, srodna ti je duša ako se u tvom prisustvu prilagođava na tvoje želje radi tvoje sreće, iako je to protivno svim njegovim principima. Ne idi, ne odustaj od ljubavi. Jer bilo kako bilo, život prođe toliko brzo da čak ni ne primetiš kako je sve proletelo i jedino što se računa je da li si nekoga u životu voleo, jer svako umire, ali retko ko živi. Meni je ova ljubav podarila život.

(Gotovo. Da, ovog puta je stvarno gotovo. Već danima razmišljam šta da uradim sa ovom pričom i dokle sve ovo može da ide, ali mislim da sam prekinula u pravom trenutku. Ova priča je moj brodolom i razlog moje ogorčenosti koju prvenstveno upućujem sebi. Nisam uspela da održim svoje misli u jednom pravcu i da ostvarim svoju zamisao onako kako sam ja to želela. Nisam vam prenela likove na pravi način, niti sam vam dočarala radnju onako kako sam je ja planirala. Jednostavno, ugađala sam svima i baš u tom trenutku sam izgubila sebe i svoje mišljenje. A baš ti ljudi kojima sam ugađala i zbog kojih je ova priča nestala su jednostavno odustali od svega. Koliko god se ja trudila, sve manje i manje vam se sviđalo ovo što sam pisala, primetila sam to. Najviše me je zabolelo dejstvo dve osobe: prvo ona zbog koje sam pisala sve ovo vreme, samo je digla ruke od svega, a onda mi u jednom trenutku sasula sve moje greške u lice i bila sam svesna koliko sam sve sjebala; a onda druga osoba koja me je sve vreme ubeđivala da ostanem na Wattpadu, govorila mi kako savršeno pišem, a zatim obrisala moju priču sa svih svojih listi. Nije mi žao, oprobala sam se i u ovome i naučila sam lekciju, a to je da mogu i smem da verujem samo sebi. Žao mi je zbog vas koji ste čitali i kojima se sviđalo, ali svi ste vi svesni da ovo ne bi otišlo u dobrom pravcu, te bolje da završim sad dok nisam napravila neku fatalnu grešku. Hvala vam svima što ste čitali, mnogo mi je značila vaša podrška!)